Dok se vreli asfalt u Vojvođanskih brigada topi pod julskim suncem, iza jedne naizgled neugledne metalne kapije već skoro tri decenije vlada neka potpuno druga klima.
Teško je poverovati da se nekoliko koraka od ulice kojom tutnje busevi krije ovakva bašta. Oaza za prave gariše. Jedna od retkih koje su opstale.
Ogromne krošnje prave debeli hlad, šarene lampice strpljivo čekaju veče, a među stolovima se lenjo provlače konobari, koji kao da ovde rade oduvek. Nekad deluju pomalo mrzovoljno, ali čim ugledaju poznate face, osmeh se nekako automatski pojavi.
U Oblomov se retko dolazi sa velikim planovima.
Neko svrati na jutarnju kafu, neko pobegne na ‘ladno pivce sa posla, a neko navrne sa ekipom na čašicu razgovora. Dovoljno je da neko predloži “‘ajmo u Oblomov”, a ostatak društva samo potvrdno klimne glavom.
Nije potrebno objašnjenje zašto.
Ovde nema uglađenog brke koji pokušava da vam objasni razliku između pet vrsta kraft piva. Pinta oznojane Stelle ili Jelena, špricer i dobra ekipa i više su nego dovoljni za početak večeri.
Za stolovima pod krošnjama naći će se advokati, studenti, novinari, muzičari i poneki gari koji je samo svratio na jedno pićence, pa ostao do fajronta.
Sve teče lagano i nekako svi pripadaju istoj priči.
Muzika je oduvek važan deo Oblomova, ali nikada nije vodila glavnu reč.
Preko dana dovoljno je diskretna da razgovor teče bez nepotrebne dreke, a uveče baš onakva kakva treba da bude. Nekad će vas dočekati soul, nekad reggae, funk, punk ili elektronika, a s vremena na vreme gramofoni preuzmu glavnu reč.
Poznate gradske face, a ponekad i sam gazda, zavrte ploče i obična letnja noć se bez mnogo pompe pretvori u malu feštu.
Unutra će decibeli često biti nešto ozbiljniji, uz disko kuglu, stoni fudbal i ekipu koja nikad nije spremna da zapali kući.
Pravo srce Oblomova ipak ostaje u bašti.
Pod onim velikim krošnjama zbog kojih na trenutak zaboraviš da si i dalje praktično u centru Novog Sada. Dobro čuvana tajna, poznata onima koji treba da je znaju.
Dovoljno je da nekome predložiš: “‘ajmo na cugu do Oblomova.”
Ako je makar jednom kročio nogom tamo, odgovor će gotovo sigurno biti potvrdan, i to uz širok kez na licu.
Bez obzira na sve što se u gradu promenilo, postoji još poneko mesto kojem možeš da veruješ na reč.
Oblomov je jedno od njih.
Dublin: Novosadski CBGB koji živi rokenrol plućima punim dima
