Postoje mačke koje na otvorena vrata gledaju kao na poziv za avanturu, a pokušaj da ih zadržite unutra doživljavaju kao ozbiljno kršenje osnovnih mačjih prava. Mjaukanje pred vratima, grebanje prozora, nervozno šetanje po stanu i pogled koji vrlo jasno govori da ste upravo postali najgora osoba na svetu.
Zbog toga mnogi vlasnici veruju da macu koja je godinama slobodno išla u špacirung komšilukom praktično nije moguće pretvoriti u kućnog ljubimca. Makar ne bez ozbiljne drame.
Ispostavlja se da su možda potcenili sopstvene mačke.
Novo istraživanje pokazuje da se veliki broj nekadašnjih maca lutalica može prilagoditi iznenađujuće brzo na život u četiri zida. Nekima je potrebno svega nekoliko dana, drugima nekoliko nedelja, dok najveći problem ponekad nije mačka koja želi napolje, nego vlasnik koji se oseća kao da joj je oduzeo slobodu i pravo kretanja.
Mačka se možda neće složiti već prvog dana
Kako prenosi Vice, istraživači su anketirali 87 vlasnika mačaka iz Australije i Novog Zelanda koji su svoje ljubimce, prethodno naviknute na slobodno kretanje napolju, “prebacili” na život isključivo u zatvorenom prostoru.
Rezultati su bili prilično zanimljivi: više od 40 odsto vlasnika reklo je da su se njihove mačke na novi život prilagodile za svega nekoliko dana.
Još približno četvrtini bilo je potrebno nekoliko nedelja, dok je samo manji deo vlasnika smatrao da se njihov ljubimac nikada nije u potpunosti navikao na novo životno okruženje.
Naravno, to ne znači da je mačka prvog dana u gajbi skenirala kauč, posudu sa hranom i klima-uređaj i zaključila da je potpuno nepotrebno da ikada više kroči u komšiluk.
Prve nedelje boravka u stanu znale su da budu dosta interesantne. Neke mace postale su glasnije i tražile više pažnje, druge su grebale vrata i prozore, dok su pojedine vrlo jasno pokazivale da se odlično sećaju sveta sa druge strane stakla, kao i da bi rado ponovo proverile šta se tamo dešava. Makar na kratko.
Drugim rečima, negde su vlasnici svedočili mačijem protestu, ali kod velikog broja životinja ta faza je brzo postala prošlost.
Teže je bilo zatvoriti vrata nego slušati mjaukanje
Zanimljivo je da istraživanje nije pratilo samo ponašanje mačaka, već i iskustva njihovih vlasnika, a tu se pojavio sasvim drugačiji problem: osećaj krivice.
Ljudima koji su navikli da njihova mačka slobodno izlazi nije bilo jednostavno da odjednom zatvore vrata i ignorišu njene pokušaje da izađe.
Čak i kada su racionalno verovali da rade nešto dobro za ljubimca, povremeno mjaukanje pred vratima nije baš bilo od pomoći.
Promena je pritom zahtevala i da se ruka zavuče malo dublje u novčanik, makar na početku. Naime, maca koja više ne šparta slobodno komšilukom treba da ima na raspolaganju posip, igračke, grebalice, mesta za penjanje i dovoljno zanimacije da joj stan ne postane poput zatvorske ćelije sa hranom.
To možda košta više nego jednostavno otvoriti vrata.
Sa druge strane, prema iskustvima ispitanih vlasnika troškovi veterinara značajno su se smanjili, što zapravo nije posebno iznenađenje.
Kauč ipak ima svojih prednosti
Život napolju za mačku znači slobodu, istraživanje i gomilu stimulacije za njena čula koju je teško potpuno iskopirati u dnevnoj sobi.
Ali sa tom slobodom dolazi i čitav spisak stvari koje joj mogu ozbiljno pokvariti dan i ugroziti život. Automobili, druge životinje, tuče sa drugim mačkama, napadi čopora pasa lutalica, bolesti, paraziti, a posebno zli ljudi koji jednostavno ne vole životinje i spremni su da im naude, samo su deo rizika.
Tu je i druga strana priče koja nema mnogo veze sa dobrobiti samih maca. Mačke su fantastični kućni ljubimci, ali napolju ostaju veoma efikasni mali predatori. Slobodno lutanje zato može predstavljati ozbiljan problem za ptice i druge sitne životinje, posebno u sredinama sa ugroženim autohtonim vrstama.
Baš zbog kombinacije bezbednosti mačke i zaštite lokalnog životinjskog sveta sve više vlasnika pokušava da svoje nekadašnje lutalice i avanturiste iz dvorišta naviknu na život unutra.
Nova studija sugeriše da taj posao možda nije toliko nemoguć koliko deluje kada mačka prvi put sedne ispred vrata i počne da vam objašnjava šta misli o vašoj novoj odluci.
Ne znači da će svaka mačka biti oduševljena
Naravno, od istraživanja na 87 vlasnika ne treba praviti univerzalni zakon, koji važi za svaku mačku na planeti.
Svaka životinja ima sopstveni temperament, prethodna iskustva i navike. Maca koja je povremeno izlazila u dvorište nije isto što i životinja koja je najveći deo života provela lutajući napolju i snalazila se da preživi u urbanoj sredini.
Ni prelazak na život u stanu ne svodi se samo na zaključavanje ulaznih vrata. Ako joj oduzmete čitav spoljašnji svet, potrebno je ponuditi nešto zauzvrat: igru, penjanje, grebanje, mesta za skrivanje, pogled kroz prozor i, možda najvažnije, dovoljno ljudske pažnje da joj dan ne izgleda kao beskrajno čekanje sledećeg obroka.
Međutim, rezultati ipak ruše jednu prilično raširenu pretpostavku: mačka koja je navikla da izlazi napolje neće nužno provesti ostatak života očajnički pokušavajući da pobegne iz stana čim se malo opustite.
Možda će prvih dana održati par glasnih protesta pred vratima. A onda će otkriti da radijator, pun stomak, kartonska kutija koju ste nameravali da bacite i kauč na kojem ste naivno mislili da ćete vi sedeti, zapravo i nisu tako loše opcije.
Na kraju se može ispostaviti da je mački trebalo nekoliko dana da prihvati novi život, a njenom novom čoveku nekoliko nedelja da prestane da se oseća krivim zbog toga.
Izvor: Vice.com
Čovek sa glavom miša spasio 27 mačaka: Deadmau5 postao heroj jedne neobične priče (VIDEO)
