Cheetah Chrome, legendarni gitarista Dead Boysa i jedan od ljudi koji su originalni, prvi talas punka dodatno “začinili” rokenrol prljavštinom i šmekom opasnosti, preminuo je u nedelju, 13. septembra 2026, u 71. godini. Kako prenosi Blabbermouth, vest o njegovoj smrti potvrdili su Dead Boys.
Eugene Richard O’Connor bio je mnogo više od čoveka sa gitarom iza neponovljivog Stiv Batorsa. Pre Dead Boysa svirao je u proto-punk čudovištu Rocket From the Tombs, učestvovao u stvaranju pesama koje će postati punk klasici, a sa “Young, Loud and Snotty” ostavio je iza sebe jednu od najsirovijih i najmoćnijih ploča prve punk generacije.
Ipak, svesti ga na gitaristu Dead Boysa bilo bi skoro jednako pogrešno kao Dead Boys svesti na samo još jedan bend iz CBGB-a.
Kada su sredinom sedamdesetih Ramones, Television, Patti Smith, Blondie i Talking Heads od malog kluba u njujorškom Boweryju stvarali mesto na kojem su dotadašnja pravila rokenrola prestajala da važe, iz Klivlenda je stigla ekipa koja nije zarezivala ni nova.
Dead Boys nisu izmislili sirovi američki rokenrol, već su prigrabili nasleđe MC5 i The Stooges i taj zvuk doveli do još većeg nivoa ludila. Klivlend, čiji su bili izdanak, imao je u to vreme malu, ali veoma plodnu scenu. Stiv Bators je na bini delovao kao lik koji ne namerava da preživi koncert do kraja, dok je Chrome svojom gitarom davao bendu sirov miks snage i moćnih rifova, zbog kojeg njihov rokenrol haos nikada nije bio samo buka od tri akorda.
Ako su Sex Pistols i The Damned sa druge strane “bare” pokazivali koliko punk može da bude bezobrazan, brz i destruktivan, Dead Boys nisu bili njihova američka verzija. Americi takva kopija nije bila ni potrebna, jer je imala petoricu ludaka iz Klivlenda koji su 1976. stigli u Njujork i vrlo brzo počeli da pretvaraju CBGB u sopstveno igralište.
Kada su petorica frikova iz Klivlenda zapalili CBGB
Chrome je mnogo godina kasnije u intervjuu za Penny Black Music ispričao da je Bators prethodno otišao u Njujork da čekira šta se tamo događa i vratio se oduševljen, jer je shvatio da su konačno pronašli frikove nalik sebi. Kada su se Dead Boys pojavili u Velikoj jabuci, gotovo momentalno su se uklopili u novu scenu, samo što su se zvukom poprilično razlikovali od novih saboraca, baš kao i nastupom na bini.
Verovatno je to i najbolji način da se objasni njihovo mesto u istoriji CBGB-a, jer ovaj legendarni klub nikada nije imao jedinstven zvuk. U to vreme okupljao je gomilu bendova kojima je bilo zajedničko što nisu želeli da zvuče kao ono što se puštalo na američkim rok radio stanicama. Dead Boys su predstavljali najnihilističkiju verziju tog zvuka. Nije ih krasio art punk Televisiona, poezija Patti Smith, niti minimalizam Ramonesa.
Sa sobom su doneli rokenrol prljavštinu Klivlenda, MC5 i The Stooges u njihovoj verziji i nekoliko dodatnih kanistera benzina. A Cheetah Chrome je bio čovek koji je palio šibicu.
“Young, Loud and Snotty” nije ostario ni dan
Kada je 1977. izašao “Young, Loud and Snotty”, sam naziv albuma praktično je odradio posao muzičkog kritičara, jer je teško pronaći tri prikladnije reči koje opisuju šta se nalazi na ploči.
Međutim, album je bio mnogo više od rokenrol manifesta petorice nihilističkih frikova koji sviraju brzo i glasno i ne je*u živu silu.
Producentkinja Genya Ravan uspela je da sačuva ono što je Dead Boyse činilo opasnim, a da bend pritom ne pretvori u karikaturu samih sebe ili običnu kakofoniju. Iza Batorsovog besnog vokala i scenskog ludila nalazio se bend koji je dobro znao šta radi. Johnny Blitz, Jeff Magnum, Jimmy Zero i Cheetah Chrome nisu samo pravili opaku buku, a Chromeova gitara bila je jedan od glavnih razloga zbog kojih je sve to imalo snagu da razvali zidove.
“Sonic Reducer” i rif koji je preživeo punk eksploziju
Najbolji dokaz stigao je odmah na početku.
