Kada je Lagwagon odsvirao poslednji ton na glavnoj bini i tako finiširao izdanje ovogodišnjeg Punk Rock Holidaya (PRH), tradicionalno sa pola publike na bini, završila se još jedna nedelja tokom koje je mali slovenački Tolmin ponovo postao jedna od prestonica evropskog punka.
Za one srećnike koji su uspeli da se na vreme dokopaju ulaznica, poslednji circle pit na najboljem malom evropskom punk festivalu nastavio se kao i uvek uz punk rock karaoke sa Pigs Parlamentom, gde posetioci mogu da pokažu svoje umeće sa mikrofonom na Bowling Stage-u. Za nas ostale sa “jeftinijim ulaznicama”, koji smo ove godine PRH pratili preko strima, delovalo je da je oko jedan posle ponoći vreme da ugasimo YouTube i odemo u krpe.
Međutim, čim se završio prenos iz Tolmina, algoritam nas je prebacio na nešto što se zove FAT TRACKS, zvanični strim legendarne izdavačke kuće Fat Wreck Chords. Tri sata ujutro su odavno prošla, spavanje je odloženo do daljeg, a iz zvučnika su i dalje gruvali melodični punk hitovi.
Dobro došli na nešto što najlakše možemo da opišemo kao VH1 za ljubitelje kalifornijskog punka, skate punka i melodičnog hardcore zvuka, prošaranog ska ritmovima. Samo bez voditelja, emisija koje morate da preživite da biste dočekali omiljeni bend i, barem tokom prva tri sata koliko smo ga gledali tj. slušali, bez ijedne reklame. Pritom, nismo od onih koji caluju lovu na YouTube Premium.
Koncept teško da može biti jednostavniji. FAT TRACKS je neprekidni strim, pa nema biranja pesama, preskakanja i kopanja po katalogu dok ne pronađete nešto što vam se sluša. Uključite ga i gledate ono što je trenutno na programu. Što bi se reklo, pankersko korišćenje nove tehnologije.
Od NOFX-a i Lagwagona do The Meffs i Get Dead
Pritom, nije reč samo o beskonačnom nizu spotova. Naravno, tu su kada za neku pesmu postoji video, a kada ga nema, ekran prikazuje omot albuma ili singla, a muzika nastavlja da pegla. Tako FAT TRACKS može slobodno da kopa po više od tri decenije Fat Wreck kataloga.
A očigledno je da kopa prilično duboko i isto tako poprilično dobro šara.
Tokom prvih nekoliko sati kroz zvučnike su prošli NOFX, Face to Face, Teenage Bottlerocket, The Meffs, Codefendants, Fishbone, Escape From The Zoo, The Last Gang, Lawrence Arms, Get Dead, Frank Turner, Bad Cop/Bad Cop, Mad Caddies, Snuff i mnogi drugi.
Kada smo ujutro ponovo uključili strim da proverimo da li čitava stvar još uvek fercera, dočekali su nas No Use For A Name i Lagwagon, a nešto kasnije izleteo je i NOFX sa “The Longest Line”. Dakle, nije akcenat samo na promociji novijih izdanja.
Jednog trenutka dobijete nešto sveže, nekoliko pesama kasnije stvar staru tri decenije, pa onda bend koji možda nikada sami ne biste potražili, a još manje pustili. FAT TRACKS očigledno šara kroz različite periode istorije čuvene kalifornijske etikete i bendova koji su za nju snimali.
Upravo tu se krije najveći šmek čitave priče.
Kao zapankerisani VH1 Rocks
Fat Wreck ima dovoljno klasika da bi mogao godinama da muze nostalgiju generacije odrasle uz Fat Music kompilacije, široke pantalone, skejt i ideju da je tri akorda sasvim dovoljno ako ih odsviraš dovoljno brzo i uz ponešto melodije. Isto tako bi mogao da pretvori strim u običan promotivni kanal za aktuelna izdanja.
FAT TRACKS pritom vraća nešto što smo izgubili kada smo svi počeli sami da pravimo plejliste. Spotify, “standardni” YouTube i ostali servisi omogućili su nam da u svakom trenutku pustimo tačno ono što želimo. Problem je što zbog toga često završimo slušajući upravo ono što već dobro znamo i uskraćujemo sebi šansu da otkrijemo nešto novo, ili da se podsetimo nečeg starog što smo već zaboravili da postoji.
Ovde nemate pojma šta dolazi sledeće, baš kao nekad, kad smo pratili emisije poput 120 Minutes ili VH1 Rocks, samo ovog puta sa šmekom kalifornijskog punka. I traje 24 sata dnevno, zasad i dalje bez ijedne reklame.
