Početkom devedesetih izgledalo je kao da The KLF ne mogu da pogreše, a njihove pesme koji su postali planetarni hitovi vrteli se su gotovo svuda.
“3 A.M. Eternal”, “Last Train to Trancentral” i “Justified & Ancient” pretvorile su dvojicu britanskih čudaka, Bill Drummonda i Jimmy Cautyja, u jedne od najuspešnijih ljudi u čitavoj muzičkoj industriji.
U vremenu kada su Nirvana, Pearl Jam i U2 punili stadione i prodavali milione albuma, The KLF su vladali listama singlova i postali jedan od najneobičnijih komercijalnih fenomena svoje ere.
Problem je bio u tome što njih dvojica nikada nisu previše verovala u uspeh, niti u pravila muzičke industrije.
A kako će se kasnije ispostaviti, posebno ne u novac.
Kako piše Dangerous Minds, zbog toga su 1992. godine odlučili da urade nešto što i danas, više od tri decenije kasnije, deluje gotovo nestvarno.
Bukvalno su na lomači spalili milion funti.
Dvojac koji se uvek trudio da izbegne nametnuta pravila
The KLF nikada nisu bili običan EDM (electronic dance music), ili rave bend.
Pre nego što su postali hitmejkeri, Drummond i Cauty već su imali reputaciju ljudi koji vole da provociraju i testiraju granice onoga što se uopšte smatra umetnošću.
Pod imenom The Justified Ancients of Mu Mu objavljivali su pesme sastavljene od nelegalnih semplova, zbog čega su vrlo brzo ušli u sukob sa izdavačkim kućama i muzičkom industrijom.
U jednom trenutku čak su spalili preostale primerke svog debitantskog albuma, dok su njihove akcije često više podsećale na gerilske performanse i kulturne diverzije, nego na klasičnu muzičku karijeru.
To svakako ne očekujete od benda koji se vrti na MTV-u.
Voleli su da brišu granicu između ozbiljne umetnosti i potpune sprdnje, pa nikada niste mogli sa sigurnošću da znate da li gledate genijalce, ili dvojicu likova koji se fenomenalno zabavljaju na tuđ račun.
Ni kada su postali velike zvezde nisu izgubili taj poriv, naprotiv.
Ponašali su se kao ljudi koji su se potajno nadali da će čitava mašina jednog dana eksplodirati.
Njihov nastup sa Extreme Noise Terror na dodeli BRIT nagrada 1992. godine i danas se smatra jednim od najhaotičnijih trenutaka u istoriji britanske muzike.
Osim što su na bini spojili nespojivo i ispucali ćorke u publiku, legenda kaže da su na zabavi posle nastupa doneli i mrtvu ovcu sa porukom:
“I died for you. Bon appétit“. (“Umrla sam za vas. Prijatno”).
Nekoliko meseci kasnije povukli su ceo svoj katalog iz prodaje i praktično nestali kao bend.
Većina smrtnika bi milion zarađenih funti pretvorila u kuću, nekoliko automobila i stvorila lagodan život za nekoliko generacija potomaka.
The KLF su se pitali šta bi se dogodilo kada bi taj novac jednostavno nestao.
Skupa vatra na škotskom ostrvu
Prvobitna ideja navodno je bila da novac završi u fondu za pomoć mladim umetnicima, ali su vrlo brzo od toga odustali.
Kako je Drummond kasnije rekao, umetnici bi trebalo da se bore i muče, jer je to deo čitavog procesa.
Posle brojnih razgovora i planiranja došli su do zaključka da žele nešto sasvim drugo: da zapale sav taj novac.
Na ostrvu Jura u Škotskoj doneli su milion funti u napuštenu ribarsku kuću i jednu po jednu novčanicu bacali u vatru.
Sve su detaljno snimili kamerom, pa je ova lomača kasnije postala deo dokumentarca “K Foundation Burn a Million Quid”.
I od tada traje rasprava, koja nikada nije dobila konačan odgovor.
Genijalnost anarho kolektiva ili najskuplja glupost u istoriji muzike?
Jedni su u svemu videli umetnički performans i protest protiv kapitalističkog sveta u kojem novac određuje vrednost svega i diktira svaki naš potez.
Drugi su smatrali da je reč o ogromnoj količini bačenog novca koji je mogao da promeni brojne živote.
Čak je i njihov prijatelj Julian Cope čitavu stvar opisao kao “intelektualnu masturbaciju na suvo”.
Možda je bio u pravu, a možda i ne.
Međutim, malo je bendova koji su bili spremni da svoj najveći uspeh pretvore u pepeo samo da bi dokazali koliko veruju u svoju subverzivnu ideju, ma koliko ona drugima delovala čudno, besmisleno ili potpuno suludo.
Većina uspešnih muzičara iza sebe ostavlja zlatne ploče, stadionske himne i bankovne račune od kojih može da živi deset njihovih pokoljenja.
The KLF su iza sebe ostavili zgarište, dokumentarac i jednu od najbizarnijih priča u istoriji popularne kulture.
I pitanje oko kojeg se ljudi i danas svađaju: da li su bili potpuni genijalci, ili dvojica ludaka koji su imali previše novca i premalo strpljenja?
Kako god da ih pamtite, The KLF su uspeli nešto što malo kome polazi za rukom: pretvorili su milion funti u pepeo i ispisali jednu od najvećih muzičkih misterija devedesetih.
Izvor: dangerousminds.net
Četrdeset godina Pixiesa: Izgubljene pesme iz arhive vraćaju nas u zlatno doba alternativnog roka