“Sonic Reducer” nije samo najpoznatija pesma Dead Boysa, već jedna od onih punk himni koje su odavno prestale da pripadaju samo bendu koji ih je snimio. Njeni koreni sežu još do Rocket From the Tombs, a Cheetah je mnogo godina kasnije za Pittsburgh Post-Gazette ispričao kako je David Thomas doneo tekst, dok je on za svega nekoliko minuta smislio rif na probi benda. Pesmu je potom poneo sa sobom u Dead Boys i pretvorio je u jedan od njihovih zaštitnih znakova.
I nije u pitanju samo jedan veliki rif. Chromeov autorski potpis nalazi se širom “Young, Loud and Snotty”, od “What Love Is” i “Ain’t Nothin’ to Do” do “High Tension Wire” i završne “Down in Flames”. Iza Batorsa, koji je prirodno privlačio najviše pažnje, stajao je gitarista koji je dobrim delom diktirao kako će taj haos zapravo zvučati.
Godinu dana kasnije stigao je “We Have Come for Your Children“. Drugi album možda nije imao sirovu snagu i eksplozivnost prvenca, a ni sam Cheetah kasnije nije krio nezadovoljstvo njegovom produkcijom. Ipak, doneo je još nekoliko važnih pesama, među kojima su “3rd Generation Nation” i “Ain’t It Fun”, koju će petnaestak godina kasnije Guns N’ Roses obraditi za “The Spaghetti Incident?”.
“Sonic Reducer” su tokom godina svirali Pearl Jam i brojni drugi izvođači. Kada su nove generacije bendova počele da kopaju po pesmama koje je Chrome stvarao još u Klivlendu sedamdesetih, postalo je jasno da Dead Boys možda nikada nisu postali veliki bend u komercijalnom smislu, ali je njihov uticaj odavno prerastao klubove u kojima je sve počelo.
Pre CBGB-a postojao je Klivlend
Zbog Dead Boysa lako je zaboraviti da Chromeova priča nije počela u Njujorku.
Rocket From the Tombs postojali su kratko i nisu uspeli da snime pravi studijski album tokom prvobitne inkarnacije benda, ali su iza sebe ostavili materijal iz kojeg će izrasti dva potpuno različita izdanka američkog andergraunda. David Thomas i Peter Laughner oformili su Pere Ubu, dok su Chrome i Johnny Blitz završili u priči koja će sa Batorsom postati Dead Boys.
Sam Cheetah nikada Rocket From the Tombs nije posmatrao samo kao demo verziju i pripremu eksplozije koja će uslediti. U intervjuu koji je 2010. objavio Louder Than War, nazvao ih je svojom prvom ljubavlju, a mnogo godina kasnije vratio se bendu i sa njima snimio studijski materijal.
Njegova karijera posle raspada originalnih Dead Boysa nije stala 1980. godine. Svirao je sa Ronnie Spector, sarađivao sa brojnim muzičarima, ponovo pokrenuo Rocket From the Tombs, a sa Sylvain Sylvainom iz New York Dolls osnovao Batusis.
2010. godine objavio je autobiografiju “Cheetah Chrome: A Dead Boy’s Tale From the Front Lines of Punk Rock”, a nekoliko godina kasnije i svoj prvi solo EP.
Nadživeo sopstvenu legendu
Iza svega toga krio se i mnogo tužniji deo priče, jer Cheetah nikada nije pokušavao da od sopstvene prošlosti napravi romantičnu rokenrol legendu. Otvoreno je govorio o zavisnosti od opijata i alkohola i godinama tokom kojih nije uspevao da sastavi sopstveni život da bi imao stabilan bend.
Nadživeo je mnoge saborce koji nisu imali sreću da se izvuku iz pakla zavisnosti. Ostavio je drogu i alkohol iza sebe, zasnovao porodicu i dočekao da gleda nove generacije klinaca kako pevaju pesme nastale dok je punk još bio toliko nov da niko nije mogao ni da pretpostavi šta će od njega postati i hoće li preživeti duže od par meseci.
Stiv Bators, nažalost, nije stigao toliko daleko. Frontmen Dead Boysa umro je 1990. u Parizu nakon što ga je udario automobil. Imao je samo 40 godina. Njegova smrt bila je podjednako apsurdna i tragična kao dobar deo života koji joj je prethodio, a Chrome je narednih 36 godina ponosno sa sobom nosio muziku koju su zajedno napravili.
Sada je otišao i on.
Dead Boys su trajali kratko, raspadali se, ponovo okupljali i menjali postave, ostavljajući za sobom diskografski trag neuporedivo manji od njihovog uticaja. “Young, Loud and Snotty” je, međutim, skoro pola veka kasnije i dalje ona vrsta ploče zbog koje su roditelji pokušavali da zabrane klincima da slušaju punk.
Zato danas ne štedite volume. Pustite je glasno, od prve sekunde “Sonic Reducer” do poslednjeg udara “Down in Flames”.
Počivaj u miru, Cheetah. Young, loud and snotty do kraja.
