Postoji velika šansa da ste prvi put čuli Pixies, a da toga niste bili ni svesni.
Možda kroz završnu scenu filma “Fight Club”, dok sa zvučnika trešti “Where Is My Mind?”. Možda preko Nirvane, jer je Kurt Cobain godinama otvoreno govorio koliko duguje bendu Black Francisa.
A možda tek kasnije, kada ste kopajući po alternativnoj muzici naleteli na “Debaser”, “Monkey Gone To Heaven” ili “Here Comes Your Man” i shvatili da pola bendova koje volite zapravo duguje nešto ovoj četvorki iz Bostona.
Pixies nikada nisu bili najveći bend svoje generacije. Nisu punili stadione kao U2, niti prodavali milione albuma kao R.E.M.
Nisu postali ni globalna muzička institucija poput Nirvane.
Međutim, uspeli su da postignu nešto mnogo zanimljivije: promenili su način na koji zvuči alternativni rok.
Zato nije slučajno što se i danas, četiri decenije nakon osnivanja, o njima i dalje priča sa istim žarom kao krajem osamdesetih.
Povod je ovog puta više nego dobar. Pixies nastavljaju obeležavanje četrdeset godina postojanja benda, a fanove uskoro očekuju proširena reizdanja albuma “Bossanova” i “Trompe le Monde“, dva izuzetno važna poglavlja njihove diskografije.
Kako prenose Spin i Brooklyn Vegan, oba albuma biće objavljena u remasterizovanim verzijama 11. septembra, uz četiri do sada neobjavljene pesme, nastale u periodu od 1987. do 1991. godine.
Iz arhive benda koji nikada nije svirao po pravilima
Nisu sva reizdanja podjednako zanimljiva. Nekada se sve svede na još jednu verziju albuma koji već imate kod kuće, samo u drugoj boji vinila i sa nekoliko fotografija više na unutrašnjem omotu.
Ovog puta priča je ipak malo drugačija.
Među bonus materijalima nalazi se rana Albini verzija pesme “Dig For Fire”, snimljena još tokom sesija za legendarni album “Surfer Rosa”.
Fanovi koji poznaju verziju sa “Bossanove” verovatno će biti iznenađeni koliko se razlikuje od konačnog snimka koji je završio na albumu.
Tu je i “Go Man Go”, gotovo mitska saradnja Black Francisa i Kim Deal. Pesmu su početkom devedesetih snimili i Pixies i Breeders, ali nije završila ni na albumu “Bossanova” ni na “Last Splash”.
Godinama je živela kroz demo snimke, bootlege i retka koncertna izvođenja, da bi Breeders konačno objavili svoju verziju na reizdanju albuma “Last Splash” 2023. godine.
Na reizdanju “Trompe le Monde” nalaze se i “Brackish Boy”, koju će deo publike prepoznati iz kasnije solo karijere Franka Blacka, kao i misteriozni instrumental “Punk Loop”, pronađen na traci koja je nosila samo taj naziv.
Za bend čija je istorija već decenijama detaljno dokumentovana, ovakva otkrića predstavljaju mnogo više od običnog bonus sadržaja.
Posebno jer Pixies nikada nisu bili grupa koja je muziku stvarala na osnovu očekivanja publike.
Dok je dobar deo alternativne scene krajem osamdesetih pokušavao da pronađe procep između andergraunda i MTV-a, Black Francis, Kim Deal, Joey Santiago i David Lovering gradili su svoj svet.
U njihovim pesmama sudarali su se nadrealizam, pop kultura, Biblija, naučna fantastika, surf muzika, NLO teorije i svakodnevna paranoja.
Sve to upakovano u kratke eksplozije buke, melodije i dinamike, koje su kasnije postale zaštitni znak čitave jedne generacije alternativnih bendova.
Bend bez kojeg bi devedesete zvučale drugačije
Danas je gotovo nemoguće govoriti o alternativnoj muzici devedesetih bez pominjanja Pixiesa.
Kurt Cobain nikada nije krio koliko je bio fasciniran njihovim načinom pisanja pesama.
Čuvena formula “tiho pa glasno”, koja će kasnije obeležiti Nirvanu, velikim delom razrađena je upravo na albumima Pixiesa.
Međutim, njihov uticaj daleko prevazilazi grunge.
Može se čuti u indie roku, alternativnom metalu, post-hardcoreu, pa čak i kod bendova koji na prvi pogled nemaju mnogo veze sa njima.
Dovoljno je poslušati “Debaser”, “Monkey Gone To Heaven”, “Here Comes Your Man”, “Velouria” ili “Where Is My Mind?” da postane jasno zašto.
Posebno je zanimljivo što se “Bossanova” i “Trompe le Monde” često nalaze u senci albuma “Doolittle” i “Surfer Rosa”, iako predstavljaju možda najambiciozniju fazu benda.
Na njima su Pixies dodatno proširili svoj zvuk, uneli više melodije, više prostora za eksperiment i još više svojih čudnih opsesija.
Upravo zato i danas ove stvari zvuče iznenađujuće sveže.
Kim Deal – više od basistkinje Pixiesa
Takođe, priča o Pixiesima nikada nije bila samo priča o Black Francisu.
Kim Deal odigrala je ključnu ulogu u identitetu benda, kako kroz prepoznatljive prateće vokale, tako i kroz autorski doprinos koji je često ostajao u drugom planu.
Kasnije će upravo kroz Breeders dokazati koliko je bila značajna figura alternativne scene.
Album “Last Splash”, pesme poput “Cannonball” i čitava karijera Breedersa pokazali su da Kim Deal nikada nije bila samo basistkinja u velikom bendu.
Možda zato i nije slučajno što se jedna od najzanimljivijih pesama sa novih reizdanja upravo vezuje za saradnju nje i Black Francisa.
Četiri decenije nakon nastanka benda, takvi snimci ne funkcionišu samo kao zanimljiv bonus za kolekcionare.
Oni predstavljaju mali podsetnik na period kada je alternativna muzika još uvek zvučala nepredvidivo, opasno i dovoljno čudno da promeni živote stotine hiljada klinaca širom sveta.
Upravo u tome leži najveća vrednost Pixiesa.
Mnogo više od prodaje albuma, pozicija na top-listama ili boje novog vinila.
Izvori: spinmagazine.com, brooklynvegan.com
Posle šest godina stiže novi Tricky: “Out of Place” najavljuje povratak arhitekte trip hopa (VIDEO)
