Kada čovek pola veka nakon jedne uloge i dalje uspeva da natera ljude da navuku mrežaste čarape, stave papirni šešir na glavu i zajedno sa stotinama potpunih stranaca urlaju “Time Warp”, teško je reći da je iza sebe ostavio samo nekoliko dobrih filmova. Takav čovek je odavno postao svojevrsna ikona pop-kulture.
Tim Curry, britanski glumac čije je lice za jedne zauvek ostalo povezano sa crvenim karminom i korsetom Dr. Frank-N-Furtera, a za druge sa jezivim osmehom Pennywisea iz prve ekranizacije romana IT, preminuo je 25. avgusta u svom domu u Los Anđelesu. Imao je 80 godina.
Kako prenosi NME, vest o njegovoj smrti potvrđena je 26. avgusta, dok je Curry preminuo prethodne večeri. Njegova dugogodišnja menadžerka Marcia Hurwitz kasnije je potvrdila da je preminuo mirno u svom domu, dok uzrok smrti za sada nije objavljen.
Ali svesti njegov život na još jednu vest o odlasku velikog glumca bilo bi prilično nepravedno.
Jer Tim Curry nije ostavio samo uloge, već i Frank-N-Furtera, koji je odavno izašao iz okvira sedme umetnosti.
Film prvo propao, pa dobio potpuno nov život
Pre nego što su se pojavili korseti, štikle i jedan od najprepoznatljivijih osmeha u istoriji filma, Curry je već imao zavidnu kilometražu na “daskama koje život znače”. Nakon studija na Univerzitetu u Birmingemu igrao je u londonskoj postavci mjuzikla “Kosa”, gde je upoznao Richarda O’Briena.
Nekoliko godina kasnije O’Brien je pisao mali, prilično uvrnuti mjuzikl, koji je mešao stare SF i horor B-filmove, glam, seksualnu provokaciju i rokenrol. Curry je 1973. prvi put izašao na scenu kao Dr. Frank-N-Furter u The Rocky Horror Show, a dve godine kasnije isti lik preneo je na veliko platno u The Rocky Horror Picture Show.
Kada se pojavio, film je, najblaže rečeno, bio potpuni komercijalni promašaj. Srećom, publika je vremenom počela da otkriva genijalnost ovog ostvarenja i to na ponoćnim projekcijama, prvo u njujorškom Waverly Theateru 1976, a zatim i širom SAD.
Ljudi nisu samo dolazili ponovo da gledaju film. Počeli su da se oblače kao njegovi junaci, pevaju hitove sa ekrana, donose rekvizite i izvode u bioskopu scene koje su se dešavale na platnu.
Drugim rečima, postali su deo predstave.
Ako vam taj ritual zvuči poznato iako nikada niste bili na ponoćnoj projekciji u Njujorku, postoji dobar razlog.
Godinama se Rocky Horror tradicionalno vrteo za Halloween i u novosadskom Dublinu, uz rekvizite i publiku koja je religiozno dolazila da iznova učestvuje u mini spektaklu. Novine za kišu, bacanje pirinča i ostala pomagala bili su deo čitavog cirkusa, a u Novi Sad ga je donela upravo ekipa koja se ovim virusom zarazila tokom proputovanja Amerikom.
Pola veka posle premijere, ista stvar se i dalje dešava širom sveta.
I tu počinje deo priče zbog kojeg je teško posmatrati Rocky Horror samo kao otkačeni mjuzikl iz sedamdesetih.
Pre punka već su stigle mrežaste čarape i zihernadle
Rocky Horror nastao je u Londonu u trenutku kada je glam rok već otvorio vrata androginosti, šminki i seksualnoj provokaciji, a punk iz podruma čekao svoj veliki prasak.
