Samo jedan klik bio je dovoljan da dve godine rada nemačkog naučnika nestane u sekundi. Akademska zajednica u ovoj evropskoj zemlji dobila je vrlo bolnu lekciju o tome šta se dešava kada digitalni alat počne da se doživljava kao lična arhiva.
Kako prenosi Vice, nemački botaničar Marcel Bucher, profesor sa Univerziteta u Kelnu, ostao je bez dve godine akademskog rada nakon što je promenio jedno podešavanje u ChatGPT-u.
U tekstu objavljenom u časopisu Nature, Bucher priznaje da je chatbot postao sastavni deo njegove svakodnevice.
Koristio ga je za sastavljanje mejlova, analizu studentskih odgovora, uređivanje naučnih radova, planiranje predavanja, pa čak i sastavljanje prijava za stipendije.
ChatGPT za njega više nije bio alat, već je praktično postao radni prostor. Digitalna kancelarija, za koju je verovao da je stabilna i trajna.
Ispostavilo se da to nije bio slučaj.
Jedna opcija, trajno brisanje podataka
U avgustu 2025. godine, tokom eksperimentisanja sa opcijama deljenja podataka, Bucher je privremeno isključio saglasnost za njihovo čuvanje, kako bi proverio da li model i dalje funkcioniše.
Model je zaista funkcionisao. Ali njegovi podaci nisu.
Sve konverzacije i folderi koje je gradio tokom dve godine nestali su u trenutku.
Nije bilo dodatnog upozorenja. Nije bilo ni potvrde. A nije bilo ni opcije za povratak podataka.
Jedan klik i kompletna istorija rada je obrisana.
Bucher je prošao kroz standardne korake rešavanja problema, pretraživao internet, konsultovao sam ChatGPT, pa čak i kontaktirao OpenAI.
Odgovor je bio jasan: podaci su trajno obrisani.
To nije greška sistema, već način na koji je sistem dizajniran.
Isključivanje čuvanja podataka automatski briše i istoriju razgovora. Bez mogućnosti povraćaja onoga što je izgubljeno.
Algoritam ne sme zameniti digitalnu pismenost i zdrav razum
Internet reakcije kretale su se od podsmeha do potpunog nerazumevanja.
Međutim, Bucherov slučaj otvara šire pitanje: koliko su univerziteti spremni da guraju profesore ka integraciji AI alata, koji nisu dizajnirani kao pouzdana profesionalna arhiva?
Jer ChatGPT nije hard disk, niti server, a nije ni institucionalna infrastruktura. Ipak, mnogi su počeli da ga koriste upravo na ovaj način.
Bucher danas ne traži saosećanje. Traži jednostavniju stvar: jasnije upozorenje pre nego što jedno dugme upropasti godine predanog rada.
U svetu u kojem se AI sve brže uvodi u radne procese, ova priča ne ukazuje samo na tehnički propust.
Ona je podsetnik da poverenje u algoritam nikada ne sme zameniti osnovnu digitalnu pismenost.
I zdravu dozu sumnje, podrazumeva se.
Izvor: Vice.com
“Volim kako mi masiraju jezik”: Momak (26) jede i do 100 živih buba dnevno (VIDEO)
