Sredinom devedesetih britpop je bio na vrhuncu. Blur i Oasis vodili su rat za naslovne strane, Pulp je postao glas nove generacije alternativnih klinaca, a između svih tih velikih imena postojao je bend koji je zvučao drugačije od gotovo svega što je tada stizalo sa Ostrva.
Elastica nije imala bogatu diskografiju, niti su punili stadione. Dva studijska albuma bila su dovoljna da ostave trag koji se i danas oseća u britanskom indie i alternativnom roku.
Posle četvrt veka tišine, bend je ponovo privukao pažnju fanova.
Kako prenose NME i BrooklynVegan, članovi Elastice ponovo su aktivirali zvanične profile na društvenim mrežama uz kratku poruku da su “ponovo tu” i da iza kulisa rade na nečemu uzbudljivom.
Instagram / @elasticaofficial
Za sada nije poznato da li je reč o novoj muzici, koncertima ili nekom arhivskom izdanju, ali prvi put posle mnogo godina deluje da se u njihovoj kuhinji ponovo nešto kuva.
Bend koji je imao specifičan zvuk
Elastica je nastala 1992. godine kada su Justine Frischmann i Justin Welch napustili Suede i okupili novi bend. U vreme kada su u gitarskoj muzici dominirali muškarci, Frischmann nije bila samo zaštitno lice grupe, već autorka i pokretačka snaga jednog od najvažnijih albuma britpop ere.
Dok je u Sjedinjenim Državama Riot Grrrl menjao način na koji se govori o ženama na alternativnoj sceni, Britanija je dobila bend koji je pokazao da britpop nije rezervisan samo za braću Gallagher, Damona Albarna, Alexa Jamesa i i medijske ratove koji su punili naslovne strane.
Njihov istoimeni prvenac iz 1995. godine doneo je pesme poput “Connection”, “Stutter”, “Line Up” i “Waking Up”, a album je završio na vrhu britanske top-liste i kasnije postao jedno od izdanja koje se redovno nalazi na listama najboljih albuma devedesetih.
Za to vreme, mnoge devojčice koje su devedesetih listale “SuperTin” i “Huper” maštale su da budu na njenom mestu, jer je Justine tada bila devojka Damona Albarna.
Više od jednog hita
Mnogi koji nikada nisu kupili album Elastice ipak su ih slušali, mada možda toga nisu bili ni svesni.
Pesma “2:1” našla se na soundtracku filma Trainspotting, jednog od najuticajnijih ostvarenja devedesetih, čiji je izbor muzike ostavio gotovo isti trag kao i sam film. Zagriženim fanovima odmah će se vratiti scena kada se pojavljuje prst na zvoncetu Rentonovog stana u Londonu i trenutak kada mu se Begbie i SickBoy uvaljuju na gajbu.
Za veliki broj ljudi upravo je to bio prvi susret sa bendom koji je bez napora uspevao da spoji britpop, post-pank i zarazne pop melodije.
Uspeh prvog albuma bio je toliko veliki da je nastavak godinama kasnio. Tek 2000. godine objavljen je The Menace, a već naredne godine bend se raspao.
U međuvremenu se i muzička scena promenila. Nu metal je preuzimao sve više prostora, a britpop je polako izlazio iz mode.
Da li je došlo vreme za povratak?
Poslednjih godina povratak britpop velikana više nije retkost.
Oasis su ponovo zajedno, Pulp je objavio novi album, Blur se vratio na scenu, pa vest da se posle 25 godina oglasila i Elastica deluje kao sasvim logičan nastavak tog talasa.
Za sada nema potvrde da li fanove čekaju nove pesme, ili samo pogled unazad kroz reizdanja i arhivski materijal.
Posle toliko godina ćutanja, sasvim je dovoljno što je bend ponovo dao znak života. Za generaciju koja je odrasla uz “Connection” i ostale hitove, to je vest koja budi mnogo više od obične nostalgije.
Izvori: NME.com, BrooklynVegan.com
Rough Trade slavi 50 godina: Kako je mala radnja iz Londona promenila tok alternativne muzike