Veza između ta dva sveta nije naknadno izmišljena – setite se samo New York Dollsa…
Kako piše Smithsonian Magazine, kostimi iz predstave sa pocepanim mrežastim čarapama i zihericama pojavili su se pre nego što je takva estetika postala sastavni deo punk “uniforme”. Richard O’Brien prisetio se i da je Malcolm McLaren dolazio na predstavu pre nego što će postati menadžer Sex Pistolsa, a sam autor smatrao je da je Rocky Horror imao svoj mali deo u nastanku punka.
Nije stvar samo u garderobi. Ispod kemp spektakla provučen je prljav rokenrol, a u njegovom centru bio je čovek koji je bez pardona izašao pred publiku u korsetu, mrežastim čarapama, štiklama i šminki. Frank-N-Furter znao je istovremeno da bude smešan, opasan i neverovatno seksi: burleska i groteska u istom pakovanju.
Richard O’Brien je pola veka kasnije priznao da se često pitao da li bi Rocky Horror ikada postao ono što jeste da je tu ulogu igrao neko drugi. Drugim rečima, gotovo je nemoguće zamisliti Frank-N-Furtera bez genijalnog Tim Curryja.
“Don’t dream it, be it”
Ipak, najveća subverzija Rocky Horrora verovatno nije bila ni u garderobi ni u muzici, već u publici koju je pronašao.
Ponoćne projekcije postale su mesto na kojem su se okupljali ljudi koji se nisu osećali baš dobrodošlo u “pristojnim” delovima društva. Film je otvoreno slavio seksualnu slobodu i različitosti i igrao se sa (trans)rodnim ulogama u vreme dok je ta tema još bila tabu.
Zbog toga je posebno snažno odjeknuo unutar queer zajednice, dok su se redovne projekcije vremenom pretvarale u mesta okupljanja ljudi koji su se iz nedelje u nedelju gotovo religiozno vraćali u iste bioskope.
“Don’t dream it, be it” tako je od replike iz mjuzikla prerastao u nešto mnogo veće.
Koliko je ta zaostavština preživela generaciju koja je film gledala sedamdesetih, najbolje pokazuje da je NOFX godinama izlazio na binu upravo uz “Time Warp”, uključujući i čitavu oproštajnu svetsku turneju. Fat Mike, Melvin i El Hefe čak su izvodili svoju verziju prepoznatljive koreografije, pre nego što bi uzeli instrumente i počeli koncert.
Od londonskog pozorišta 1973. do oproštajne turneje jednog od najvećih nezavisnih punk bendova svoje generacije.
Nije loš put za pesmu iz predstave koju su nekada gledali samo potpuni čudaci.
A onda je isti čovek postao Pennywise
Da je Curry posle Rocky Horrora nestao sa scene, mesto u pop-kulturi već bi mu bilo obezbeđeno. Umesto toga, proveo je narednih nekoliko decenija dokazujući koliko daleko može da ode od Frank-N-Furtera.
Za generaciju koja je odrastala početkom devedesetih, njegovo najpoznatije lice nije imalo samo crveni karmin, već zlokobnu klovnovsku šminku.
Tim je 1990. postao Pennywise u televizijskoj adaptaciji legendarnog romana IT Stephena Kinga. Ako je Frank-N-Furter ljude privlačio, Pennywise je činio upravo suprotno: uterivao im je strah u kosti.
Njegov klovn ostao je toliko duboko urezan u mozgove klinaca koji su odrastali devedesetih, da mnogi nisu želeli da posete cirkus kada bi došao u grad.
A Pennywise je decenijama imao samo jedno lice, mnogo pre nego što je Bill Skarsgård preuzeo ulogu u novoj filmskoj verziji.
Između ta dva ekstrema Curry je ostvario neverovatnu karijeru, koja jasno pokazuje o koliko svestranom i talentovanom glumcu je reč.
A gluma mu nije bila jedini izlet van sveta Rocky Horrora. Krajem sedamdesetih ozbiljno je zakoračio i u muziku, pa je između 1978. i 1981. objavio tri studijska albuma: Read My Lips, Fearless i Simplicity. Najviše uspeha imao je sa drugim izdanjem i singlom “I Do the Rock”, koji je završio i na Billboardovoj Hot 100 listi.
