“There’s a lot of talking, when Laibach drops a song”.
Retko koji bend sa ovih prostora izaziva toliko reakcija kao Laibach. Još od samih početaka u bivšoj SFRJ, Laibach nikada nije bio samo muzički projekat, već koncept umetničkog kolektiva iz Trbovlja, koji se razvijao paralelno sa društvenim i političkim kontekstom u kom je nastajao. Ali i ogledalo sistema koji je neretko pokušavao da ih ućutka.
Zbog svoje estetike i pristupa umetnosti, često su pogrešno tumačeni i etiketirani kao fašisti ili ekstremni levičari.
Međutim, njihov rad se od početka zasniva na nečemu drugom: razotkrivanju i ismevanju svakog oblika totalitarizma, kroz njegov sopstveni estetski kod i jezik.
Zvuk se menja, ali izvorna ideja ostaje
Tokom karijere, Laibach su menjali muzički izraz, ali nikada osnovnu ideju. Njihov put vodio je od industriala i militarističkog zvuka, preko elektronike i metala, pa sve do reinterpretacija pop klasika i izleta u modernu klasičnu muziku.
Bez obzira na formu, ono što ostaje isto jeste njihov prepoznatljiv potpis: hladan, precizan i uvek sa jasnom dozom provokacije.
Upravo zbog toga njihov uticaj daleko prevazilazi regionalne okvire. Bendovi poput Rammstein često se pominju u istom kontekstu, iako je jasno da su Laibach mnogo ranije postavili temelje tog izraza.
Drugim rečima, Rammstein je Laibach za decu.
Ta sposobnost da kroz provokaciju prepoznaju trenutak nije nestala ni danas.
Tokom 2025. godine otvoreno su podržali studentske proteste u Srbiji i održali dva rasprodata koncerta u Domu omladine Beograda, neposredno pred istorijski skup 15. marta.
Nastupi su bili deo turneje “Opus Dei Revisited”, a tajming i poruka još jednom su pokazali da Laibach ne funkcionišu van konteksta, već u direktnom dijalogu sa njim.
“Musick” i povratak elektronici
Sa novim singlom “Musick”, Laibach se vraća elektronskom izrazu koji im je oduvek prirodno ležao, ovog puta čak i elektro-popu.
Zvuk je sveden, repetitivan, hladan i hipnotički, uz prepoznatljivi, pomalo zlokobni vokal Milana Frasa. Na prvi pogled ništa novo, ali u njihovom prepoznatljivom duhu, sa potencijalom da postane koncertni hit.
Naravno, kao i uvek u spotovima je naglašen vizuelni identitet benda. Prepoznatljivi Maljevičev crni kvadrat je i dalje tu, samo ovog puta osvetljen blještavim neonskim svetlom.
Kako navodi Side-Line Magazine, singl najavljuje novi album koji izlazi 1. maja, baš na Međunarodni praznik rada.
A datumi koji kod Laibacha retko kada imaju slučajno značenje.
“Allgorhythm” za svet oblikovan algoritmima
Prethodni singl, “Allgorhythm”, otišao je još dalje u komentaru savremenog trenutka.
Pesma je strukturirana u ritmu algoritma, dok je spot realizovan u formatu koji podseća na vertikalni video sa mobilnog telefona. Direktna referenca na način na koji danas većina ljudi konzumira digitalni sadržaj.
U tom spoju forme i ideje krije se i suština Laibacha: razumevanje sistema, ali i njegova potpuna dekonstrukcija.
Doduše, ovaj put sa veselim tonovima i još veselijom koreografijom…
A kada ovakav bend snimi takvu stvar, možda je vreme da se pomalo zabrinemo.
Možda je i kraj relativno blizu.
Umetnički kolektiv koji ne traži ničiju saglasnost i odobrenje
Laibach nikada nije bio bend koji je tražio da bude voljen. Njihova umetnost ne funkcioniše kao laka zabava, već kao komentar, često neprijatan i namerno provokativan.
U vremenu u kom dominira sadržaj prilagođen brzom skrolovanju, Laibach i dalje insistira na sporijem, promišljenijem i audio-vizuelnom iskustvu, koje će uznemiriti mnoge.
Njihova estetika i dalje deluje kao hladan tuš, a ko pažljivo sluša i gleda – i svojevrsno otrežnjenje.
Zato ih nije moguće svesti na jednu etiketu i nikad nisu bili “još samo jedan bend”.
I isto tako ih nije moguće ignorisati, ma koliko neki to želeli.
KUD Idijoti: Zašto su najbolji bend sa Balkana – i zašto će to zauvek ostati
