Planeta se ponovo okreće u ritmu Svetskog prvenstva, a svako veliko fudbalsko takmičenje ima svoju plejlistu. U njoj se obično nalaze “Three Lions“, “You’ll Never Walk Alone“, “Waka Waka“, “La Copa de la Vida” i ostali “osumnjičeni”, koje ćete narednih mesec dana čuti toliko puta da će vam izaći na uši.
Nemamo ništa protiv njih. Naprotiv. Bez “Three Lions” Englezi ne bi imali šta da pevaju dok čekaju da fudbal još jednom ne dođe kući, a “You’ll Never Walk Alone” je odavno prevazišao granice Liverpoola i Celtica i postao verovatno najpoznatija fudbalska himna na svetu.
Ali ovo nije takva lista.
Ovo je plejlista za ljude koji utakmice gledaju u pabu, na terasi, ispred prodavnice, ili sa ekipom kod kuće. Za sve one koji posle trećeg piva postaju selektori, posle petog međunarodne sudije, a posle sedmog stručnjaci za sve pozicije na terenu.
Zato smo sastavili tim od 11 pesama za Mundijal, pravi mali fudbalski tim koji može da izađe bez straha na megdan bilo kojem rivalu. Doduše, neke jednostavno služe da vas uteše kada onaj nesrećnik iz vaše reprezentacije izvede korner direktno u aut u 93. minutu.
Pojačajte zvučnike, otvorite pivce, pa da krenemo…
Mano Negra – Santa Maradona
Teško je zamisliti prikladniju pesmu za Mundijal od ove.
Legendarna Mano Negra na albumu Casa Babylon spojila je u prvoj polovini 90-ih punk, ska, latino ritmove i duh pobune u zvuk koji je zarazio pola planete i udarila temelje onoga što se danas naziva latin punk.
Spot je sniman tokom turneje po Južnoj Americi, kontinentu gde fudbal nikada nije bio samo igra. Tamo je oduvek predstavljao religiju, beg od svakodnevice, zabavu za radničku klasu i pobunu u isto vreme.
“Santa Maradona” nije samo omaž Diegu, čoveku kojeg mnogi i danas smatraju božanstvom i najvećim fudbalerom svih vremena. U pesmi se govori o fudbalu kao “opijumu za narod”, a predstavlja i odu izmišljenom klubu Larchuma.
Stih “Santa Maradona, priez pour moi” zvuči kao molitva koju ste sigurno izgovorili barem jednom dok vaš tim juri rezultat u nadoknadi vremena.
Zar ima išta prikladnije za prvenstvo koje se delom igra upravo u Meksiku, zemlji u čijim venama i dalje teče vrela latino krv, a fudbal se živi i diše?
Sham 69 – Hurry Up Harry
Ako volite punk i fudbal, teško da postoji bolja pesma za ovu listu.
Još od 1978. “Hurry Up Harry” zvuči kao nezvanična himna za odlazak u pab pre tekme. Prva tura piva, zauzimanje stola sa dobrim pogledom na TV i rasprava zašto je trener izveo baš tu postavu.
Čovek stvarno nema pojma šta radi.
Podjednako dobro “šljaka” i kada zagrljeni sa drugarima slavite gol svog tima i kada posle petog piva proklinjete zadnjeg veznog što je skrivio penal u 89. minutu.
Malo je punk pesama koje i danas zvuče toliko moćno, jednostavno i iskreno kao ova, a pritom je Sham 69 inspirisao čitavu generaciju bendova koji su odrasli na tribinama da naprave sopstvene fudbalske himne.
Zato nema kašnjenja Hari. Pravac pab, pivo u ruke i tekma može da počne.
Roze Poze – Daj gol
I mi “You’ll Never Walk Alone” za trku imamo.
Roze Poze su ovu stvar objavili kao maksi singl davne 1989. godine, baš u vreme kada je jugoslovenska fudbalska (i huliganska) kultura bila u punoj ekspanziji. Malo maznute zapankerisane verzije Garry and The Pacemakersa, malo Dictatorsa u refrenima i eto pravog hita za tribine.
Dok se navijači Liverpoola i Celtica i danas nadmeću oko toga ko ima veće pravo na “You’ll Never Walk Alone”, bubnjar beogradskog benda u spotu se bez mnogo dileme opredelio za dres škotskog tima.
A stih “Samo gol naš je bol, život dajemo za gol” verovatno bolje od bilo koje sociološke studije opisuje fudbalsku tugu sa ovih prostora.
