Kada ljudi čuju da otac i sin iz redova Atheist Rapa rade “sporedni projekat”, lako mogu očekivati nostalgičnu reciklažu starih fazona ili neku usputnu pank rok razonodu za uski krug fanova.
Međutim, “Ljubav i smrt“, album koji potpisuju (Baby) Jesus i (EZ) Rashiid!?, nema nikakve veze sa tim.
Ovo nije još jedan Atheist Rap album. Mada bi bilo suludo očekivati da se duh benda ne oseća u svakoj pori ovih pesama, pošto su Atheisti jednostavno deo Raduletovog DNK. Što bi rekao pokojni Dino Dvornik – u žilama su mu. Baš kao i pank rok.
Međutim, ovde je nešto drugo u prvom planu. Sve zvuči kao veoma lična priča, koja je godinama poprimala oblik i život po ćoškovima Novog Sada, kafanama, probama, pandemijskom ludilu i svakodnevnom besmislu pokvarenog sveta i države u kojoj živimo.
Pesme su nastajale još od 2020. godine i lepo su odležavale, kao sremačka šunka u pušnici. A onda, kada su konačno rešili da ih snime kako treba, momci su to uradili relativno brzo i bez ikakve kalkulacije.
Zato album i zvuči toliko prirodno. Nikada nisu jurili bilo kakve trendove, niti svirali po ritmu algoritama. Zašto bi to i činili, kada već imaju jedan od najlegendarnijih ex-Yu punk bendova svih vremena?
Ovo je čista ljubav prema muzici pretočena u rifove i fantastične stihove. Bez ideje za nekakvim profitom.
Možda je najvažnije što se kroz ceo album oseća koliko je Branko uneo svoju energiju u celu priču. Ovo nije fazon “ćale pokazuje klincu kako se svira punk”. Dečko ozbiljno kida gitaru – ništa ne zvuči kao ukras ili omaž starim danima, već kao motor koji gura čitav projekat napred.
Ta mladalačka energija sudara se sa Raduletovim iskustvom (i večnom mladosti), pa baš zato ništa ovde ne zvuči izveštačeno, matoro ni umorno.
Nije još jedan Atheist Rap album
Album otvara “Dicktraitor“, odnosno “Pinokojeva balada“, koju već znamo iz Atheist Rap opusa, ali ovde zvuči potpuno drugačije. Kao da je dobila novu krv. Cela stvar vuče na neki kasniji NOFX fazon, samo sa novosadskim nervom i domaćim otrovom u venama.
Srednji prst svim wannabe diktatorima, lažovima dugog nosa i autoritarnim kompleksašima koji kroz istoriju glume veličine, a u suštini su obične pi*kice.
I odatle momci praktično ne spuštaju gas, osim kada uleti poneki plesni momenat za predah i pivsku pauzu.
“Bezosećajni i samoživi” udara tačno tamo gde treba, kroz pitanje kako smo tako lako pristali da postanemo mentalno otupeli skotovi, koji gledaju samo svoje dupe. “Promil pred karantin” zvuči kao savršena himna za poslednji beg u kafanu pred kovid karantin, kao neko vanbračno dete DMT-a i Atheista. Opasna rokenrolčina, koja vozi punim gasom i dodatno doliva ulje na vatru koja se lako gasi – baš kako glasi stih u pesmi.
Frka da se stigne u “Dublin“, pre lockdowna, jer radi do četiri, alkohol i dragi ljudi kao gorivo protiv kolektivnog ludila, gitare koje žežu punim gasom i refren koji momentalno nabacuje kez na lice.
Pravi zvuk starog Novog Sada, onog koji sve manje pamtimo.
Distorzirani Floydi
A onda potpuno neočekivano – Pink Floyd. Da, dobro ste pročitali.
Međutim, “Wish” u ovoj verziji nije sveta krava kojoj svi prilaze sa poštovanjem, dok pričaju ispod glasa, a Gilmour drlja svoju desetu gitaru. Ovo je pesma koju je neko konačno pustio da diše kroz distorziju, pankersku energiju i sirovu emociju.
Nikada nisam mislio da ću ovo reći, ali ako baš moram da slušam Floyde, ovo je verzija za mene. Kada njih dvojica ulete u dvoglas sa “two lost souls in a fish bowl, year after year”, nekako sve leže na svoje mesto. Pritom, sirene pred kraj zvuče kao da oduvek ovde pripadaju.
Nakon toga album nastavlja da melje, bez mnogo predaha. “Gubim se, Geeza” i “Ti i ja” nose onu vrstu energije zbog koje vam dođe da sednete u kola i pritisnete gas do daske, u potrazi za nekim dobrim partijem.
U pojedinim momentima kroz album provejava duh Novembra i pokojnog Koste. Ne kao kopija ili omaž na prvu loptu, već više kroz onu iskrenu mešavinu romantike, tuge, uličnog života i prave rokenrol emocije, koja vas ćapi potpuno nespremne.
