Posle beogradskog giga sa Supersuckersima, svojevrsne premijere nakon više od petnaest godina koncertne pauze, Korozija je tačno nedelju dana kasnije prvi put zasvirala i u rodnom gradu. U Bulevar Booksu, novosadskoj “knjižari koja svira”, tog 21. februara tražila se karta više. Publika je sa nestrpljenjem iščekivala nastup ključnih aktera novosadske garažne rok scene, svesna da prisustvuje večeri koja je daleko više od običnog koncerta.
Videlo se da je bend našpanovan do maksimuma, a u vazduhu se osećao pozitivan naboj. Sa takvom energijom mogli su bez problema da oduvaju i mnogo veća svetska imena. Svirka je, kao i uvek, počela Mlađinom šalom. Kako drugačije kad sviraju Korozijanti?!?
A onda se začuo dobro poznati rif “King of the Saturday Night”….
Kada ona otvori set, zna se da nema greške i da rokenrol žurka može da počne. Emocije naviru, u masi vlada opšte oduševljenje, a druga stvar, “Fun Time”, samo je dodatno podigla temperaturu. Svi đuskaju, horski se pevaju refreni, pivo se pije u galonima i niko ne skida osmeh sa lica.
Korozija – autentični novosadski izdanak detroitske škole rokenrola
Savršeno su uigrani na bini, nema na njima ni trunke korozije, uprkos dugogodišnjoj pauzi. Kao da je poslednji gig bio juče, a ne davne 2009. u Crnoj kući. Ritam sekcija melje – Đorić nemilosrdno lupa bubanj, poput najpreciznijeg kovača, uz Mlađinu podršku na basu i sjajne bekove. U isto vreme, Joja i BC ukrštaju gitare kao u najboljim danima detroitske škole.
Masa se dodatno loži kada u pojedinim deonicama gitaroši sviraju svoje instrumente uspravno, kao Status Quo, dok su žarili i palili. Kao da je pred njima hiljade fanova, a ne stotinak najvernijih, na domaćem terenu.
Energija je zarazna i nema tu ni trunke poze, samo prljavi rokenrol u svom najčistijem obliku.
Nove stvari poput “Can You Feel It”, “Midnight Fun”, All Night Long” i “Keep On Going” zvuče zrelo i baš imaju “cojones”. Ma kakva nostalgija, ovo je bend koji jasno pokazuje da ima i te kako šta da kaže i danas. Ostaje nada da će ih uskoro pretočiti na ploču i da ovaj put nećemo čekati deceniju na novo izdanje.
Stari hitovi, naravno, nisu izostali, na opšte oduševljenje prisutnih. “Chasing The Moon”, sa zaraznim “woo-hoo” bekovima na refrenu, samo nas je podsetio koliko momci zvuče istovremeno “upeglano” i opasno.
“Bulevar Books” proključao uz garažne himne i omaž MC5
Potpuni krešendo usledio je uz dve garažne himne – “Party Man” i “Dr Riff” (najbrža), kada je “Bulevar Books” bukvalno proključao. Nakon ovacija, trijumfalni povratak Korozije na domaći teren zaokružen je sa “Kick Out The Jams”. Obrada legendarnih MC5 poslužila je kao simbolični naklon detroitskoj školi, iz koje su oduvek crpeli inspiraciju.
U publici su bili ljudi sa scene iz brojnih novosadskih bendova, ali i lica iz javnog života koja su došla da pozdrave rokenrol heroje. To nije bio samo koncert, već svojevrsno okupljanje generacija koje su odrastale uz ovaj moćni zvuk.
My Buddy Moose – moćni rifovi amerikane protresli “Knjižaru koja svira”
Nakon kraće pauze, koja je poslužila za preko potrebno osveženje, na binu izlazi riječka ekipa My Buddy Moose. Njihova verzija amerikane, sa uticajima Toma Pettyja, The Replacements, klasičnog roka, pa čak i 60’s psihodelije, donela je drugačiji, ali jednako autentičan vajb.
Pesme poput “Shine Shine”, “Finally”, “One Fine Day”, ili singlova sa poslednjih izdanja, dočekane su sa toplinom i odobravanjem publike koja ih odavno prati. Atmosfera je postala nešto mirnija, ali daleko od toga da je rokenrol vulkan utihnuo. Samo je doživeo metamorfozu u drugačiji oblik. Kao da su se susreli stari znalci posle dugo vremena, uz dozu pozitivne melanholije.
Svi se sporazumevaju pogledima, reči nisu potrebne dok se klima glavom uz svaki takt i uz osmeh pijucka piće u ritmu muzike. Prisno, gotovo porodično, u najboljem smislu te reči, dok hitove svi pevaju, uz stisnute pesnice i podignute čaše.
Te večeri u Bulevar Books-u rokenrol se zaista vratio u Novi Sad. Ne kao nostalgija, ne kao mit, već kao živa, glasna i neukrotiva zverka. Nije to bila samo svirka, već dokaz da neke stvari nikada ne rđaju. Samo čekaju pravi trenutak da ponovo zasijaju punim sjajem.
Novi Sad je te večeri ponovo dobio svoj prepoznatljiv zvuk, dodatno pojačan gitarskim bravurama riječkih majstora. I niko ko je bio tamo više ne sumnja da je rokenrol i dalje žilav, baš koliko i grad koji ga sluša.
Anal Gestapo i Erotic Biljan & His Heretics priredili rokenrol žurku u novosadskoj Crnoj kući
