Pre samo desetak godina, ideja da hardcore punk bend dobija Grammy nominacije, svira na velikim festivalima i deli prostor sa pop zvezdama, zvučala bi kao loša za*ebancija iz nekog memljivog podruma posle giga. Posebno za ekipu koja je odrasla uz stejdždajving, circle pit, krvava kolena, pocepane majice (i po koju arkadu) i ozvučenje koje bruji više nego što radi.
Danas, međutim, Turnstile danas puni hale i stadione, završava na listama najboljih albuma godine i postaje bend o kojem pričaju čak i ljudi koji nikada nisu kročili na hardcore svirku.
I naravno, čim hardcore bend postane “prevelik”, kreće ista priča koju scena vrti već decenijama.
“Nisu više punk. Nisu nikad ni bili”.
“Prodane duše”.
“Previše melodije”.
“Preterali su sa eksperimentima”.
Hardcore i večiti rat sa “punk policijom”
Drugim rečima, hardcore je oduvek imao svoju “punk policiju”. Čim bend napravi korak van strogo definisanih pravila, odmah kreću optužbe da je omekšao, prodao se, ili izdao tu istu scenu.
Međutim, kako piše Dangerous Minds, ljudi često zaboravljaju da je upravo pomeranje granica ono što je punk i hardcore održalo živim svih ovih godina.
Uostalom, razbijanje učmalosti rokenrola i nipodaštavanje “rok dinosaurusa” jeste ono iz čega su ove scene prvobitno i nastale.
Da su se bendovi slepo držali “pravila” (koliko tek to apsurdno zvuči kada je punk u pitanju), pola muzike koju danas uzimamo zdravo za gotovo verovatno nikada ne bi ni postojalo.
Dovoljno je setiti se legendarnih The Clash. Mnogi punk puritanci svojevremeno su ih gledali kao “izdajnike”, jer su u svoj zvuk ubacivali reggae, dub, funk, rockabilly, disko i hip hop elemente.
Bez takvog eksperimenta, na koji nisu ostali imuni ni pojedeni njihovi saborci, punk bi verovatno ostao zatvoren u sopstvenom začaranom krugu.
Od Bad Brains do Turnstile
Sličnu stvar uradili su i Bad Brains, samo na drugi način.
Prvo punk pretočili u hardcore, a onda pokazali da isti taj hardcore može da koegzistira sa reggae ritmovima, funk bas linijama i heavy metalom.
Baš kao i Refused, čiji je “The Shape of Punk to Come” već u samom naslovu nosio ideju da žanr mora da evoluira, ili će sam sebe pojesti.
Mnogi su genijalne uplive elektronike i džeza u to remek-delo ukapirali tek kada se bend prvi put raspao.
Turnstile su samo nastavili tim putem. Tačnije, odabrali su onaj kojim se ređe ide.
Još od “Time & Space”, a posebno kroz “Glow On” i prošlogodišnji “Never Enough”, bend je počeo da širi granice hardcore zvuka i polako uplovljava u mejnstrim vode.
Psihodelija, alternativni rok, dream pop i plesni ritmovi počeli su da se mešaju sa brejkovima, stejdždajvingom i hardcore energijom iz koje su potekli.
Upravo se “Never Enough” našao i među pet najboljih albuma 2025. godine po izboru redakcije KontraKulture.
Ipak, priča o Turnstile nije samo priča o jednom bendu.
Baltimorski podrumi iz kojih je izašao Turnstile
To je i priča o hardcore sceni Baltimora, grada koji možda nikada nije imao mitski status Njujorka, Los Anđelesa ili Vašingtona.
Međutim, godinama je gradio sopstveni identitet kroz bendove poput Trapped Under Ice, Angel Du$t, Next Step Up i Stout.
Zapravo, pre nego što je Brendan Yates postao zaštitno lice Turnstilea, svirao je bubnjeve u Trapped Under Ice.
Ovaj bend je praktično prvi ozbiljno progurao Baltimore hardcore van lokalnih okvira i pokazao koliko taj zvuk može da bude brutalan i zarazan istovremeno.
Ono što je najvažnije od svega – Turnstile nisu okrenuli leđa sceni iz koje su izašli, uprkos proboju u mejnstrim.
Dok pojedini bendovi čim omirišu veće bine pokušavaju da zaborave podrume iz kojih su potekli, Turnstile na turneje i dalje vode mnogo tvrđe bendove sa iste scene, poput End It. Time ih predstavljaju i mnogo široj publici, pa će neki klinac koji ih čuje kopati i do samih temelja scene.
Kao da odbijaju da preseku kabl koji ih je spojio sa malim baltimorskim klubovima, DIY kulturom i ljudima sa kojima su odrasli.
Možda je baš u tome najveća ironija cele priče.
Hardcore puritanci često najviše napadaju bendove koji pomeraju granice žanra, a upravo su takvi bendovi kroz istoriju najčešće menjali tok muzike i omogućavali sceni da preživi.
Jer da se punk oduvek slepo držao svojih samonametnutih pravila, verovatno danas ne bi postojao ni hardcore.
A pravila su svakako tu da se krše. Posebno ako ste odrasli na ovoj muzici.
Izvor: dangerousminds.net
Od Turnstile do optužnice: Bivšem gitaristi Brady Ebertu preti doživotna robija
