Postoje dobre kafane, a postoje i restorani sa Michelinovim zvezdicama, mesta na kojima hedonisti sa nešto dubljim džepom mogu da probaju delicije spremljene od strane vrhunskih šefova, najčešće po cenama od kojih običnom smrtniku skače pritisak na 200.
Odlazak na takva mesta odavno nije samo večera, već i stvar prestiža. Tanjiri izgledaju kao mala umetnička dela, porcije ponekad zahtevaju dobro oko da biste ih uočili, a jelovnici nude sve ono što većina nas ne bi očekivala u standardnoj kafani. Negde ćete dobiti puževe, ponegde pečenu ševu ili goluba, a ako vas put nanese u dovoljno avanturistički raspoloženu kuhinju, bogami i mrave.
U jednom restoranu sa dve Michelinove zvezdice u Seulu upravo su mravi postali ozbiljan problem. Ne zato što su ušetali u kuhinju, napali zalihe šećera i završili u desertu greškom, već zato što ih je šef kuhinje tamo stavljao namerno.
I sada bi zbog ovih insekata mogao da završi iza rešetaka.
Sorbe sa mravima, izvolite
Kako piše Vice, južnokorejsko tužilaštvo zatražilo je godinu dana zatvora i novčanu kaznu od 20 miliona vona za vlasnika Michelinovog restorana u Seulu, nakon što je gostima služen sorbe posut mravima.
Da stvar bude još bolja, ovde nema nikakve prevare, jer su gosti znali šta jedu. Mravi su bili uredno navedeni na meniju, a prema navodima restorana oko 60 odsto gostiju svojevoljno je biralo upravo tu verziju deserta.
Nisu to bili mravi koje je kuvar opušteno pokupio pored kontejnera iza restorana, kako bi svom meniju dodao malo avangardnog šmeka. U pitanju su bili jestivi mravi uvezeni iz Sjedinjenih Država i Tajlanda, kakvi se prodaju kod specijalizovanih dobavljača egzotične hrane.
I to po paprenim cenama, jer teglica od oko 113 grama košta više od 60 dolara. Dakle, ozbiljan mrav za ozbiljnog hedonistu.
Problem je nastao jer je u južnokorejskom zakonu prilično precizno naznačeno koje bube građani smeju da grickaju.
Može skakavac, mrav ne može
Prema tamošnjem Zakonu o sanitarnim uslovima hrane, za ljudsku ishranu odobreno je deset vrsta insekata. Na listi se, između ostalog, nalaze larve svilene bube, brašnari i skakavci. Mrava nema.
Restorani mogu da zatraže posebno odobrenje ukoliko žele da služe neku vrstu koja nije na spisku, ali ovaj restoran to, prema tvrdnjama tužilaštva, nije učinio.
A nisu baš ni štedeli na zabranjenom “začinu”.
Istražitelji tvrde da je preko 12.000 deserata posluženo sa ukupno oko 49.000 mrava, a prihod koji je ostvaren zahvaljujući njima procenjen je na približno 120 miliona vona.
Čovek bi pomislio da su posle nekoliko hiljada mrava možda mogli da se zapitaju da li treba proveriti šta o svemu tome misli sanitarna inspekcija, ali izgleda da je sorbe išao i više nego dobro, pa su ovu pravnu začkoljicu prevideli.
Priča ima i nešto manje zabavan detalj. Državni istražitelji navodno su utvrdili da su pojedini uvezeni mravi sadržali nivoe teških metala iznad granica dozvoljenih za insekte koji su u Južnoj Koreji odobreni za ljudsku ishranu.
Tu šala sa ekskluzivnim začinom već prestaje da bude naročito ukusna.
Šef tvrdi da nije znao da su mravi ilegalni
Identitet kuvara i naziv restorana nisu javno navedeni u izveštajima južnokorejskih vlasti, a njegova odbrana je prilično jednostavna.
Tokom rada u Evropi i Sjedinjenim Državama koristio je mrave zbog njihove prirodno kisele arome i, kako tvrdi, nije znao da isti sastojak ne sme da koristi u Južnoj Koreji.
To čitavu priču pretvara u jednu od bizarnijih lekcija iz gastronomskog prava: možete da vodite restoran sa dve Michelinove zvezdice, nabavljate ekskluzivne sastojke sa drugog kraja planete i gostima servirate mrave koji su tamo stigli potpuno legalno.
Ali pre nego što njima pospete sorbe, ipak nije loše proveriti da li država smatra da su dovoljno dobri za jelo.
Jer između dve Michelinove zvezdice i potencijalnih godinu dana zatvora ponekad ne stoje pokvarena hrana, prljava kuhinja ili otrovne pečurke, već 49.000 mrava.
Izvor: Vice.com