Punk ekipa za virtuelnim šankom
Sa strane je sve vreme aktivan i live chat, a tokom noći poruke su samo letele. Ljudi komentarišu bendove, zezaju se, raspravljaju o muzici, a kako i priliči punk ekipi koja dovoljno dugo ostane za istim virtuelnim šankom, u nekom trenutku na red dođu politika i neizbežni Trump.
Neko je u međuvremenu ostavio možda i najbolji komentar večeri: napravite Spotify verziju ovog kanala. Simpatična ideja, ali bi time verovatno nestao deo onoga zbog čega FAT TRACKS radi posao.
Ovde ne sedite sami sa personalizovanom plejlistom koju je algoritam napravio samo za vas. Svi u tom trenutku slušaju istu pesmu, gledaju isti program i čekaju šta će sledeće ispasti iz Fat Wreck šešira.
Mali punk community napravljen oko nečega što je, tehnički gledano, samo još jedan YouTube strim.
Međutim, malo je punk etiketa koje imaju dovoljno širok katalog da ovakav koncept mogu da iznesu bez vrtenja istih dvadeset stvari ukrug.
Tri i po decenije punka u jednom strimu
Fat Wreck Chords osnovali su Fat Mike i Erin Kelly-Burkett 1990. godine u San Francisku, a etiketa je tokom narednih decenija postala jedan od temelja nove generacije američkog punka.
NOFX, Lagwagon, No Use For A Name, Propagandhi, Strung Out, Good Riddance i Face to Face samo su deo te priče, dok su kroz Fat katalog prolazili i bendovi koji nikada nisu uredno stajali u fioci “kalifornijski skate punk”.
Jedan od najboljih primera su Sick Of It All, njujorške hardcore legende čiji je pevač Lou Koller nedavno preminuo. Tu su i Against Me!, Rise Against, Less Than Jake, Descendents i gomila drugih imena zbog kojih istorija Fat Wrecka odavno prevazilazi jedan zvuk, grad ili generaciju.
Ta priča je prošle godine doživela jednu od najvećih promena u svojoj istoriji.
Hopeless Records je 2025. preuzeo katalog i operacije Fat Wreck Chordsa, dok su Fat Mike i Erin zadržali ime, logo i zaštitni znak etikete. Na njihov zahtev, Fat Wreck više neće potpisivati nove bendove, a neotplaćena dugovanja trenutno potpisanih izvođača prema etiketi, ukupno oko 3,5 miliona dolara, navodno su u potpunosti otpisana.
Time se, zajedno sa završetkom koncertne karijere NOFX-a, neminovno zatvorilo jedno ogromno poglavlje punk istorije.
Koliko je ta priča i dalje važna publici moglo se videti upravo ovih dana u Tolminu.
Tokom ovogodišnjeg Punk Rock Holidaya u lokalnom bioskopu Kinogledališče Tolmin organizovano je više projekcija dokumentarca “40 Years of Fuckin’ Up“, filma koji je rekapitulacija četiri decenije ludačke NOFX priče. Ne treba ni da pominjemo da se za vreme festivala tražila karta više.
Zato je teško zamisliti prikladniji način da se ovogodišnji PRH završi na našem ekranu. Lagwagon je odsvirao poslednji rif, a nekoliko trenutaka kasnije FAT TRACKS nastavio tamo gde je program festivala u Tolminu stao.
Jedna žurka se završila, druga tek počinje
Koliko dugo ovaj kanal zapravo emituje program, još nismo uspeli pouzdano da utvrdimo. Javni tragovi koje trenutno možemo da pronađemo ne daju nam potvrdu datuma kada je kanal startovao, ali na YouTube-u pored njega i dalje stoji oznaka “New“.
Možda smo FAT TRACKS zaista ukačili praktično na samom početku. Oznaka “New” svakako ide u prilog tome, ali dok ne pronađemo potvrđen datum pokretanja, nećemo da ga izmišljamo. Možda se format još testira, a možda smo samo veoma kasno stigli na žurku.
Ono što pouzdano znamo jeste da u trenutku izlaska ovog teksta strim i dalje šljaka, live chat je i dalje živ, a reklamu još nismo videli. Bez YouTube Premiuma.
Ako volite kalifornijski punk, skate punk i melodični hardcore, ili samo tražite dobar soundtrack za kućnu žurku, slobodno batalite pravljenje plejliste. Uključite FAT TRACKS, odvrnite zvučnike da dodatno nervirate komšije baš kao davne ’95. i pustite nekog drugog da bira.
Možda naletite na novi bend, ili vas sačeka stvar koju niste čuli godinama.
A možda, kao mi, krenete na spavanje posle Punk Rock Holidaya, ostanete budni još tri sata, probudite se sledećeg jutra i shvatite da žurka još traje.
Za sada, bez ijedne reklame. Nadamo se da će potrajati.
The Age Of Quarrel 40 godina kasnije: Harley Flanagan ponovo snima album koji je definisao NYHC
