Postoje pesme koje pevate zagrljeni sa ekipom u pabu posle petog piva, kao i one dok ridate nakon što vas je devojka šutnula.
A postoji i “Wonderwall“, koja je na legendarnom stadionu Asteka uspela da slomi ruku bivšem kapitenu Liverpoola.
Zvuči kao britanski vic u režiji Pajtonovaca, ali upravo se to dogodilo posle velike pobede Engleske nad Meksikom na Svetskom prvenstvu.
Dok su reprezentativci krenuli ka svojim navijačima da zajedno otpevaju najveći hit grupe Oasis, koji je tokom ovog Mundijala praktično postao nezvanična himna “Gordog Albiona”, Jordan Henderson pokušao je da preskoči reklamnu ogradu, nezgodno pao i ozbiljno povredio ruku.
Kako prenosi Independent, vezista je odmah prebačen u bolnicu u Meksiko Sitiju, a prve prognoze nisu nimalo optimistične i postoji ozbiljna bojazan da je za njega Mundijal završen.
Ironija cele priče gotovo je filmska.
Sve se dogodilo baš u trenutku kada je stadionom odzvanjao refren jedne od najpoznatijih pesama nastalih u Manchesteru, dok je nesrećni Henderson godinama nosio kapitensku traku najvećeg kluba iz Liverpoola.
To je već ona vrsta britanskog humora koju ni scenaristi ne bi smeli da napišu.
Kako je “Wonderwall” postala nezvanična himna Engleske
Da stvar bude još zanimljivija, ovo nije bio prvi put da su engleski navijači i reprezentativci zajedno zapevali “Wonderwall”.
Još posle prve pobede na turniru protiv Hrvatske pesma je odjekivala stadionom, a isti ritual ponovljen je i nakon trijumfa protiv DR Kongo.
Vrlo brzo postalo je jasno da je klasik grupe Oasis dobio potpuno novi život, pa čak i zasenio već pomalo izlizani “Three Lions”.
Kako piše Far Out Magazine, Liam Gallagher oduševljeno je prihvatio činjenicu da je njegova pesma postala zaštitni znak reprezentacije, pozivajući navijače da “nastave biblijske vibracije” i podrže Englesku do kraja turnira.
Na društvenim mrežama nije krio oduševljenje, dok je Noel Gallagher priznao da ni sam nije očekivao da će “Wonderwall” postati ovakav fudbalski fenomen.
Posebno ga je iznenadilo što i mlađi igrači, poput Jude Bellinghama, bez problema pevaju svaki stih pesme objavljene još 1995. godine.
Neke pesme odavno više ne pripadaju samo bendovima
To, uostalom, nije ništa neobično.
“You’ll Never Walk Alone” odavno nije samo pesma iz mjuzikla, a “Seven Nation Army” već godinama nema mnogo veze sa The White Stripes, posebno kad su tribine u pitanju.
“Freed From Desire” odavno pripada stadionima više nego klubovima, a bogami i srpskim studentima.
Sada se toj ekipi pridružila i “Wonderwall”.
Velike pesme jednostavno pronađu novi život onda kada ih publika prisvoji i počne da ih peva iz potpuno drugačijih razloga od onih zbog kojih su nastale.
Samo je malo koja uspela da tokom jednog refrena izbaci reprezentativca sa Svetskog prvenstva.
Pesma će ostati, a Henderson će verovatno ubuduće slaviti pažljivije
Liam Gallagher verovatno nije mogao ni da sanja da će gotovo tri decenije nakon objavljivanja “Wonderwalla” njegova pesma odjeknuti legendarnim stadionom Asteka, dok hiljade Engleza pevaju uglas sa svojim reprezentativcima.
Još manje da će usred tog slavlja jedan od njih završiti u bolnici.
Ali upravo zato velike pesme traju toliko dugo.
Nastanu u jednom vremenu, a onda godinama skupljaju potpuno nove priče koje niko nije mogao da predvidi.
Samo će Jordan Henderson verovatno ubuduće malo pažljivije preskakati reklame kada krene refren:
“By now, you should’ve somehow realised what not to do…”
Ispostavilo se da je ovog puta Noel Gallagher bio potpuno u pravu.
