Ljude je oduvek zanimalo da li postoji život na nekoj drugoj planeti osim Zemlje, a o ovoj temi je snimljeno bezbroj filmova i serija, pa čak i muzičkih albuma. Moderna tehnologija je u poslednjih šezdesetak godina konačno je omogućila da se to pitanje makar delimično pomeri iz domena mašte u konkretna istraživanja.
Kako prenosi Vice Media, priča koja seže još u 1976. godinu danas ponovo dobija na težini.
Tada su NASA-ine sonde Viking 1 i Viking 2 sletele na Mars sa jasnim ciljem: da pronađu tragove života.
Rezultati su, barem zvanično, bili razočaravajući. Mars je proglašen mrtvom planetom, bez organskih materija i bez tragova života.
Ipak, jedna od analiza koju su sonde sprovele i danas izaziva nelagodu.
Šta su Viking sonde zapravo pronašle na Marsu?
U eksperimentu su uzorci marsovskog tla pomešani sa vodom i hranljivim materijama obeleženim radioaktivnim ugljenikom.
Ideja je bila jednostavna. Ako u zemljištu postoje mikroorganizmi, oni bi “pojeli” tu hranu i oslobodili gas koji bi instrumenti mogli da detektuju.
I upravo se to desilo.
Instrumenti su zabeležili oslobađanje radioaktivnog gasa, što je ličilo na metaboličku aktivnost.
Međutim, naredni pokušaji nisu dali iste rezultate. Dodatni testovi ostavili su naučnike bez jasnog odgovora, pa je zaključak tada bio da je reč o neobičnoj hemiji tla, a ne o životu.
Projekat je zatvoren uz poznatu, gotovo rezigniranu izjavu da na Marsu nema ni organskih materija, ni života.
Problem je u tome što se nauka u međuvremenu promenila.
Decenijama kasnije potvrđeno je da je jedinjenje perhlorat, koje je tada smatrano uzrokom “lažnog signala”, zapravo prirodni deo marsovskog tla.
Da li smo nehotice uništili život koji smo tražili?
Još važnije, danas znamo da zagrevanje perhlorata može da uništi organske materije i proizvede upravo one hemijske tragove koje su Viking sonde detektovale sedamdesetih.
Drugim rečima, moguće je da su tragovi života bili tu, ali da smo ih uništili tokom samog eksperimenta.
Grupa naučnika koja je svoje zaključke objavila u časopisu “Astrobiology” ide i korak dalje.
Po njihovom tumačenju, Viking sonde nisu samo naišle na organske materije, već su vrlo verovatno detektovale mikrobni život.
Čak su i hipotetičkom organizmu dali ime Barsoom, po starom naučnofantastičnom univerzumu Edgara Rajsa Berouza.
U toj verziji priče, reč je o bakterijama koje mogu da prežive blizu površine planete u poluuspavanom stanju, prilagođene ekstremnoj suvoći.
I tu dolazimo do možda najironičnijeg dela cele priče.
Ako su takvi organizmi zaista postojali, direktno polivanje vodom moglo je da ih ubije.
Slični primeri postoje i na Zemlji, gde mikroorganizmi iz ekstremno suvih sredina ne podnose naglu promenu uslova i jednostavno uginu kada ih “potopite”.
Drugim rečima, tražili smo život na način koji ima smisla na Zemlji i možda time uništili ono što smo pokušavali da pronađemo.
Autori studije ne tvrde da je ovo konačan dokaz, ali insistiraju da bi stare podatke trebalo ozbiljno preispitati pre nego što sledeće misije ponove istu grešku.
Jer bilo bi prilično nezgodno da još jednom odemo na drugu planetu i slučajno eliminišemo jedinu stvar zbog koje smo tamo krenuli.
Izvor: Vice.com
Jedan klik u ChatGPT-u i dve godine rada zauvek nestale: Nemački naučnik na meti podsmeha
