Kada se spomene rokenrol, jedno ime svima prvo padne na pamet – Elvis Presley. Čast Chuck Berryju, Little Richardsu, Jerry Lee Lewisu i Buddy Hollyju, ali kada je Elvis umro 1977, to nije bio tužan kraj još jednog muzičara. Za dobar deo Amerike, delovalo je kao da je zauvek nestao čitav jedan svet.
Moguće da upravo zato ljudi nisu želeli da poveruju da je Kralj zaista mrtav.
Kao što je internet sada zaluđen povratkom trendova iz ranih 2000-ih, sedamdesete godine bile su potpuno opsednute nostalgijom za pedesetima. Tada je Amerika živela u konstantnom vraćanju sopstvenoj prošlosti. “Grease” je punio bioskope, “Happy Days” bio jedna od najgledanijih serija na televiziji, a retro rokenrol i dalje je imao ogromnu publiku.
Naravno, u centru svega i dalje je stajao Elvis Presley.
Iako je njegovo zdravlje već bilo ozbiljno narušeno, ljudi su i dalje masovno dolazili na koncerte. Elvis možda više nije bio onaj eksplozivni momak koji je mrdao kukovima kao pomahnitao, ali je i dalje predstavljao simbol čitave jedne epohe.
Zato je njegova smrt za mnoge bila nešto što jednostavno nisu umeli i želeli da prihvate.
A onda je priča postala još bizarnija.
Amerika nije želela da Elvis umre
Kako piše Dangerous Minds, nekoliko godina nakon Elvisove smrti pojavio se misteriozni pevač po imenu Orion, koji je zvučao toliko slično Kralju rokenrola da su pojedini muzikolozi tvrdili kako je moguće da iza svega zapravo stoji lično Elvis.
Cela stvar delovala je kao scenario za neki loš niskobudžetni film.
Orion je nosio crnu venecijansku masku preko gornjeg dela lica, pevao gotovo identičnim glasom, nosio šljašteća odela i imao zalizanu crnu kosu i karakterističan Elvisov izraz lica.
Čak su i omoti albuma bili prepuni simbolike “vaskrsenja”. Na jednom od njih, pod nazivom “Reborn”, Orion izlazi iz zlatnog kovčega, kao da se sam Kralj vratio među žive.
Što je najbolje – veliki broj ljudi je progutao tu priču. Tj. želeli su da poveruju u njenu istinitost.
Čovek iza maske
Naravno, Orion nije bio Elvis Prisli. Iza maske se zapravo krio pevač James Hodges Ellis, čovek koji je godinama nastupao kao Elvis tribute izvođač po malim klubovima.
Cela prevara zapravo je počela još krajem šezdesetih, kada je producent Shelby Singleton otkupio prava na deo ranih Elvisovih snimaka. Ubrzo je angažovao Ellisa da snimi nove verzije starih hitova, koje su potom objavljivane pod misterioznim znakom pitanja, umesto imena izvođača.
Ideja je bila jednostavna: želeo je da ljudi pomisle kako slušaju izgubljene Elvisove snimke.
Kasnije je čitava priča podignuta na potpuno novi nivo, kroz lik Oriona.
Koliko god danas sve to delovalo suludo, treba razumeti trenutak u kojem se Amerika tada nalazila. Teorije zavere o Elvisovoj smrti počele su da niču kao pečurke posle kiše.
Jedni su tvrdili da je viđen na aerodromu u Memfisu dan nakon smrti, drugi da je pobegao od tereta slave i odlučio da započne novi život pod drugim identitetom.
Orion se savršeno uklopio u tu kolektivnu fantaziju.
Kada legenda postane veća od stvarnosti
U neku ruku, čitava priča više govori o publici nego o samom pevaču iza maske. Ljudi jednostavno nisu bili spremni da se oproste od Elvisa.
Amerika je očajnički želela da veruje kako je negde još uvek živ čovek koji je promenio popularnu muziku zauvek.
Zato je Orion godinama uspevao da puni klubove i stekne gotovo kult kod publike. Tek 1983. godine James Hodges Ellis skinuo je masku tokom nastupa i počeo da nastupa pod svojim pravim imenom.
Ali čak ni tada priča nije zaista bila završena.
Nekoliko godina kasnije ponovo je navukao masku i nastavio da nastupa kao Orion. Čak ni deceniju nakon Elvisove smrti mnogi ljudi još nisu bili spremni da kažu zbogom Kralju.
Verovatno zato ova priča i danas deluje toliko fascinantno i u isto vreme neverovatno.
Ne zbog toga što je neko zaista poverovao da je Elvis živ.
Već zato što je čitav svet toliko želeo da legenda nikada ne umre.
Izvor: dangerousminds.net
4 najluđe muzičke teorije zavere: Ko je zamenjen, ko izmišljen, a ko zapravo vuče konce iz senke