Iako, ruku na srce, mnogi posle poraza radije zapevaju “Gubitničku” od Ribljeg Pušenja.
The Business – Southgate (EURO 96)
Danas je Gareth Southgate gospodin u odelu, koji je donedavno relativno uspešno vodio reprezentaciju. 1996. godine bio je čovek kojeg je cela Engleska povezivala sa jednim promašenim penalom protiv Nemaca.
Legendarni The Business predvođeni pokojnim Micky Fitzom nisu gubili vreme. Od nacionalne traume napravili su pesmu, koja se i danas peva uz pivo mnogo češće nego što se pušta na radiju.
Bend je tada svom moćnom Oi! zvuku dodao ozbiljnu hardcore injekciju, na EP-ju “Hardcore Hooligan” i remek-delu “The Truth, The Whole Truth and Nothing But The Truth”.
Za razliku od “Three Lions”, The Business su dali odgovor na pitanje zašto se fudbal ipak ne vraća kući.
“Gareth Southgate stood on the spot / Couldn’t believe the chance he got…” – ostatak uglavnom znate.
A ako vam ova pesma nije dovoljno žestoka za tekmu, samo pustite naslovnu stvar “Hardcore Hooligan” i problem je rešen.
Cockney Rejects – War On The Terraces
Dok sudije još nisu nosile kamere na glavi kao RoboCop, nije bilo cooling breaka na 24 stepena zbog televizijskih prava, a utakmice su se igrale i na minus dvadeset i plus četrdeset, fudbal je izgledao drugačije.
Tereni su bili blatnjavi, startovi grubi, a ponekad se faul nije svirao ni za polomljenu nogu.
I dok se rat vodio na terenu, vodio se i na tribinama.
A ko bi o tome pevao bolje od Cockney Rejectsa, benda koji je odrastao među navijačima West Hama na East Endu?
Surova pankčina iz 1980. godine opisuje vreme kada fudbal još nije bio sadržaj za Instagram i korporativne lože, već zabava radničke klase koja je svoj klub branila pesmom, a ponekad i pesnicama.
Naročito posle nekoliko piva u lokalnom pabu.
Guida – Number 10
Ne mora svaka fudbalska himna da bude stara nekoliko decenija. Nekad se pojavi i nešto novo, ali sa mirisom starih tribina, piva i izbledelih šalova.
Italijanski Guida spojili su street rok, glam i punk u pesmu posvećenu desetki. Plejmejkeru i kapitenu. Čoveku od kojeg očekujete da zabije ili namesti onaj ključni gol, kada niko drugi ne može.
Savršena pozadina za razvijene šalove, nervozno zalivanje utakmice pivom i ono poznato: “Daj loptu desetki!”. Kada fudbalski fanovi snime pesmu za fudbalske fanove, rezultat retko može da bude loš.
A ako vas usput ritam natera da zaigrate između dve ture, tim bolje.
Chumbawamba – Tubthumping
Ko je krajem devedesetih igrao FIFA 98 na PlayStation kecu, teško da neće prepoznati ovu ultimativnu parti pesmu. Ovo je bila jedan od onih stvari koje vam se neprimetno podvuku pod kožu, dok nameštate taktiku i birate reprezentaciju i ubeđujete garija da ovog puta nema gola na “grbu”.
Uprkos zaraznom pop refrenu, iza pesme stoji Chumbawamba, engleski anarho-punk bend, koji je sasvim neočekivano snimio jednu od najvećih hitčina devedesetih i završio na vrhovima top lista širom sveta.
Ptitom, tu je i Francuska ’98. Mijatović namešta loptu na belu tačku protiv Holandije. Van der Sar je već savladan. Šut. Prečka.
Kažu da se još trese.
Dok su komšije iz Hrvatske stizale do istorijskog trećeg mesta, jedna od najtalentovanijih generacija jugoslovenskog fudbala polako je nestajala u Santračevom snu, za koji se ispostavilo da je više trač nego san.
U tim trenucima zaista vam zatreba čitava lista pića koju bend nabraja u pesmi.
“I get knocked down, but I get up again, you’re never gonna keep me down”.
Nego šta.
Die Toten Hosen – Azzurro
Mali vremeplov u Italiju ’90. i jednu od najboljih fudbalskih pesama koje zapravo nisu napisane kao fudbalske pesme.
Die Toten Hosen uzeli su klasik Adriana Celentana i pretvorili ga u evergreen za tribine, koji se i danas peva uz pivo širom Evrope.
