Kada razmišljamo o počecima života na Zemlji, gotovo instinktivno zamišljamo zelenu boju. Alge, biljke, prvi oblici fotosinteze: sve vuče na tu nijansu, koja je danas sinonim za život.
Međutim, izgleda da je priča bila potpuno drugačija.
Kako piše Smithsonian Magazine, naučnici su otkrili najstariji organski pigment do sada. I nije bio zelen, već jarko ružičaste boje!
Tragovi te boje pronađeni su u stenama starim oko 1,1 milijardu godina, izvađenim iz basena Taoudeni u Mauritaniji, u zapadnoj Africi.
Ono što je počelo kao rutinsko istraživanje pretvorilo se u trenutak koji naučnici retko dožive.
Kada je tim samleo uzorke stena i pokušao da izvuče molekule iz davno zarobljenih organizama, očekivali su standardni rezultat tamne boje.
Umesto toga, rastvor je postao roze.
Otkriće koje niko nije očekivao
“Čuo sam vrisak iz laboratorije”, prisetio se jedan od autora istraživanja, opisujući trenutak kada je postalo jasno da u rukama drže nešto što je preživelo više od milijardu godina.
U pitanju su ostaci pigmenta iz hlorofila cijanobakterija, mikroskopskih organizama poznatih i kao plavo-zelene alge.
Danas deluju bezazleno, ali u jednom trenutku istorije planete upravo su one bile dominantni oblik života.
I ne samo to: njihova dominacija je, kako istraživači pretpostavljaju, možda i usporila razvoj složenijeg života.
Kada je Zemlja bila jednostavnije mesto za život
Dok је Zemlja stara oko 4,6 milijardi godina, kompleksni organizmi pojavljuju se tek pre nekih 650 miliona.
Dugo se verovalo da je razlog nedostatak kiseonika, ali novija istraživanja sugerišu da ga je bilo i ranije dovoljno.
Ako je to tačno, onda problem nije bio u vazduhu, već u šta je bilo na “meniju”.
Cijanobakterije su bile sićušne i energetski siromašne, nedovoljne da podrže razvoj većih i kompleksnijih organizama.
Tek kada su se pojavile alge, znatno bogatije izvorom energije, stvari su počele da se menjaju. More je polako prestalo da bude “roze”, a život je dobio priliku da eksplodira u formama koje danas poznajemo.
U tom smislu, ova neobična nijansa nije samo kuriozitet iz prošlosti, već trag o svetu koji je izgledao potpuno drugačije.
Jednostavnije, sporije i, verovatno, mnogo monotonije nego što ga danas zamišljamo, posebno u vremenu interneta i društvenih mreža.
A opet, bio je dovoljno stabilan da opstane.
Možda je baš ta boja, sačuvana u steni više od milijardu godina, najbliže što možemo da priđemo prvom “vizuelnom utisku” života na Zemlji.
A čak nije potrebno ni da stavljamo ružičaste naočare.
Izvor: smithsonianmag.com
Punk direktno iz glave: Kvadriplegičar uz pomoć implantata i AI stvara muziku (VIDEO)
