Neke stvari jednostavno ne zastarevaju, poput prljavog i glasnog rokenrola koji je tetoviran pravo na srcu.
To danas posebno dolazi do izražaja u poplavi generičkih autotune melodija i remiksa starih stvari “u novom ruhu”, gde se uz malo reverba i basa dolazi do pregleda i lajkova, kao da su izmislili toplu vodu.
Druga je priča kada se iskusne kuke uhvate obrade da bi je spasile od zaborava, kao što su to uradili pulski garažni veterani Messerschmitt, koji beskompromisno praše još od 1987. godine.
Ako ste slušali Foxxin’, Shake that thing ili Rockcafe, znate koliko dobro i opasno zvuče.
Momci su odlučili da zarone do temelja ex-YU scene (zvuči možda grozno, ali nije) i izvuku jedan, na prvu možda neočekivan ulov.
A kada se mreža zabaci iz Pule, to ima dodatnu težinu. Njihov zvuk i senzibilitet oduvek su pripadali sceni koja je odzvanjala zidovima legendarnog Uljanika.
Ovog puta na red je su došli njihovi prethodnici Atomsko sklonište i stvar “Pomorac sam majko“.
Tri različite tačke iste rokenrol mape
Ovu pesmu danas uglavnom pamte ljudi sa sedim bradama, ali već decenijama je upisana u DNK regionalnog roka.
Ali nije u pitanju puko odavanje počasti.
Pojačala su odvrnuta na maksimum i stvar je otprašena u fazonu Motörheada. Ono što je nekad bilo melodično sada je drastično tvrđe i direktnije, bez puno razmišljanja da li će se nekome dopasti.
Ono što Messerschmitt radi poslednjih godina daleko je od slučajnog izleta u nostalgiju, već skidaju prašinu sa starih lokalnih hitova, za fanove i nove genercije.
Krenulo je sa KUD Idijotima i ljubavnom punk himnom “Za tebe” u tipičnom garažnom maniru, nastavilo se kroz obradu pulskog andergraunda hita Golih Jaja sa “Kurve i lopovi”. Sada su na red došli Atomci.
Tri različite tačke iste rokenrol mape. Različite dekade, različiti stilovi, ali ista emocija i iskrenost.
Drugim rečima, ovo više nije niz obrada, već dosledna rok misija.
“Pomorac” čekao ovakav tretman
Verovatno ih je baš briga za reakcije – sviraju za svoj ćef, ali tačno znaju šta rade.
Ne biraju pesme nasumično, već kopaju po onome što je oblikovalo rokenrol i punk senzibilitet na ovim prostorima.
Zato njihova verzija “Pomorca” zvuči kao da je oduvek čekala na ovakav tretman.
Messerschmitt nikad nije bio bend koji svira “retro” mjuz. Oni uporno nastavljaju putem koji povezuje prljavi garažni zvuk sedamdesetih i osamdesetih sa modernim DIY pristupom.
Njihove obrade nisu tu da budu muzejski eksponati, već da podsete koliko je ex-YU scena bila sirova, opasna i autentična.
U tom smislu, izbor materijala nije slučajan: pulska scena, sa bendovima poput Atomskog skloništa, oduvek je bila bliža uličnom vajbu nego estradi.
Verni duhu rokenrola
U vremenu kada se rokenrol često svodi na estetiku bez sadržaja, ovakvi potezi vraćaju fokus na suštinu – energiju i stav.
Atomsko sklonište nikad nije bilo “fino”, možda samo malo daleko novim generacijama. Messerschmitt to očigledno odlično razume.
Zato njihova verzija ne pokušava da bude verna originalu, već duhu rokenrola.
Glasnog, pomalo prljavog i prepunog energije.
Uostalom, kako zvuče uživo, saznala je i novosadska publika početkom dvehiljaditih. I to u vreme kada su gradom žarili i palili DMT, Korozija i Mighty Dogz, pa nije baš bilo lako ostaviti utisak.
A Messerschmitt ga je definitivno ostavio, možda baš zato što nije ni pokušavao nikog da impresionira.
Samo su svirali. I to jako dobro, kao da je kroz NS Time protutnjao rokenrol uragan.
Kako DMT i dalje ume da nas obraduje dobrom svirkom, a i Korozija je imala svoj fantastičan povratak u Bulevar Booksu, možda je vreme i da se Messerschmitt ponovo pojavi i podseti nas koliko moćno zvuče.
I da, zašto da “Pomorca” ne odsviraju uživo, onako sa m*dima kako samo oni znaju, zajedno sa ostalim favoritima iz svog bogatog kataloga.
Anal Gestapo i Erotic Biljan & His Heretics priredili rokenrol žurku u novosadskoj Crnoj kući (FOTO)
