6 najboljih picerija u Novom Sadu: Ovde ćete pojesti picu koje se ne bi postideli ni Italijani (FOTO)

U Novom Sadu picu možete pronaći na gotovo svakom ćošku, iako nismo u Italiji. Međutim, ako želite gastronomsko iskustvo koje ćete zaista pamtiti, moraćete malo da se potrudite. Zato je dobro znati gde da ga potražite.

Jer razlika između prosečne i vrhunske pice ne krije se u količini sira, već u testu koje je imalo vremena da sazri, u sastojcima koji nisu tu da sakriju greške i u ljudima koji znaju šta rade. Nažalost, većina mesta i dalje igra na sigurnu kartu: jeftina šunkarica, industrijski sastojci i trendovi koji sa pravom picom nemaju mnogo veze. Šta tek reći o majonezu na pici, osim da je to čisto svetogrđe.

Zato smo rešili da obiđemo grad i izdvojimo mesta gde ćete pojesti najbolju picu u Novom Sadu, ili bar ono što je najbliže toj ideji. Ovo su picerije koje razumeju zanat, pažljivo biraju sastojke i prave pice kojih se ne bi postideli ni italijanski majstori.

A ako vam je ipak više do klasičnih specijaliteta na kašiku, bacite pogled na naš izbor restorana domaće kuhinje u Novom Sadu – možda vas baš tamo čeka sledeći favorit.

Tramontana

U starom jezgru Novog Sada, dijagonalno od legendarnog kafića Di-Bi, smestila se Tramontana – pizza & wine bar. Samo ime govori šta vas očekuje, a restoran je od početka osmišljen sa jasnom idejom: da pica ovde nikako ne bude brza hrana i samo “usputna klopa”.

I to se vidi čim uđete u ovaj pomalo fensi restoran. U enterijer je uloženo puno ljubavi i pažnje, ali sa ukusom – ništa nije napadno. Tu su i brojne fotografije koje donose italijanski šmek, ali i nagrade koje su zasluženo dobili za svoje kulinarsko umeće.

Međutim, prava priča kreće tek kada stigne pica, a bogami pomučićete se dok ne odaberete, jer je meni izuzetno bogat. Već dok ga čitate poći će vam voda na usta.

Napolitanski stil ovde nije trend, nego osnova čitave priče. Testo je meko, vazdušasto i elastično, sa debelim rubom koji je esencijalni deo svakog zalogaja. Vidi se da je sama priprema i fermentacija nešto čemu posvećuju pažnju, u najboljem italijanskom maniru.

Sastojci su uvek sveži i pažljivo birani i nema improvizacije, pa nije slučajnost što su osvojili nagradu za najbolju picu u Milanu 2024. godine.

Ako idete na siguricu, odaberite neku od varijacija Margarite: Antica, Margherita di Buffala sa bivoljom mocarelom, ili Nonna sa kajmakom, kao domaćim, srpskim potpisom. Kaprićoze su takođe podignute na potpuno novi nivo, sa dimljenom šunkom od buta, artičokama, ili vrganjima.

Međutim, prava priča u Tramontani su njihove specijalne pice, koje ni najizbirljivijeg gurmana neće ostaviti ravnodušnim.

Specijalne pice koje prave razliku

Naši favoriti su Buratina (sa buratom, sušenim čerijem i domaćim pestom od bosiljka), La Fortezza (sa bresaolom, rukolom i pestom od belog tartufa), a ako hoćete da vam se uši puše – ozbiljno ljuta Diavola, sa kulenom, ajvarom i indijskom paprikom. Ove kombinacije smišljao je neko ko se ozbiljno razume u gastronomiju i sudar različitih, a istovremeno kompaktnih ukusa, koji ne zvuče samo dobro na papiru.

Ako želite pravu eksploziju ukusa, preskočite pelat (ne zato što nije vrhunski) i odaberite maslinovo ulje. Imaju i varijantu sa ljutim papričicama, koja je priča za sebe i nije za one sa jako osetljivim želucem. Samo pazite da ne preterate, da ne biste završili kao u reklami za “Zewa” toalet papir.

Vinska karta je izuzetno bogata, sa jakim italijanskim pečatom i savršeno zaokružuje čitavu priču. Tu su i različite vrste italijanske žestine i kokteli, a ni pivopije neće ostati žedne, jer na točilicima imaju tri vrste krafta zanatske pivare Ravangrad, pored standardnih flaširanih opcija.

