Sledeći put kada budete sedeli na zubarskoj stolici i paničili zbog bušilice koja cepa “direktno u mozak”, setite se da su ljudi pre skoro 60.000 godina pokušavali isto.
Samo bez anestezije, sterilnih instrumenata i mogućnosti da pustite omiljenu pesmu na sluškama dok vam neko čačka po živcu.
Kako piše Smithsonian Magazine, novo istraživanje sugeriše da su neandertalci možda praktikovali primitivnu stomatologiju hiljadama godina pre nego što su se pojavili prvi poznati zubari moderne civilizacije.
Naučnici su pronašli kutnjak star oko 59.000 godina, sa tragovima koji veoma podsećaju na namerno bušenje karijesa.
Drugim rečima, neko je u pećini očigledno uzeo kameni alat i odlučio: “Gari, nema spasa, ovo mora da se buši”.
Prvi zubar u istoriji bio neandertalac?
Ostaci su pronađeni u pećini Čagirskaja u Sibiru, gde su istraživači analizirali neandertalski zub sa velikom rupom, koja je vodila pravo do pulpe.
U početku su mislili da je oštećenje nastalo prirodno, ili nakon smrti. Međutim, detaljne analize pokazale su tragove struganja i rotacionih pokreta, koji ukazuju da je verovatno bila u pitanju planski izvedena intervencija.
Naučnici veruju da je neko od neandertalčevih saplemenika, možda čak član porodice, koristio alat od jaspisa kako bi otvorio zub i smanjio pritisak izazvan infekcijom.
Da, zvuči jezivo, naročito ako imate rupu u koju upadaju ostaci hrane i već nedeljama odgađate posetu stomatologu.
Posebno kada shvatite da je cela procedura najverovatnije izvedena bez bilo kakve anestezije. Osim ako ga je “doktor” pre toga opaučio toljagom po glavi.
Ipak, istraživače je najviše fasciniralo to što je osoba nastavila normalno da koristi zub godinama nakon zahvata.
To praktično znači da je intervencija uspela.
A to dodatno ruši staru predstavu o neandertalcima kao glupim pećinskim divljacima koji mlate životinje batinom, kako ih je popularna kultura često predstavljala.
Naprotiv.
Sve više istraživanja poslednjih godina pokazuje da su pravili umetnost, kontrolisali vatru, pravili lepak i brinuli o bolesnima i povređenima. Sada je moguće da dobijamo i dokaz da su pokušavali da jedni drugima poprave zube.
Drugim rečima, imali su mnogo više empatije, inteligencije i praktičnog znanja nego što smo dugo želeli da priznamo.
Zubobolja je izgleda starija od civilizacije
Naučnici su čak pokušali da reprodukuju proceduru u laboratoriji, koristeći kamene alate i ljudske kutnjake.
Ispostavilo se da bušenje zuba bez pucanja gleđi uopšte nije jednostavan posao.
Što dodatno sugeriše da misteriozni neandertalski “zubar” verovatno nije radio to prvi put.
Naravno, nisu svi stručnjaci potpuno ubeđeni da je u pitanju dokaz prave stomatološke intervencije.
Neki smatraju da i dalje postoje alternativna objašnjenja za nastanak rupe u zubu.
Međutim, čak i skeptici priznaju da ideja o neandertalcima koji pokušavaju da leče jedni druge više uopšte ne zvuči neverovatno.
Što više saznajemo o njima, sve manje deluju kao divljaci iz školskih ilustracija, a sve više kao ljudi koji su jednostavno živeli u svetu koji je bio daleko suroviji od našeg.
Možda civilizacija nije počela otkrićem vatre, ili izmišljanjem točka.
Moguće da je počela onog trenutka kada je neko odlučio da drugom čoveku pokuša da ublaži zubobolju.
Izvor: smithsonianmag.com
Stari Rimljani su koristili ljudski izmet kao lek: Antička medicina koja se vraća na velika vrata
