Postoje mesta na kojima istorija odbija da nestane, a jedno od njih je prestonica Nemačke, u kojoj je utkana u svaku poru i ćošak ovog uzbudljivog grada.
U Berlinu je dovoljno da skrenete sa prometne ulice, prođete pored buvljaka, skejtera i grafita, pa da se iznenada nađete na stazi koja prati trasu nekadašnjeg Berlinskog zida.
Danas se tom rutom trči, vozi bicikl, šetaju psi i odlazi na piknik.
Pre samo nekoliko decenija, to je bilo jedno od najopasnijih mesta u čitavoj Evropi.
Kako piše Smithsonian Magazine, Berliner Mauerweg, odnosno Staza Berlinskog zida, danas prati gotovo čitav nekadašnji obim Zapadnog Berlina, u dužini od oko 160 kilometara.
Ruta prolazi kroz parkove, šume, stambena naselja, jezera i industrijske zone, prateći nekadašnju granicu koja je gotovo tri decenije delila grad na dva sveta.
Potpuno odvojena, sa drugačijom ideologijom, vlastima, sistemom vrednosti, pa čak i različitim vrstama javnog prevoza.
Od zone smrti do mesta za piknik, ploče i grafite
Mnogi turisti koji danas prolaze kroz Mauerpark verovatno i ne razmišljaju previše o tome.
Vide buvljak, ulične muzičare, roštilj, karaoke i umetnike koji crtaju po preostalim segmentima zida.
Teško je poverovati da se upravo na tom mestu nekada nalazio deo takozvane “zone smrti”, strogo čuvanog pojasa između istočnog i zapadnog Berlina.
Tamo gde danas prolaze džogeri i biciklisti nekada su stajale stražarske kule, bodljikava žica, reflektori i naoružani graničari.
Pokušaj bekstva često se završavao smrću.
Berlin nije želeo da zaboravi sopstvene ožiljke
Pad Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine promenio je istoriju Evrope, ali nije automatski promenio način na koji se grad odnosio prema sopstvenoj prošlosti.
Mnogi su želeli da svi tragovi zida nestanu što je pre moguće, jer su Berlinci želeli da što manje toga podseća na godine podela i straha.
Međutim, deo istoričara, aktivista i urbanista smatrao je da bi potpuno brisanje zida bilo isto kao da je Berlin odlučio da zaboravi jedan od najvažnijih delova sopstvene priče.
Među njima je bio i nemački političar Michael Cramer, čovek kojeg danas često nazivaju “ocem Staze Berlinskog zida”.
Još krajem osamdesetih godina vozio je bicikl duž trase zida i zalagao se da se sačuva što više njegovih ostataka.
Njegova ideja bila je jednostavna: ljudi ne uče istoriju samo iz knjiga i muzeja. Ponekad je potrebno da hodaju njenim tragovima.
Zahvaljujući toj ideji, početkom dvehiljaditih otvoren je Berliner Mauerweg, koji je danas postao jedan od najneobičnijih načina da se upozna Berlin.
Jedna od najneobičnijih šetnji kroz evropsku istoriju
Posebno je zanimljivo što najveći deo staze uopšte ne prolazi kroz turistički centar grada.
Najlepši delovi nalaze se na obodima Berlina, kroz šume, močvare, pored jezera i kanala, koji više liče na prirodni rezervat nego na nekadašnju granicu između dva politička sistema.
Na pojedinim mestima ostali su memorijali sa imenima ljudi koji su poginuli pokušavajući da pobegnu na Zapad.
Na drugim više ne postoji gotovo nikakav fizički trag zida, samo mala oznaka pored puta, koja podseća prolaznike gde se nekada nalazila jedna od najčuvanijih granica na svetu.
Možda upravo zato Berliner Mauerweg predstavlja jednu od najzanimljivijih lekcija iz istorije modernog Berlina.
Ne zato što čuva uspomenu na zid, već zato što pokazuje šta grad može da uradi sa svojim ožiljcima. A kada je u pitanju Berlin, nije ih bilo malo.
Umesto da ih sakrije, ovaj megapolis ih je pretvorio u prostor za život. Priznaćete, nije loše za mesto koje je decenijama bilo simbol podele.
Ako vas zanima alternativna strana nemačke prestonice, pogledajte i naš vodič kroz najzanimljivije punk klubove Berlina, mesta koja i danas čuvaju duh grada koji nikada nije voleo da igra po pravilima.
Izvor: smithsonianmag.com
Trinkteufel: Bar u kojem ne biraš piće, nego ostaješ dok se boje ne rastope