Ako vam je posle obilne gozbe ostalo mesta za slatko, dve vrste deserta, mus od pistaća i fenomenalni tiramisu, zatvaraju priču na pravi način.

Ovakav hedonistički ugođaj opravdava nešto više cene, jer je kvalitet hrane i usluge koji Tramontana nudi neosporan. Kako se u restoranu uvek traži mesto više, rezervacija je pametna opcija, posebno ako dolazite sa većim društvom.

Napoli Centrale

Dunavska, jedna od dve najcentralnije gradske ulice, prepuna je mesta gde možete pojesti dobru italijansku klopu. Kada su u pitanju picerije, naš favorit je Napoli Centrale, mesto kojem ćete se uvek rado vraćati, ali tek kada ga prvi put otkrijete.

Skrivena u jednom od brojnih pasaža, pored kojeg ćete proći kao pored turskog groblja ako ne znate šta tražite, ova picerija se ne nameće slučajnim prolaznicima. Signal da skrenete biće vam žute klinker pločice, kao recidiv nekog drugog, davno prohujalog vremena.

Napoli Centrale otvorio je Paolo Markuči De Marino, napolitanski sportski novinar koji je u Novi Sad došao zbog ljubavi, a onda odlučio da sa Novosađanima podeli i svoje kulinarsko umeće. Ljubav prema pici ovde nije poza, već nešto što ćete osetiti pri prvom zalogaju.

Pre nego što se preselio u malu kućicu sa terasom, bio je lociran preko puta i više je ličio na spoj street food-a i restorana. Danas je prostor intimniji, ali duh je ostao isti. Krase ga slike Maradone i Napulja, grb voljenog kluba i italijanska muzika koja ide u pozadini, što samo doprinosi autentičnom šmeku.

Zato ne očekujte fenseraj. Ovo je mesto za ljude koji uživaju u jednostavnosti i znaju da prepoznaju dobru hranu, spremljenu sa dušom.

Jednostavnost koja pogađa pravo u centar

Ponuda nije široka, i namerno je tako. Sve je podređeno svežim i sezonskim namirnicama. Margarita je naš favorit, najjednostavnija, a možda i najteža za napraviti kako valja. Doduše, bila je za nijansu bolja dok ju je Paolo pravio sa svežim paradajzom.

Ako želite još više sočnosti, Napoletana sa duplim pelatom je logičan izbor. Siciliana sa plavim patlidžanom ima pomalo “fanki” ukus, Vesuvio donosi ljutinu i masline, Marechiaro pršutu, dok je Spaccanapoli najbogatija varijanta. Stvorena je za trenutke kada glad ne ostavlja mnogo prostora za razmišljanje.

Kao i u svakoj ozbiljnoj piceriji, testo je osnova svega. Paolo ga lično mesi i razvija, vodeći računa da ostane lagano, elastično i pečeno tačno kako treba.

Na kečap nemojte ni da pomišljate, za Italijane je to uvreda. Majonez, koji sve češće završava na picama, već ulazi u zonu čistog svetogrđa.

Maslinovo ulje, eventualno rukola, bosiljak ili inćuni – to je maksimum intervencije koji ovde ima smisla. Sve preko toga bilo bi suvišno.

I za kraj, ako ste pomislili da ime potiče od železničke stanice, pogrešili ste. U pitanju je bend Napoli Centrale, koji Paolo obožava.

Kada jednom probate njegove pice, velika je šansa da ćete se ovde iznova vraćati.

Dobro čuvana lokalna gastro tajna, koju znaju samo oni koji picu ne jedu usput.

Kuća Mala

Još jedan gastro favorit za ljubitelje pice i italijanske klope nalazi se skriven od pogleda slučajnih prolaznika u drugom pasažu Dunavske. U pitanju je Kuća Mala, jedno od onih mesta koje ne traže posebnu pažnju, ali su je i više nego zasluženo dobili.

Baštica leti izgleda prava mala oaza, idealna za kuliranje, dok enterijer više liči na nečiju dnevnu sobu nego na restoran, uz artistički momenat mini galerije. Sve je prepuno detalja, koji su pažljivo prikupljani godinama.

Upravo taj osećaj “doma” prenosi se i na hranu, pa nije ni čudo da su redovna preporuka renomiranog “Gault & Millau” vodiča. I to ne zbog marketinga.

Njihove pice nisu klasične, baš kao ni nazivi, već su dokaz maštovitosti i umeća majstora za “pećkom”.

