Već odavno živimo po ritmu algoritama, koji uveliko diktiraju našu svakodnevicu. Umesto da služe čovečanstvu, polako postajemo robovi veštačke inteligencije. Sve je automatizovano, proračunato i optimizovano do besmisla.
I baš zato priča koja sledi nudi drugačiju perspektivu na AI, uključujući i razlog zašto je zaista razvijana.
Kako prenosi Vice, Galen Buckwalter, istraživački psiholog i član losanđeleskog punk benda Siggy, uspeo je da uradi nešto što do pre par godina zvuči kao naučna fantastika.
Iako je kvadriplegičar, ugradio je u mozak implantate, koji mu omogućavaju da pravi muziku i to sopstvenim mislima.
Tehnologiju razvija Blackrock Neurotech, a u njegovom slučaju reč je o šest čipova koji očitavaju neuronsku aktivnost i prevode je u konkretne komande.
Svaki implant ima 64 kanala, što znači da sistem prati stotine signala iz mozga i reaguje na njih u realnom vremenu.
U praksi to izgleda ovako: ako pomisli da pomeri nožni prst, određeni neuroni se aktiviraju.
Sistem to prepoznaje i pretvara u zvuk. Što ima veću kontrolu ima nad tim signalima, to više može da “svira”.
Naravno, nije sve baš tako jednostavno. Sam Buckwalter kaže da je sviranje više tonova odjednom nalik pokušaju da istovremeno tapšete stomak i trljate glavu.
Drugim rečima moguće je, ali zahteva upornost i vežbu.
Kako nastaje muzika direktno iz mozga
Veliku ulogu u celoj priči ima i Sean Darcy, koji je razvio algoritam pomoću kojeg Buckwalter može da kontroliše visinu tonova.
Svaki neuron dobija svoju “baznu frekvenciju”, a aktivacijom ili smirivanjem tih signala menja se i zvuk.
Drugim rečima: muzika nastaje direktno iz neuronske aktivnosti.
Buckwalter i njegov bend Siggy već su počeli da eksperimentišu sa ritmovima i melodijama, praveći lupove na koje dodaju slojeve zvuka.
Novi album i singl Wirehead objavili su u martu, a ideja je da istraže koliko daleko mogu da odu sa ovom vrstom “neuronske muzike”. Pritom, neverovatno podseća na stvari koju je pravio Iggy Pop krajem 70-ih godina prošlog veka.
I tu stvari postaju zanimljive.
Punk i tehnologija nikada nisu delovali kao prirodan spoj. Jedno je nastalo kao otpor sistemu, drugo je danas često njegov najjači alat, koji neretko služi kao dodatni alat kontrole.
Međutim, možda se upravo tu otvara novi prostor.
Punk i veštačka inteligencija: spoj koji ipak ima smisla?
Jer ako muzika nastaje direktno iz mozga, bez instrumenata i posrednika, šta je onda autentičnije od toga?
Sam Buckwalter kaže da je sve ovo za njega mnogo više od tehnologije.
Svestan je svog stanja, ali mogućnost da ponovo stvara daje mu osećaj kontrole i smisla.
“To je neverovatno osnažujuće. Kada možeš da radiš nešto potpuno novo i jedinstveno, to je ono što tera ljude da ustanu iz kreveta”, kaže on.
A ako stvari nastave da se odvijaju ovim tempom, možda uskoro stvarno dođemo do tačke u kojoj će, kako i sam kaže, kompletan DJ pult postojati u njegovoj glavi.
Možda u tom slučaju ritam algoritama i punk etos ipak nisu toliko dijametralno suprotstavljeni…
Izvor: Vice.com
