Kada pomislite na istoriju medicine, verovatno zamišljate priču o ljudskom razvoju i napretku, razumu i genijalnim otkrićima protiv opakih bolesti. A onda naiđete na nešto što vas natera da se zapitate: koliko smo, kao ljudska rasa zaista napredovali?
Kako prenosi Vice, arheolozi su pronašli konkretne dokaze da su stari Rimljani koristili ljudski izmet kao lek.
Da, dobro ste pročitali, nije greška.
Mada, ako ste upoznati sa higijenom u javnim kupatilima u antičko vreme, ne biste trebali da budete previše iznenađeni…
Lek iz bočice koji nije za one sa slabim stomakom
Naime, u Turskoj je otkrivena mala staklena bočica iz drugog veka, poznata kao unguentarium, koja se nekada koristila za čuvanje parfema, ulja i raznih “kozmetičkih” preparata. Jedino što ova nije koristila baš za ulepšavanje i nije bila previše miomirisna.
Unutar nje pronađeni su hemijski tragovi ljudskog izmeta.
Drugim rečima, ono što su istorijski zapisi godinama nagoveštavali, sada je dobilo i naučnu potvrdu. Izmet se zaista koristio kao deo medicinskih i higijenskih tretmana u antičkom svetu.
Da stvar bude još apsurdnija, uzorkom su detektovana i aromatična jedinjenja, verovatno dodavana kako bi ublažila miris.
Jer čak i kada se mažete onim što ne bi trebalo da postoji u toj priči, red je da bar lepo miriše.
Otkriće dodatno potvrđuje ono što su istoričari i ranije pretpostavljali. U rimskoj svakodnevici granica između medicine, kozmetike, higijene i rituala bila je prilično maglovita.
Toliko, da je ono što izađe iz tela moglo bez problema da se vrati nazad na, ili u njega, uz etiketu “terapije” i dobrobiti.
Naravno, iz današnje perspektive to deluje kao recept za katastrofu i opaku boleštinu. I verovatno je i bio.
Dve hiljade godina kasnije – ista ideja, malo bolje upakovana
Međutim, tu dolazimo do nezgodnog obrta.
Savremena medicina već neko vreme eksperimentiše sa tzv. transplantacijama fekalne mikrobiote. Da bi vam bilo jasnije, uzorak izmeta zdravog donora koristi se kako bi se obnovila crevna flora kod pacijenata.
Terapija se i dalje istražuje, ali već pokazuje rezultate u tretmanu određenih stanja, poput sindroma iritabilnog creva.
Drugim rečima, dve hiljade godina kasnije, možda nismo toliko daleko odmakli koliko volimo da mislimo.
Možda smo samo malo bolje upakovali istu antičku ideju.
Izvor: Vice.com
Šta je zaista inspirisalo Munkov “Vrisak”? Naučna hipoteza o pozadini slavne slike