Pica kao interpretacija i inspiracija

Natalijina klupica, čija su osnova dimljena piletina, orasi, med i suve šljive, zvuči kao eksperiment, a zapravo je brutalno dobra. Bakina kruška, sa piletinom i voćem, igra na kontrast slatkog i slanog i izmamiće vam osmeh na licu čim dodirne nepce.

Njeguški milje sa kajmakom i suvim vratom nije za one koji bi da grcnu nešto lagano, za razliku od Grčkog kutka, koji donosi šmek Mediterana, sa kombinacijom fete, maslina i limuna.

Šta tek reći za picu kuće, sa šparglom, šargarepom, zelenom salatom i šest vrsta suhomesnatih bezobrazluka u jednom zalogaju… Možda vam zvuči kao potpuni haos na papiru, ali kada stigne na tanjiru, shvatićete da su ukusi savršeno zaokruženi.

Ovde nećete doći da klopate “pravu italijansku picu”, već njihovu savršenu interpretaciju ovog specijaliteta.

Pored jedinstvenih pica, u restoranu Kuća Mala možete uživati i u odličnim pastama, lazanjama, ali i mesnim specijalitetima sa njokama u fantastičnim sosevima.

Kada sve to zalijete buteljkom ili dve domaćeg vina, ili kao dežistiv popijete čašicu preukusne medovače, dobijate kompletno hedonističko iskustvo.

Jedina mana je nešto slabiji izbor piva. Ali realno, ovde se i ne dolazi zbog toga.

Picerija Mačak

Mačak je stara škola i favorit Novosađana i njihovih gostiju, još dok su bili na “glavnoj džadi” u Gradiću, u Beogradskoj ulici, podno Đave. Ništa se nije promenilo ni kad su se preselili, a danas posluju na dve lokacije – na Grbavici (u Puškinovoj ulici) i na Novom Naselju (Braće Dronjak).

Fantastično testo je i dalje glavni adut – mekano, a hrskavo taman kako treba, uz kvalitetne sastojke “na površini”. Bez previše filozofije, uz golemo znanje i iskustvo.

Ako ne želite klasike, tu su Domaćinska, Sremica i Mačak pica, koje će vam savršeno popuniti rupu u želucu, čak i kad su vam gladne oči. Posebno ako ste kapacitet za porodičnu.

Međutim, picerija Mačak ima mnogo više da ponudi. Tu su i bogati sendviči u hrskavom pica testu, garnirani sendviči koji momentalno vraćaju u detinjstvo i apsolutna holesterol bomba – kolenica u lepinji.

Lokal na Grbavici je mali, pa je pogodniji da naručite i pokupite picu. Sa druge strane, onaj na Naselju je dosta veći, pa možete sa ekipom zasesti i lagano uživati u dobrom zalogaju.

U oba slučaja, nema greške, jer je u pitanju poznati Mačkov ukus i kvalitet koji traje. Nije ni čudo jer je vlasnik Darko u ovom poslu decenijama i pravi majstor sa testom.

Super ukusno, a pritom vam neće izbiti lovu iz džepa.

Pizza Cila

Još jedno mesto gde možete klopati klasike italijanske kuhinje je Pizza Cila, koja je sinonim za kvalitet već više od 30 godina.

Nalazi se u Maksima Gorkog, između stare zgrade suda i novog tužilaštva i na prvi pogled izgleda potpuno obično. Ispred malog lokala je jednostavna baštica, ušuškana u hladu okolnih krošnji, savršena za “otpadanje” uz pićence. I parče pice, naravno, koje će nestati brže nego što ste planirali.

Red koji se često formira ispred govori više od hiljadu reči i preporuka. Zato i nemaju potrebu da se reklamiraju i bilo šta ikome dokazuju, jer umešne ruke gazda Mileta znaju da zamese testo koje retko ko u Novom Sadu ume da napravi.

Ovde nema specijalnih pica, niti kreativnih imena i posebne filozofije. Pronaći ćete klasične pice, dodati sastojke koji prijaju baš vašem nepcu, ili osmisliti kompletnu picu i pustiti da testo odradi svoje. Pritom, imaju i različite veličine, pa čak i mini picu, idealnu ako ste singl i niste previše gladni.

Ako biste nešto da gricnete na brzaka, u ponudi imaju i četiri vrste sendviča – banaski, zimski, pica i vegetarijanski.

I to je cela priča – jednostavno i ukusno. Zato su “dottore per la pizza”.

Ako ne želite da čekate, nazovite desetak minuta unapred i pokupite picu usput.