Spot je možda još bolji. Bend se nagurao u raspadnuti Opel i krenuo hiljadama kilometara ka Italiji, samo da stigne na Svetsko prvenstvo.
Nažalost, i ovo prvenstvo prolazi bez Azzurra, ali to ne znači da refren nećete zapevati već posle prve pinte.
A da su Hoseni fudbalski fanatici odavno je poznato. Dovoljno je setiti se njihove verzije “You’ll Never Walk Alone”, ali i Campina i Jürgena Kloppa koji su posle poraza Liverpoola u Kijevu pevali do jutra.
Liverpool se samo godinu kasnije vratio i konačno uzeo šestu evropsku titulu. Dobro, nije baš zbog Campina, ali lepo zvuči.
K’naan – Wavin’ Flag
Južna Afrika 2010 – vuvuzele i potpuno fudbalsko ludilo na afričkom kontinentu.
Iako je zvanična himna bila Shakirina “Waka Waka”, mnogi navijači će vam reći da je prava pesma tog prvenstva bila upravo “Wavin’ Flag“.
Somalijac K’naan snimio je hit za sva vremena, toliko zarazan da refren ostaje u glavi zauvek.
Po pozitivnoj energiji stoji rame uz rame sa “Three Little Birds”, pesmom koja je takođe odavno osvojila tribine.
Prati je i spot koji podseća na ono zbog čega ljudi uopšte zavole fudbal: prašnjave terene, improvizovane golove, klince koji pikaju loptu do mraka i osećaj da “bubamara” može da poveže ljude bez obzira na jezik, veru, ili državu.
Iskreno, u ovakvim trenucima čak ni činjenica da je u pitanju Coca-Cola remiks ne smeta previše.
White Stripes – Seven Nation Army
Pesma koja naizgled nema veze sa fudbalom, ali u stvari ima i te kako.
Vrlo brzo su je prisvojili navijači širom sveta. Kako i ne bi kada ima onaj čuveni “tanana-na-na-na-na”, uz koji ćete aplauzom i lupanjem nogama podržati svoju reprezentaciju, ili se dobro narugati rivalima.
Priča kaže da su je početkom dvehiljaditih prisvojili navijači belgijskog Club Bruggea, odakle se poput virusa proširila tribinama širom Evrope. Danas je teško pronaći stadion na kojem se makar jednom ne zapeva njen čuveni rif.
Garažni hit iz Detroita osvojio je srca navijača širom planete i postao univerzalni jezik fudbala, iako mu to nikad nije bila namera.
A ruku na srce, malo šta zvuči lepše od punog stadiona koji uglas peva: “Tanana-na-na-na-na…”.
Piranhas – Tom Hark
Kako drugačije završiti ovu listu nego u pozitivnom tonu?
Piranhas su od južnoafričkog instrumentala napravili jednu od najzaraznijih pop-ska-pub rock pesama svih vremena. Nije dugo trebalo da pesma pronađe put do tribina, gde je nastavila da živi potpuno novim životom.
Koliko puta ste gledali Premier ligu i čuli navijače kako pevaju različite verzije ove melodije, a da niste ni znali da je u pitanju upravo “Tom Hark“?
U neku ruku, ovo je ska rođak pesme “Hurry Up Harry”.
Savršena za slavlje posle pobede, ali i da malo lakše podnesete tugu kada onaj nesrećnik iz vaše reprezentacije u 96. minutu pogodi rašlje.
Fudbal, baš kao i muzika, ume da slomi srce. Ali već kad počnu narednih 90 minuta ponovo bezrezervno verujete, kao da se ništa nije desilo.
Naravno, svako ima svoju fudbalsku plejlistu, pa sasvim sigurno i ovde fale brojni favoriti.
Neko će se zakleti u “Three Lions”, neko u “You’ll Never Walk Alone”, a neko će tvrditi da bez “Waka Waka” nema pravog prvenstva. Ili je vaš favorit “Cum On Feel The Noize”, “Rock and Roll Part 2”, “World In Motion”, “Club Foot”…
O domaćima da ni ne započinjemo priču.
Možda smo zaboravili baš vašu omiljenu pesmu. Ako je tako, sipajte još jedno ledeno pivce i dodajte je na listu.
Jer fudbal je, baš kao i muzika, najbolji kada se deli sa drugima.
Belle and Sebastian napisali fudbalsku himnu za Škotsku: Ovde je dovoljan samo jedan lav