Bio je i Wadsworth u Clue, Long John Silver u Muppet Treasure Island, pojavljivao se u Annie, The Hunt for Red October, Legend, Scary Movie 2, a svi koji su odrastali uz Home Alone 2 pamte njegovu izvedbu nadmenog hotelskog konsijerža, koji konstantno maltretira malog Kevina.
Vraćao se i pozorištu, igrao kralja Arthura u Spamalotu i tokom karijere dobio tri nominacije za Tony i dve za Olivier nagradu. Ogroman deo njegovog rada odvijao se i iza mikrofona, kroz animaciju, video-igre i audio-knjige.
Poslednje godine proveo van reflektora javnosti
Curry je 2012. doživeo težak moždani udar, posle kojeg je ostao prikovan za invalidska kolica, ali ga to nije potpuno udaljilo od publike.
Dobio je nagradu za životno delo Actors Funda 2015, a godinu kasnije vratio se svetu koji ga je proslavio u televizijskoj adaptaciji The Rocky Horror Picture Show: Let’s Do the Time Warp Again.
Ovog puta nije igrao Frank-N-Furtera, već naratora.
Prošle godine, kada je originalni film slavio pola veka, Curry je otvoreno govorio o posledicama moždanog udara i činjenici da više ne može da hoda.
A onda je 25. avgusta njegova životna priča dobila tužan završetak.
“Duhovit, seksi, originalan”
Kako prenosi BBC, nakon vesti o Curryjevoj smrti od njega su se oprostili ljudi koji su sa njim delili različite periode njegove neobične karijere.
Susan Sarandon, njegova Janet iz Rocky Horrora, opisala ga je kao duhovitog, seksi i originalnog čoveka, ali dodala da je najviše volela njegovo srce.
Podsetila je i da je, uprkos životu u invalidskim kolicima, ostao neverovatno velikodušan prema fanovima.
Nell Campbell njegov odlazak opisala je kao smrt glave porodice Rocky Horror, dok ga je Richard O’Brien pamtio kao čoveka koji nikada nije pokušavao da bude važniji od uloga koje igra.
Muppeti su ga, sasvim prikladno, ispratili kao jednog od retkih ljudi koji su zaslužili titulu “počasnog Muppeta”.
A Rob Schneider možda je najbolje opisao jednu sitnicu koju znaju svi koji su gledali Curryja makar u Home Alone 2: njegova jedna podignuta obrva umela je da uradi više od dvadeset replika prosečnog glumca.
Let’s do the Time Warp again
Verovatno se zato od Tim Curryja i ne treba oprostiti na klasičan način. Njegovo najpoznatije ostvarenje već 50 godina odbija da postane samo prašnjava filmska traka na polici nekog muzeja sedme umetnosti.
Negde će se ponovo ugasiti svetla u bioskopu. Neko će prvi put navući mrežaste čarape, drugi će po stoti put poneti obavezne rekvizite. Publika će zdušno učestvovati u onome što se dešava na platnu, ljudi koji se nikada ranije nisu sreli uglas će zapevati refren, a nekoliko minuta kasnije svi će znati i da zaplešu korake.
Neki ćalac će svom mališanu koji tog dana nije bio baš dobar ponovo pustiti “stari” IT i shvatiti da Curryjev Pennywise još uvek izgleda dovoljno grozomorno da obojici pokvari miran san.
A negde će klinac koji nema pojma ko je bio Tim Curry prvi put čuti “Time Warp”, možda čak na punk koncertu, i zapitati se koja je sada ovo stvar?!?
Tim Curry je napustio ovaj svet, ali Frank-N-Furter će, po svemu sudeći, još dugo kasniti na sopstvenu sahranu.
Izvori: NME, BBC, Smithsonian Magazine
