Finski hard rok monstrumi i pobednici Pesme Evrovizije (!!!) odavno nisu bend koji ćuti i samo klima glavom na sve što muzička industrija servira. Međutim, ovoga puta frontmen grupe Lordi otišao je korak dalje i praktično proglasio digitalizaciju najvećim krivcem za propadanje muzike kakvu poznajemo.
I teško je reći da je usamljen u tom stavu.
Kako prenosi Vice, Mr. Lordi je u razgovoru za “Metal Covenant” bez mnogo uvijanja rekao da je “digitalizacija koren svog zla”, posebno kada je reč o muzičkoj industriji.
Po njegovom mišljenju, internet, a kasnije i društvene mreže, potpuno su promenili način na koji ljudi konzumiraju muziku, ali ne nužno na bolje.
Ono što je nekada bila kultura albuma, fizičkih izdanja i dugoročnog građenja odnosa između bendova i fanova, danas se sve češće svodi na algoritme, plejlistе i beskonačno skrolovanje.
A tu negde, smatra on, alternativna scena počinje da gubi tlo pod nogama.
Kada muzika postane gorivo za algoritme
Mr. Lordi posebno zamera striming servisima činjenicu da ogromna većina izvođača od miliona preslušavanja praktično ne vidi ozbiljan novac.
Dok platforme i velike korporacije rastu, bendovi sve češće opstaju zahvaljujući turnejama, majicama, vinilima i direktnoj podršci publike.
Priča o mizernim isplatama sa striming servisa svakako nije nova. Platforme poput Spotify godinama su na udaru kritika muzičara, posebno onih sa alternativne i nezavisne scene.
Ogromna većina izvođača od strimova dobija simbolične iznose, koji teško mogu da pokriju čak i osnovne troškove produkcije, a kamoli da obezbede život od muzike.
To je naročito vidljivo na andergraund sceni, gde muzičari već godinama pričaju da je striming ubio osećaj “posedovanja” muzike.
Album više nije događaj, već sadržaj koji se usput troši između dva TikTok klipa, ili notifikacije.
Zašto se ljudi ponovo vraćaju vinilima i fizičkim izdanjima
Možda baš zato poslednjih godina paralelno raste interesovanje za vinile, kasete i fizička izdanja, a u poslednje vreme polako se vraćaju i CD-ovi, koje su mnogi već bili otpisali. Ne samo zbog nostalgije, već i zbog potrebe da muzika ponovo dobije težinu i ritual koji je nekada imala.
Jer postoji nešto gotovo terapeutski u trenutku kada donesete novi album kući, pažljivo izvučete vinil iz omota, spustite iglu i dok ploča lagano pucketа, listate artwork i čitate tekstove pesama, koje bend nije izbacio samo da bi algoritam imao još jedan upload za plejlistu.
Frontmen Lordija otišao je toliko daleko da tvrdi kako nikada u životu nije koristio društvene mreže.
Nema Facebook, nema Instagram, ne čita mejlove osim kada ga neko bukvalno pozove telefonom i kaže mu da proveri inbox. Račune i dalje prima na papiru jer, kako kaže, dodatno plaća da mu ih kompanije šalju poštom.
I koliko god to zvučalo kao ekscentrična poza čoveka ispod maske čudovišta, iza cele priče krije se nešto mnogo ozbiljnije.
Sve više muzičara ima osećaj da je industrija odavno prestala da bude napravljena za bendove, ako je to ikada zaista i bila.
Nekada su najveći deo kolača uzimale velike izdavačke kuće i korporacije, a danas tu ulogu sve više preuzimaju striming platforme i algoritmi.
Tehnologija je možda promenila format, ali ne i suštinu industrije. Oko muzike se i dalje obrće ogroman novac, samo što bendovima uglavnom ostaje najmanji deo kolača.
Tačnije, mrvice. Posebno onim “malim”.
Izvor: Vice.com
Nick Oliveri ponovo na bini sa QOTSA: Povratak čoveka kojem andergraund teče kroz vene (VIDEO)
