Bas sa dve žice, bubnjevi, duboki glas Mark Sandmana i saksofon koji je gitare učinio potpuno suvišnim. Bostonski Morphine devedesetih je izgradio specifičan zvuk, u kojem su se preplitali blues, jazz, alternativni rok i psihodelija.
Sada, 27 godina nakon Sandmanove smrti, stiže “Spaceman Charm“, dosad neobjavljena pesma sa albuma Cocoon, sastavljenog od snimaka koji su gotovo tri decenije čekali na završnu obradu.
Kako prenosi Stereogum, pesma je snimljena 1998. godine, a nalazi se među osam numera sa albuma koji će 4. decembra objaviti Partisan Records.
Dve pesme, dva lica istog benda
Album je prethodno najavljen naslovnom numerom “Cocoon“. Lagani, gotovo džezerski ritam bubnjeva, duboki tonovi saksofona i Sandmanov melanholični vokal stvaraju hipnotišuću atmosferu koja bi sasvim lepo legla u neki mračni krimi film.
Idealan soundtrack za polumračni klub, dok naslonjeni o šank zurite u plafon i uz neizbežnu čašu viskija i dim poslednje cigarete razmišljate o svemu što je moglo da bude drugačije.
Novi singl “Spaceman Charm” ima drugačiji puls. Ritam je življi, saksofon podjednako zavodljiv, a Sandmanov glas vodi kroz niz neobičnih, gotovo nadrealnih slika. Manje je psihodelije nego u prethodnoj pesmi, ali ništa manje onog prepoznatljivog Morphine ludila.
Na originalnom snimku, uz Sandmanov bas i vokal, svirao je bubnjar Jay Hilt. Colley je saksofon dodao tek ove godine, eksperimentišući sa različitim instrumentima dok nije pronašao ono što je pesmi nedostajalo.
Pesmu prati animirani video, zasnovan na originalnim akvarelima Mark Sandmana, koje je za ovu priliku animirao Studio Sparks.
Bend koji je zvučao drugačije od svih
Morphine je nastao u Bostonu krajem osamdesetih, a u vremenu kada su alternativnom scenom dominirale žestoke gitare, njih trojica su krenula sasvim drugim putem.
Sandman je svirao neobični dvožičani slajd bas, a njegov prijatni bariton prosto je milovao uši i masirao napaćeni mozak. Dana Colley je iz saksofona izvlačio čas prljave, čas zavodljive tonove, dok su Jerome Deupree i Billy Conway za bubnjevima pokazivali da nije potreban nikakav arsenal instrumenata da bi bend zvučao toliko moćno.
Svoj zvuk nazvali su “low rock”. Morphine je umeo da osvoji i ljude kojima jazz ili blues inače nisu bili bliski, a u njihovoj muzici bilo je nečeg istovremeno mističnog, prljavog, buntovnog i uzbudljivog. Delovali su kao bend iz nekog drugog vremena, iako zapravo nisu ličili ni na šta što je dolazilo pre njih.
Dovoljno je bilo čuti nekoliko taktova da momentalno skontate šta dopire iz zvučnika. Albumi Cure for Pain, Yes i Like Swimming i danas su sjajan primer tog sudara različitih muzičkih svetova.
Kako je Cocoon završio u arhivi?
Priča o albumu Cocoon počinje 1998. godine, tokom studijskih sesija sa producentima Paul Q. Kolderiejem i Sean Sladeom. Bend je snimao novi materijal, čak eksperimentisao sa klavirom i akustičnim gitarama, ali Sandman na kraju nije bio zadovoljan pravcem u kojem je sve krenulo.
Guardian piše da je u poslednjim godinama benda bilo tenzija sa izdavačkom kućom DreamWorks, koja je od Morphine-a očekivala veći komercijalni uspeh. Neslaganja su postojala i između Sandmana i producenta Kolderieja. Snimci su ostavljeni po strani, a Sandman je nastavio rad na drugačijem materijalu za album The Night.
Preminuo je u julu 1999. godine, nakon što je doživeo srčani udar tokom nastupa u Italiji, sa samo 46 godina. The Night je objavljen naredne godine, dok su raniji snimci ostali nedovršeni.
Tek 2023. godine Sandmanova životna partnerka Sabine Hrechdakian i Kolderie počeli su da digitalizuju sačuvane trake. Od njih su napravljeni novi miksevi, a Colley je dosnimio saksofon na tri numere.
Neke od njih najvernijim fanovima nisu potpuno nepoznate, jer su se ranije pojavljivale u drugim verzijama. Međutim, “Spaceman Charm” prvi put je objavljena upravo sada.
Album Cocoon izlazi 4. decembra 2026. godine za Partisan Records. Sandman već 27 godina nije među nama, ali dovoljno je pustiti ove dve stvarčine da postane jasno koliko je njegova muzika bila ispred svog vremena.
I koliko bi današnjoj alternativnoj sceni dobro došlo malo tog nepredvidivog, prljavog i zavodljivog ludila.
Izvori: Stereogum.com, TheGuardian.com
Četrdeset godina Pixiesa: Izgubljene pesme iz arhive vraćaju nas u zlatno doba alternativnog roka
