Ramones su odavno postali deo pop kulture, pa ih ljudi neretko doživljavaju kao bend iz crtaća. Njihove majice danas nose klinci koji možda nikada nisu čuli ni za “Pet Sematary”, a kamoli ceo prvi album.
Postali su logo, strip, Funko figurice i obavezna referenca za svaku drugu modnu kolekciju, koja želi da izgleda “rokerski”. Uostalom, dovoljno je samo da uđete u H&M ili Zaru, pa ćete pronaći gomilu “Hey ho, let’s go” majica.
Ne morate ni da tražite neki opskurni punk shop.
Zato ljudi često zaboravljaju koliko je taj bend zapravo bio čudan, tužan, sa likovima koji deluju kao da su ispali iz raspalog, grafitiranog ponoćnog njujorškog metroa.
Warriorsi iz Queensa.
Verovatno niko nije bolje predstavljao tu drugu, mračniju stranu Ramonesa od Dee Dee Ramonea.
Basista, glavni tekstopisac, hodajuća katastrofa i čovek čije su bas linije praktično otvorile vrata hardcoreu, mnogo pre nego što će Bad Brains, Black Flag, Minor Threat i drugi prvoborci žanra eksplodirati početkom osamdesetih.
Ispod cele te “1-2-3-4” jednostavnosti, Dee Dee je zapravo bio mnogo kompleksniji lik nego što mu istorija često pripisuje.
Baš zato legenda o pesmi “53rd & 3rd“, jednoj od najmračnijih koje su snimili, nastavlja da živi dugo nakon što nas je napustio.
Pesma o vijetnamskom veteranu koji završava na ulici, prodaje telo i na kraju ubija mušteriju kako bi dokazao da “nije pi*kica”.
Dosta vedra tema, zar ne?
Urbana legenda sa Menhetna
Kako piše Dangerous Minds, godinama kruži priča da je Dee Dee pre uspeha Ramonesa, pokušavajući da isfinansira zavisnost i preživi raspali Njujork sedamdesetih, navodno radio kao muška prostitutka na Menhetnu.
Navodno. Upravo ta iskustva kasnije su povezivana sa nastankom pomenute pesme.
Međutim, tu priča postaje mnogo zanimljivija.
Dee Dee to nikada nije stvarno potvrdio. Nije ozbiljno pričao o tome u intervjuima, nije detaljno pisao u autobiografiji, niti su ljudi bliski bendu ikada potpuno razjasnili celu stvar.
Ostala je da lebdi negde između urbane legende, punk mitologije i vrlo moguće istine.
A upravo taj prostor između činjenice i raspadnute njujorške romantike i jeste ono što “53rd & 3rd” čini toliko velikom.
Na površini, stvar deluje kao još jedna klasična punk provokacija. Punk je oduvek voleo šok, nasilje i pljuvanje po granicama “dobrog ukusa”.
Ali, ispod cele te priče i kožne jakne ukrašene lancima, krije se nešto mnogo tužnije.
“The one they never pick“ (“Onaj kojeg nikad ne izaberu”). To je zapravo srce cele pesme.
Usamljenost. Osećaj da nigde ne pripadaš. Njujork koji melje ljude i ispljune ih na ulicu kao kugle iz pokvarenog flipera.
Dee Dee je umeo da piše o takvim likovima, jer ih je gledao svakog dana.
A verovatno je deo njih video i kada bi pogledao sebe u ogledalu.
“The one they never pick”
Zato Ramones nikada nisu bili samo punk bend iz crtaća za cirkanje piva, pogo ludilo i horsko urlanje “gabba gabba hey” u tri ujutro.
Reč je o pravim autsajderima, klincima sa margine, koji su strahove i raspad svojih života vešto skrili iza najzaraznijih refrena na svetu.
U pitanju je isti lik koji je napisao “Poison Heart”, koja je toliko moćna da je i Stiv Bators poželeo da je snimi pre zvanične Ramones verzije.
Isti onaj Dee Dee koji će kasnije započeti rap karijeru, podjednako haotično kao što je živeo ostatak života.
Sve kod njega delovalo je kao sudar genijalnosti, autodestrukcije, humora i čoveka koji nigde nije uspevao da pronađe mir.
Kao da ni sam više nije znao gde prestaje lik koji je postao deo njega, a gde počinje stvarna osoba.
Zato priča o eventualnoj prostituciji na kraju verovatno i nije toliko važna.
Čak i ako nikada ne saznamo da li je stvarno stajao na uglu 53. ulice i Treće avenije, “53rd & 3rd” ostaje jedna od najmračnijih, najranjivijih i najboljih punk pesama svih vremena.
Jer na kraju, mnogo je važnije kakve je brutalne stvari ostavio iza sebe, nego da li je urbana legenda bila potpuno tačna.
