Postoje izdavačke kuće koje menjaju način na koji doživljavamo muziku, a engleski Rough Trade Records, koji ove godine slavi pola veka postojanja, svakako je jedna od njih.
Sve je počelo kao mala prodavnica ploča u zapadnom Londonu, u trenutku kada je punk tek počinjao da razvaljuje ustaljene obrasce.
Ali, dok su neki urlali protiv sistema, Rough Trade je uradio nešto daleko opasnije: počeo je tiho da gradi infrastrukturu za alternativnu scenu.
Distribuciju, mrežu i prostor u kojem muzika može da postoji bez velikih izdavača i njihovih pravila.
To je možda i najvažniji deo njihove priče: nisu samo pratili scenu, već su joj dali odskočnu dasku i platformu na kojoj će se razvijati.
Od punka do post-punka: gde se buka pretvorila u ideju
Prvi talas punka bio je brz i brutalan, pomerio je temelje muzičke industrije i establišmenta, ali su bendovi često bili kratkog daha.
Rough Trade je uhvatio ono što dolazi posle: trenutak kada ta moćna energija ne nestaje, nego menja oblik.
Kroz njihov bogat katalog prošli su bendovi poput The Raincoats, Young Marble Giants i Scritti Politti, koji su punk ogolili do kostiju i pretvorili ga u nešto tiše, ali daleko subverzivnije.
To više nije bio samo zvuk pobune, već jasan stav i prst u oko sistemu, uz možda malo manje napanjenih decibela.
Minimalizam kao otpor. Nesavršenost kao izbor. Muzika koja ne pokušava da se dopadne drugima, nego da kaže nešto smisleno.
Rough Trade je u tom trenutku radio ono što veliki izdavači nikada ne rade: verovao je u bendove čiji uspeh nije bio očigledan.
Smiths momenat: kada alternativa postane najvažnija stvar na svetu
Onda se praktično niotkuda pojavljuju The Smiths i sve se menja.
Ne zato što su “omekšali” zvuk, već zato što su pokazali da alternativna muzika može da bude ogromna, a da pritom ne pravi kompromise.
Iz malih, zadimljenih indie iz klubova, gitare Johnny Marra i glas Morrisseyja “ubacili” su pravo u mejnstrim, ali po njihovim pravilima.
Za Rough Trade, to je bio prelomni trenutak.
Od muzičke etikete koja razume scenu, postali su izdavačka kuća koja je oblikuje.
Od andergraunda do pola veka postojanja
Tokom narednih decenija, katalog se širio i menjao, ali osnovna ideja je ostala ista.
Od ranih izdanja poput Métal Urbain do bendova kao što su The Strokes, pa sve do važnih imena savremene muzike, Rough Trade nikada nije jurio trendove.
Više su imali pravi instinkt za trenutak u kojem će trend nastati.
Možda baš u tome leži tajna njihove dugovečnosti i uspeha. Taj njihov famozni miks dobrog ukusa, tajminga i onoga što je osnivač Geoff Travis jednom nazvao “benignom diktaturom”.
Kako prenosi Spin, Rough Trade će 50 godina postojanja obeležiti trodnevnim događajem u londonskom Southbank Centru, od 17. do 19. jula.
Na programu su imena iz različitih faza njihovog izdavaštva.
Pulp će izvesti album “More” u celini, Scritti Politti se vraćaju na binu kroz dva nastupa, dok će novija imena poput Caroline i projekat My New Band Believe zatvoriti krug između prošlosti i sadašnjosti.
Planiran je i bogat filmski program, književne večeri i sve ono što je Rough Trade oduvek bio: više od izdavačke kuće.
Jer ako postoji jedna stvar koju ova priča potvrđuje, to je da nezavisna scena nikada nije bila samo stvar zvuka, već ukusa i slobode da se stvari rade drugačije.
I zato 50 godina kasnije, Rough Trade ne deluje kao nostalgija.
Više je podsetnik da je alternativa nekada imala sopstvena pravila, kao i da ih, uz malo sreće i tvrdoglavosti, još uvek može imati.
Izvor: spinmagazine.com
