Čim sa Banstola skreneš na put za Veliku Remetu, nešto se osetno promeni.
Usijani gradski asfalt ostane iza tebe, a zajedno sa njim i osećaj da negde moraš da stigneš.
Vreme je da spustiš prozore i pustiš prirodu unutra.
Sa leve strane, među vinogradima i visokim drvećem koje stvara debeli ‘lad, iznenada se pojavi Pijaca zdravlja.
Ne liči ni na restoran, ni na kafić, ni na klasično seosko domaćinstvo.
Više deluje kao nečije dvorište u kojem su ljudi odlučili da vreme može da teče sporije.
Na šarenoj kapiji piše “Osmeh”, pored nje i “Energetsko polje”.
Samo nekoliko koraka dalje stari Reno 4 spokojno odmara među cvećem i čokotima vinove loze.
“Pobednik vremena”, kao da je tu oduvek.
Kao hipi komuna bez hipika, na vojvođanski način, sa mnogo više vina, gibanice i hlada. Ritam daje veseli poj ptica, dok sunce polako klizi preko okolnih brda.
Jedni piju domaći sok sa izvorskom vodom, drugi se slade domaćim sladoledom, dok lik zavaljen u staru fotelju gricka friško ispečenu gibanicu.
A neko se već sat vremena nije pomerio iz stolice.
I nema nameru. Gušta domaće vince i kvalitetno otpada u hladu.
Pogled puca prema brežuljcima Fruške gore, zrikavci odrađuju drugu smenu, a telefon ostaje zaboravljen negde na stolu.
Stari predmeti, šarene rukotvorine i sitnice iz nekih sporijih vremena razbacane su po čitavom imanju. Kao da ste došli u goste nekome ko vas je očekivao, iako se nikada ranije niste sreli.
Predveče, kada vatrena kugla počne da tone iza brda, sve postaje još sporije.
Kao da je neko na trenutak pritisnuo pauzu. Izgleda da ono energetsko polje sa kapije zaista radi.
Ako vam se baš ne ide kući, možete da prošetate do manastira Velika Remeta.
Ili jednostavno da ostanete još malo i uživate u letnjem povetarcu.
A ako vam u međuvremenu zakrče creva, spustite se do Šumskog raja na čuveni srneći paprikaš sa čokoladom.
Na Pijacu zdravlja ne dolaziš da nešto radiš.
Dolaziš da se podsetiš kako izgleda dan kada ti nije važno koliko je sati.
Domino: Novosadska gostiona starog kova gde je ručak i dalje višesatni ritual
