Hardcore scena ostala je bez jednog od svojih najprepoznatljivijih glasova i istinskih heroja. Lou Koller, pevač njujorškog benda Sick Of It All, preminuo je 24. jula u 59. godini, posle višegodišnje borbe sa rakom jednjaka.
Vest su potvrdili članovi benda na društvenim mrežama, u objavi koju su preneli Kerrang i BrooklynVegan, uz poruku da je njihova tuga nemerljiva i da su izgubili ne samo kultnog frontmena, već pre svega prijatelja čija su posvećenost, energija i smisao za humor obeležili gotovo četiri decenije postojanja benda.
Tokom poslednje dve godine Lou nije bio sam. Nakon što je objavljeno da boluje od raka jednjaka, usledila je podrška kakvu može da dobije samo čovek koji je ostavio dubok i neizbrisiv trag među ljudima.
Organizovani su humanitarni koncerti, brojni muzičari i fanovi širom sveta prikupljali su novac za njegovo lečenje, a čitava hardcore scena stala je uz njega. Kada se prošle godine činilo da je bolest pobeđena, usledio je novi udarac: zloćudni rak se vratio.
Ovoga puta, nažalost, nije uspeo da ga pobedi, iako je čitav život bio fajter.
Bend koji je mnogima otvorio vrata NYHC-a
Sick Of It All nije bio bend koji je stvorio njujorški hardcore. Agnostic Front, Cro-Mags, Murphy’s Law, Warzone i drugi postavili su temelje scene mnogo ranije.
Ali za ogroman broj ljudi širom sveta upravo je Sick Of It All (SOIA) bio prvi pravi susret sa hardcore muzikom.
Albumi poput Blood, Sweat and No Tears, Just Look Around, Scratch the Surface, Built To Last ili Yours Truly nisu samo učvrstili status benda. Mnogim klincima otvorili su vrata ka čitavoj hardcore sceni.
Tek nakon što su čuli njihov moćan zvuk, počeli su da kopaju po korenima i otkrili Bad Brains, Agnostic Front, Cro-Mags, Youth Of Today, Gorilla Biscuits i druge bendove koji su oblikovali originalni NYHC i scenu okupljenu oko CBGB-a.
Možda je baš u tome bila najveća posebnost Loua Kollera i Sick Of It All. Zauvek su ostali svoji i nikada nisu ni pokušavali da zvuče kao neko drugi.
Dok su se devedesetih i dvehiljaditih mnogi prilagođavali trendovima, želeći da zvuče “opasnije”, oni su ostali verni HC-u, gradeći reputaciju jednog od najpoštovanijih bendova na svetskoj sceni.
Iako nikada nisu bili deo prve generacije NYHC-a, odavno su prerasli lokalne okvire, pa čak i čitavog žanra. Uostalom, nije Fat Mike godinama pokušavao da ih dovede na Fat Wreck Chords bez razloga. Sick Of It All nikada nije zvučao kao tipičan bend sa te etikete, ali je uživao poštovanje daleko šire alternativne i punk scene.
SOIA je postao jedan od bendova koji je hardcore približio publici širom sveta, bez ikakvog kompromisa i bez odricanja od vrednosti na kojima je ta scena nastala.
Čovek koga je scena iskreno volela
Zato je iznenadna vest o njegovoj smrti teško pala fanovima širom sveta.
U oproštajnoj poruci članovi benda napisali su da je Lou imao neverovatnu sposobnost da svakom koncertu donese osmeh, duhovitu opasku i energiju zbog koje je osvajao publiku bez obzira na državu, kulturu ili jezik.
Posebno su zahvalili svima koji su prethodnih godina učestvovali u prikupljanju pomoći za njegovo lečenje, ističući da je zahvaljujući toj podršci Lou znao koliko je voljen.
Takve reči teško mogu da se odglume i uglavnom govore mnogo više o ljudskoj veličini Loua, nego o muzičaru, iako je bio neverovatan frontmen, koji je na bini uvek davao svaki delić sebe.
Uostalom, i sam bend je znao da se fanovima zahvali limitiranim singlicama i reizdanjima albuma, čiji je prihod išao za njegovo lečenje. I kolege iz drugih bendova sledili su taj primer, poput NOFX-a, koji je štampao merch sa prepoznatljivim SOIA logoom, u istu svrhu.
Trag koji ostaje zauvek
Publika iz Srbije i sa Balkana imala je priliku da gleda Sick Of It All više puta, među kojima se posebno pamte koncert u Domu omladine 2006. i nastup na Novom Beogradu 2011. godine.
Bend je tokom karijere svirao i na Punk Rock Holidayu u Tolminu, a ko je prisustvovao svirci na Groezrocku 2016. godine, seća se koliko su bili nezaustavljivi uživo.
I uvek ista slika – do poslednje kapi znoja, bez distance sa publikom, koja je redovno bila deo šoua, a skok sa bine i horsko urlanje refrena sa Louom bili su uspomena koja se nije zaboravljala.
Lou Koller možda nije bio među ljudima koji su izmislili hardcore, ali je svakako bio jedan od retkih koji su ga gotovo četiri decenije predstavljali na najbolji mogući način.
Zbog toga iza njega neće ostati samo legendarni albumi i hiljade koncerata širom sveta. Ostaće bend koji je nebrojeno klinaca uveo u hardcore i čovek za koga će većina onih koji su ga upoznali prvo reći da je bio dobra osoba, a tek onda veliki frontmen.
Za mnoge je sve počelo sa albumom Scratch the Surface. Danas je završeno jedno veliko poglavlje hardcore istorije, ali muzika zbog koje su hiljade ljudi zavolele ovu scenu ostaje zauvek.
Hvala na svemu, Lou. I počivaj u miru.
Izvor: Kerrang.com, BrooklynVegan.com
“Wired For Chaos”: Novi Cro-Mags singl vraća nas u zlatnu eru njujorškog hardcore zvuka