Sve pršti od gitarskih bravura, vokalnih harmonija i pažljivo složenih stihova, koji su izašli direktno iz srca. Oseća se prirodna hemija dvoje ljudi u studiju, a srećom je sve to završilo i u (internet) etru, umesto da ostane samo njihova interna priča.
Soundtrack za vreme bezumlja
Međutim, ono što “Ljubav i smrt” izdvaja od gomile domaćih izdanja, jeste što se ispod svega krije i ozbiljna gorčina. Zgađenost sranjem kojim smo okruženi. “Virus“, “Život je lep“, a posebno “Prvi svetski generalni štrajk” nisu samo himne u nastajanju stvorene za cirkanje, podignute pesnice i horsko pevanje.
Ovo je album koji veoma dobro razume u kakvom svetu živimo. Otupljenost, pohlepa, kolektivno ludilo, sistemsko trovanje mozga, nebezbedne ulice, osećaj da ludaci drže ključeve ludnice – sve je tu. Ali bez smarajuće propovedničke filozofije. Ako ne razumete, verovatno ste na drugoj strani te mračne ulice, ili možda baš vi držite pomenute ključeve.
Reč je o jednom od retkih izdanja koje uspeva da zvuči kao soundtrack vremena potpunog društvenog bezumlja, a da vam istovremeno izmami osmeh na lice. Što je veliki kompliment.
“Prvi svetski generalni štrajk” je možda i vrhunac celog albuma. Himna za sve punkere u srcu, ali i za ljude kojima je muka od sveta u kojem se sve raspada, dok svi glume nekakvu normalnost. “Svi kao jedan, rame uz rame…” zvuči kao punk manifest, ali i kafanska revolucija u tri ujutro.
Ritam vozi kao lud, melodije kidaju, a refren ostaje zalepljen u malom mozgu dugo nakon slušanja. Bekove su na singlu otpevale novosadske mlade nade Wrishlas, tako da je još jedan član porodice Radusinović, uz drugare, umešao prste u celu priču.
“Dubine” malo usporavaju tempo posle rafalne paljbe hitčina. Ne može ni ovakav album da gazi sve vreme, osim ako niste Zeke, ili Liquid Supercharge. Baš dobra stvar, prava pankerska “balada”, koja u tom trenutku možda i malo previše spušta ceo vajb…
Međutim, možda baš zato i treba da bude tu.
Punk rock ringišpil
Taman kada pomislite da je stvar krenula stranputicom na sporiji kolosek, stiže “Sad i sve” – okidač za totalni haos. Već prvi takt predstavlja omaž “Police Truck” (Dead Kennedys klasik), ali umesto običnog prepeva, momci od svega prave svoju stvar.
“Hoću sad i hoću sve, jer sutra možda nema te…” pa refren sa Billy Idol melodijama – ludilo. Punk medley za poželeti, koji vozi kao podivljali ringišpil na seoskom vašaru.
Slede “Aveti prošlosti“, uz bubnjeve koji momentalno “peglaju” na The Ruts fazon, taman toliko da vas pripreme za emotivniji, završni deo albuma.
Zatim “Ljuki“, već dobro poznata iz Atheist Rap opusa. I dalje je puna iste iskrene tuge zbog odlaska Ljube Limita, samo odsvirana malo drugačije i nekako još ličnije. Pesma o onom emocionalnom bespuću, koje ostaje kada nestane jedan od najbližih ljudi iz vašeg života.
Na nju se nadovezuje “Ples“, koja vraća laganiji punk tanc i atmosferu koja podseća na završne momente sa “Priča matorih pokvarenjaka”.
Možda se ovde fokus albuma na trenutak malo gubi, ali nije lako održati onakav pakleni ritam kroz svih sedamnaest (!!!) stvari.
Svet na kraju sveta
Do kraja ostaju još “Junk za junk“, gde se ponovo pale motori punk mlaznjaka i gitare kreću u rokenrol ples, kao i “Fragmenti“, melanholično pijano razmišljanje o svetu koji smo uspeli da sjebemo gotovo do kraja.
Završna “Svet na kraju sveta“, uz puckanje igle na ploči, deluje kao savršen kraj cele ove pijane, emotivne i besne vožnje. Kao trenutak kada sedite sa desetim pivom u ruci, gledate kako svet gori oko vas i lagano tonete u san. A kad se probudite, opet ćete pustiti album od početka. Na repeat.
Baš u tome je najveća vrednost ovog izdanja.
Dok gomila bendova danas zvuči kao proizvod za algoritme i preglede, “Ljubav i smrt” je album koji je nastao iz stvarne potrebe da se nešto kaže. Iz ljubavi, porodične hemije, besa, tuge, humora i strasti prema muzici koja čoveka drži normalnim, dok sve ostalo polako odlazi dođavola.
I iskreno, među svim velikim stranim izdanjima koja su se pojavila poslednjih meseci, pomalo je suludo što je baš ovaj album čekao skoro tri nedelje da mi dođe na red za preslušavanje.
Jer vredi. Baš vredi.
Dok čekamo (nadamo se) i fizičko izdanje, ovde ovaj biser možete poslušati u celosti na linku ispod:
