Kada se NOFX u oktobru 2024. godine konačno oprostio od publike, posle četiri decenije haosa, razvaljivanja, sprdnje i punk karijere koju niko nije očekivao da će preživeti ni devedesete, mnogi fanovi su pustili suzu. Jednostavno, u vazduhu je lebdeo osećaj da je zatvoreno jedno veoma važno poglavlje alternativne muzike.
Međutim, ako ste makar jednom slušali Fat Mikea kako priča, onda vam je jasno da NOFX nikada nije bio bend koji ume dostojanstveno da ode sa scene, mahne publici i nestane u tišini.
Naravno da će kraj njihove priče izgledati kao kombinacija dokumentarca, pijane terapijske seanse, sprdačine sa samim sobom i poslednjeg velikog punk cirkusa.
Poslednji veliki NOFX cirkus
Upravo zato je vest da NOFX 28. avgusta objavljuje soundtrack i originalnu muziku za dokumentarac “40 Years Of Fuckin’ Up” već obradovala verne fanove.
Kako prenosi Blabbermouth, bend će objaviti luksuzno duplo vinil izdanje, koji prati film o njihovoj četrdesetogodišnjoj karijeri. Trenutno se prikazuje po bioskopima širom Amerike, a za projekcije se traži karta više.
Baš kao nekad za njihove svirke.
Film je premijerno prikazan na SXSW festivalu početkom godine, kasnije završio i na festivalima u San Francisku i Kanu, dok su pojedine projekcije rasprodate mesecima unapred.
Tako srećnici iz Amerike trenutno imaju priliku da gledaju svojevrsni putujući bioskopski NOFX cirkus, dok ostatak sveta i dalje uglavnom čeka priliku da vidi šta se krije iza poslednjih godina benda i odnosa između članova nakon raspada.
A po svemu sudeći, iza kulisa nije bilo baš mnogo sentimentalnog grljenja. Čak su procurele glasine da je jutro posle oproštajne svirke, koja je ujedinila krem kalifornijskog punka, Fat Mikeu stigla tužba od gitariste Melvina, oko neravnomerne raspodele love.
A na bini su uvek izgledali kao dva brata od različite majke.
Međutim, NOFX nikada nije funkcionisao kao bend koji pokušava da sakrije pukotine između članova. Štaviše, vole da prljav veš iznose javno, a novi singl “40 Years Of Fuckin’ Up” to prilično jasno potvrđuje.
Uz prateći video i standardnu NOFX kombinaciju humora, samoironije i pasivno-agresivnog podjebavanja, Fat Mike je u nekoliko stihova verovatno dao najkraće moguće objašnjenje odnosa sa Melvinom i raspada benda.
“Ako nikad nisi izgubio prijatelja, onda ga nikad nisi ni imao”.
I iskreno, teško je zamisliti način za zatvaranje priče, koji je više NOFX od toga.
Bend koji nikada nije igrao po pravilima
Međutim, iza sve te sprdnje, haosa i konstantnog međusobnog peckanja, godinama je stajao bend sastavljen od prekaljenih i često ozbiljno potcenjenih muzičara.
NOFX nikada nisu bili samo gomila pankera koji prave cirkus po bini. Istovremeno su uspevali da budu brutalno politični, sarkastični, tehnički precizni i potpuno neozbiljni kada god im se prohte.
Doduše, to je često zavisilo i od količine unetih maligana i opijata.
Od Rock Against Bush ere i otvorenog pljuvanja po američkoj desnici, religijskom licemerju i svakom obliku fašizma, pa sve do beskrajnog sprdanja sa samima sobom, bend je decenijama balansirao između ozbiljne društvene kritike i totalnog raspada sistema.
A iza svega toga stajali su i vrsni muzičari.
Smellyjev bubanj i danas zvuči kao mitraljez, Fat Mikeove bas linije često su previše kompleksne i za profesore muzike, dok su El Hefe i Melvin godinama činili jedan od najpotcenjenijih gitarskih tandema cele scene.
Posebno je Hefe kroz trubu, gitaru, vokale i gomilu drugih instrumenata uspevao da unese potpuno ludilo u bend. Sa druge strane, Melvin je svojim rifovima i harmonijama praktično pomagao da NOFX pronađe prepoznatljiv zvuk još od “Ribbed” ere.
Hepatitis Bathtub dobija video nastavak
Baš zato priča o njihovom kraju toliko pogađa fanove.
Posebno one koji su pročitali “Hepatitis Bathtub“, verovatno jednu od najboljih autobiografija koje je neki bend ikada objavio.
Knjiga je već ogolila sav haos, drogu, raspade prijateljstava, humor i samouništenje koji su pratili bend decenijama. Dokumentarac deluje kao njen video nastavak.
Samo sa još više godina, umora, nostalgije i otvorenih rana. I još manje filtera.
Zanimljivo je i što soundtrack ne sadrži samo stare pesme, već i potpuno novi materijal.
Tu su dve nove NOFX stvari “40 Years Of Fuckin’ Up” i “We Did It Our Way”, za koju bend tvrdi da je poslednja pesma koju su ikada planirali da izvode uživo.
Pored toga, fanovi će dobiti i demo verzije, raritete, žive snimke, obradu “La Bambe” (!!!), ali i originalnu orkestarsku podlogu za film, koju su radili Fat Mike i Matt Nasir.
Da, dobro ste pročitali – orkestar i Fat Mike u istoj rečenici. Ako zvuči upola dobro kao Decline sa simfoničarima, očekuje nas prava poslastica.
I nekako, potpuno je logično da se baš NOFX oprosti od publike na način koji balansira između ozbiljne emocije, apsolutnog cirkusa i sprdnje sa samima sobom.
Jer realno, da su otišli tiho i dostojanstveno, to verovatno više ne bi bio NOFX.
Bar ne onaj kojeg svi znamo i volimo.
Izvor: blabbermouth.net
Turnstile i punk policija: Zašto hardcore scena najviše napada bendove koji pomeraju granice
