Dok pola interneta već decenijama sahranjuje punk i hardcore, tvrdeći da je to muzika za starce i da u mladima nema dovoljno vatre, nova generacija klinaca očigledno nije dobila tu informaciju.
Nisu je dobili ni XCOMM iz Los Anđelesa, a ni Wrishlas iz Novog Sada.
Niti ih ona interesuje. Furaju svoju priču pobune.
Jedni imaju 14 godina i upadaju na hardcore svirke sa lažnim ličnim kartama. Drugi još nisu završili srednju školu (neki od njih ni osnovnu), a već ovog leta sviraju na legendarnom Rebellion festivalu u Blekpulu.
Što je najbolje, ni jedni ni drugi ne deluju kao da ih previše zanima šta matorci misle o tome.
Klinci koje ne zanima punk nostalgija
Kako prenosi NME, klinci iz benda XCOMM odrasli su uz Slipknot, Korn, Turnstile, Hate5Six klipove, Terror i Bad Brains.
Njihov bubnjar Revel Ian ima svega 14 godina i sin je Scotta Iana iz thrash giganata Anthrax, ali bend ni najmanje ne zvuči kao još jedan projekat dece poznatih muzičara.
Naprotiv.
U pitanju je generacija koju baš zabole za kojekakve gatekeepere i punk policiju. Kod njih se brišu granice između hardcorea, elektronike, nu metala, punka i svega ostalog.
Interesuje ih samo ono što zvuči dovoljno buntovno da izazove totalni lom u malom klubu.
“Ne želimo da zvučimo samo kao jedan žanr. To vrlo brzo postane dosadno”, kaže pevač Michael Gatto, kada ga pitaju zašto ne žele da zvuče kao klasičan hardcore bend.
Realno, teško je ne razumeti poentu.
Hardcore bez pravila i granica
Jer nova generacija punk i hardcore klinaca odrasla je potpuno drugačije od prethodnih.
Njima YouTube algoritam, Hate5Six i Spotify rade “posao”, baš kao što su nekad fanzini, presnimljene kasete i stariji ortaci iz kvarta, koji su u prvi donosili nove ploče iz Londona ili Njujorka.
Sve im je dostupno odjednom. Zato Bad Brains, jungle, Turnstile, The Cars, Madball, Deftones i stari NYHC završavaju u istoj plejlisti, bez ikakvog problema.
Upravo zbog toga bendovi poput XCOMM danas zvuče toliko neukrotivo i slobodno.
Ne pokušavaju da rekreiraju prošlost. Samo uzimaju ono što im zvuči da ima muda i iskrenu emociju i od toga prave sopstveni haos.
A upravo tu priča postaje zanimljiva i za domaću scenu.
Jer slična energija trenutno postoji i kod nas, samo mnogo dalje od velikih medija i Spotify plejlista.
Punk virus iz novosadskih garaža
Novosadski Wrishlas možda imaju od 13 do 15 godina, ali već zvuče kao bend koji nema previše strpljenja za nostalgiju i priče o “pravom punku”.
Uzeli su instrumente od svojih matoraca, odvrnuli pojačala i krenuli da prave buku po sopstvenim pravilima.
Da stvar bude zanimljivija, njihovi ćalci jesu deo stare novosadske škole – Blitzkrieg i Atheist Rap nisu baš mala imena za domaći punk.
Međutim, Wrishlas ne deluju kao bend koji pokušava da živi na staroj slavi svojih matoraca.
O tome svedoči i debi album Glizaster, koji su objavili početkom ove godine, a imaju i zavidnu kilometražu po domaćim festivalima i klubovima.
Više zvuče kao klinci koji su pokupili punk virus iz kuće, a onda ga preneli u svoje vreme, svoju generaciju i stvorili sopstvenu muzičku eksploziju.
To je najbolji znak da scena nije mrtva, samo je prestala da izgleda onako kako je matorci zamišljaju.
Jer dok jedni po internetu beskrajno raspravljaju da li je Turnstile “dovoljno hardcore”, nova generacija već pravi svoje bendove, organizuje DIY svirke, snima albume i skače sa bine, bez potrebe da traži dozvolu od punk policije.
A iskreno, teško da postoji išta više punk od toga, ma koliko ćelavim i sedim glavama bilo teško da to priznaju.
Spermbirds traže novi glas: Legendarni hardcore punk bend otvara vrata novoj generaciji (VIDEO)