Ako imate vremena, zavalite se u baštu i gledajte kako ljudi dolaze i vraćaju se.

I tako već decenijama.

La Forza

Kada je reč o picerijama u Novom Sadu, La Forza je prava institucija.

Više od tri decenije nalazi se na istoj lokaciji, u dvorištu Katoličke porte, a čim ogreju prvi zraci prolećnog sunca u bašti za tili čas ne može ni igla da padne. I to ne samo zbog lokacije, već i zbog miomirisa sveže pečene pice, koji se širi iz lokala.

Reč je o jednom od najstarijih italijanskih restorana u Novom Sadu, sa dugačkom tradicijom i gostima koji se uvek rado vraćaju. Pice su zaista odlične, testo meko, tanko i pečeno taman kako treba, a sastojci sveži.

Osim klasika, na meniju će i ljubitelji ribe i morskih plodova pronaći nešto po svom ukusu. Cozze, Adriana i Rio Mare donose vrlo zanimljivu kombinaciju dagnji, tunjevine i sardina sa drugim sastojcima, u zavisnosti koju odaberete.

Nama su ipak bliži neki drugi ukusi na pica testu, a možete i napraviti svoj jedinstven spoj, ako ne možete da se odlučite. Nama je omiljen kombo pola Primavera, pola Il Proisciutto, a vi ćete morati da probate sve i pronađete pravu varijantu koja prija vašem istančanom nepcu.

Na jelovniku ćete pronaći i obrok salate, lazanje, špagete, njoke i maštovite paste – sve ono što italijansku kuhinju čini jednom od najboljih na svetu. Njihova izvedba ovih špecija i te kako opravdava reputaciju koju imaju decenijama.

Celukupnom ugođaju doprinosi i lep ambijent – mali trg, crkva i ljudi koji non-stop cirkulišu. Ovo mesto je danas daleko više od običnog restorana, vremenom je postalo mesto uživanja i susreta uz kvalitetan zalogaj, u samom centru grada.

Plus što je pica parče standard dobre pice u Novom Sadu. I čeka se red dok ne ispeku novu turu.

Lista, naravno, nije konačna

Naravno, daleko ovo od svega što Novi Sad ima da ponudi, iako nismo u Italiji.

Gastro scena se konstantno širi, menja i dobija nove slojeve. Na Grbavici je trenutno hit San Pizzerino, kao noviji predstavnik napolitanske škole. Sa druge strane, Gojko’s Pizza u Ćirpanovoj igra na proverene klasike, u prijatnom ambijentu. I pre nego što zagrizete parče njihove pice, krenuće vam zazubice.

Još jedan favorit domaće publike i gostiju koji posećuju Novi Sad nalazi se na kraju Dunavske, tik uz park. U pitanju je alla Lanterna, koja konstantno održava tempo: peć na drva, stalna gužva i kvalitet koji ne oscilira. Na Bulevaru, kod Železničke stanice, Savoca nudi ozbiljniji italijanski ugođaj: crno testo sa sipinim mastilom privlači pažnju, ali su kaneloni pravi razlog zbog kojeg se gosti vraćaju. Baš kao u Sopranosima, ako ne i bolji.

Na Detelinari, na glavnoj džadi, na raskrsnici Kornelija Stankovića i Milenka Grčića, San Francisco Pizza je mesto gde nećete pogrešiti šta god da naručite. I Novo Naselje ima svog favorita pored Mačka – reč je o legendarnoj piceriji Alo. Limanci vole da klopaju u piceriji Garibaldi, a Pepper u Miletićevoj donosi moderniju, hipstersku varijantu nove škole. Pica majstor svakako zna šta radi – zalogaji su više nego sočni.

I to je možda i najlepši deo cele priče. Što više istražujete, vaše nepce će propevati.

A kada poželite da asfalt Novog Sada zamenite šumom, vinogradima i sporijim ritmom, pogledajte i naš vodič kroz ušuškane restorane na Fruškoj gori, mesta gde ručak lako preraste u celodnevni hedonizam.

Sa druge strane, Novi Sad tek počinje ozbiljno da shvata umetnost pice.

Lista, naravno, nije konačna.

Kako budemo obilazili stare i otkrivali nove favorite, ovaj vodič ćemo redovno dopunjavati – jer dobre pice nikad nije dosta. U ma koje doba dana ili noći.

Novosadski pabovi i klubovi u kojima i dalje grmi pravi rokenrol zvuk