Uložili ste lovu u Bitcoin ili Ethereum, uvereni da bi kriptovalute mogle da budu sigurna luka ako banke, berze i ostatak finansijskog sistema jednog dana odu dođavola? Možda ste ipak odabrali pogrešnu investiciju za distopijsku budućnost.
Jer, ako pitate američkog investitora i kolekcionara Petera Levina, posle apokalipse neće biti najvažnije koliko Bitcoina imate u digitalnom novčaniku, već koliko Pikachua držite u koverti. Da, dobro ste pročitali.
Levin, koji poseduje debelo preko pola miliona kolekcionarskih karata, ozbiljno veruje da bi Pokémon karte mogle da postanu ni manje ni više nego globalna valuta. I ne govorimo o nekoj dalekoj budućnosti u kojoj su centralne banke odlučile da monetarnu politiku prepuste Charizardu i Bulbasauru.
Njegova prognoza mnogo je konkretnija: ako bi svet sutra pogodila apokalipsa, već narednog dana plaćali bismo Pokémon kartama.
Kako prenosi Vice, Levin je ovu neobičnu ekonomsku prognozu izneo u razgovoru za The Hollywood Reporter, odgovarajući na pitanje da li je kolekcionarstvo karata i dalje samo hobi za relativno uzak krug ljudi ili je postalo globalni fenomen.
Sudeći prema njegovoj kolekciji od “debelo preko pola miliona” kartica, čovek je poprilično siguran u svoju tvrdnju.
A ako se njegova teorija pokaže tačnom, možda se za smak sveta već pripremio bolje od svih nas. Dok mi gomilamo konzerve i flaširanu vodu u špajzu, Peter skuplja Pikachue.
Pikachu kao penzioni fond
Najbolji deo čitave priče je put koji su Pokémon karte prešle tokom poslednjih nekoliko decenija. Ono što je zamišljeno kao igra i kolekcionarska zabava, koju su klinci razmenjivali sa drugarima ne razmišljajući previše o diverzifikaciji portfolija, danas je postalo ozbiljan biznis.
Retki primerci prodaju se za ogromne iznose, otvaranje paketića pred kamerama postalo je dodatno gorivo za influenserski “content” na mrežama, da upotrebimo tu groznu reč, a odrasli kolekcionari i investitori spremni su da izdvoje ozbiljnu lovu za komad kartona sa “pravim” Pokémonom na njemu.
Profesionalne kompanije u međuvremenu procenjuju stanje i autentičnost karata do najsitnijih detalja, pa Pikachu koji je nekada završavao zgužvan u školskom rancu danas može da bude pažljivo zapakovana investicija, koju je bolje ne pipati masnim prstima od bureka.
Kapitalizam je, mora se priznati, prešao prilično zanimljiv put.
Levin čak tvrdi da kolekcionarske karte nadmašuju indeks S&P 500 za neverovatnih 3.000 odsto, a upravo razvoj sistema ocenjivanja i potvrđivanja autentičnosti vidi kao jedan od glavnih razloga zbog kojih su od hobija postale ozbiljna finansijska imovina.
Naravno, tu postoji jedan mali detalj koji je teško ignorisati: čovek koji objašnjava da su kolekcionarske karte fantastična investicija i moguća valuta budućnosti slučajno poseduje više od pola miliona istih.
Moguće da Peter Levin vidi nešto što ostali investitori još nisu skontali, a možda sa 500.000 šarenih kartončića samo veoma želi da bude u pravu.
Koliko konzervi pasulja vredi jedan Charizard?
Ukoliko se vodimo zakonom ponude i tražnje, možda sve to donekle i pije vodu. Ako dovoljno ljudi želi određenu kartu i spremno je da za nju isprazni svoju slamaricu, ona verovatno i vredi neki nenormalni iznos novca. Tržište kolekcionarskih predmeta odavno funkcioniše na sličan način, bilo da govorimo o kartama, stripovima, umetničkim delima, satovima ili retkim pločama.
Problem sa Levinovom teorijom počinje onda kada nestane svet u kojem takvo tržište postoji. Recimo, tokom apokalipse.
Ukoliko civilizacija doživi potpuni krah i nestanu banke, države, berze i postojeći monetarni sistem, teško je zamisliti čoveka koji poslednju konzervu hrane predaje nepoznatom liku zato što mu ovaj zauzvrat nudi odlično očuvano parče šarenog kartona.
Voda bi verovatno vredela više, baš kao i antibiotici ili specifične vrste lekova. Gorivo, hrana, baterije i sve ono što sprečava da umrete od gladi, žeđi, bolesti ili hladnoće, takođe zvuče kao mnogo sigurnija investicija kada drugi deo Pobesnelog Maksa postane stvarnost.
Međutim, ko zna šta nam sutra donosi. Ljudi su tokom istorije uspevali da pripišu ogromnu vrednost najrazličitijim predmetima, pa možda posle kraja sveta zaista dobijemo i prvi postapokaliptični Pokémon cenovnik.
Tri konzerve za Pikachua? Kanister benzina za Blastoisea? Polutka jagnjetine za Charizarda u savršenom stanju?
Uostalom, već vekovima razmenjujemo šarene papire sa nulama za hranu, gorivo, kuće i sve ostalo što nam treba. Tržište će već naći način da reguliše stvari.
Do tada, Levin može da sedi kao koka na svojih pola miliona kartončića i čeka da vidi da li je napravio kolekcionarski portfolio života ili najveću zalihu postapokaliptičnog novca na planeti.
Mi ipak još ne bismo menjali kuću ili kola za Pikachua. Osim eventualno za onog koji nas grli na studentskom bazaru.
Izvor: Vice.com
