Kada se 26. septembra na igralištu za mali fudbal u Mramorku uključe pojačala, kroz malo banatsko mesto tokom narednih šesnaest sati protutnjaće punk, hardcore, ska, surf, rockabilly i grindcore. Drugim rečima, usred Deliblatske peščare grmeće petnaest bendova iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Rusije.
Na plakatu su Profesor Čonta i Patka, Dža ili Bu, Samostalni referenti, Lost Propelleros, Vox Populi i još deset imena, a čitava priča nosi pomalo neobičan naziv: Sveslovenski punk, hardcore i ska festival Mramorku U Pohode – MRUP #14.
Iza tog imena, međutim, krije se priča koja traje mnogo duže od jednog festivalskog dana i prošla je kroz nekoliko banatskih mesta, improvizovane bine, prazne džepove, selidbe i godine tokom kojih je bilo i više nego dovoljno razloga da se od svega dignu ruke.
Živan Pujić Jimmy očigledno nikada nije bio zainteresovan za tu opciju, čak i po cenu da često ide glavom kroz zid.
Punk kao životni projekat
Da biste bolje razumeli kako je MRUP stigao do četrnaestog izdanja, doduše na različitim lokacijama i pod različitim imenima, treba se vratiti više od decenije unazad. Put nas vodi do Tomaševca, malog banatskog mesta, u kojem organizacija punk festivala nije baš ideja koja izaziva opštu euforiju.
Uostalom, u današnjoj Srbiji takav poduhvat već odavno ne izaziva uzdahe oduševljenja ni u većim gradovima.
Međutim, priča zapravo počinje još ranije.
Živan je odrastao uz gitarsku muziku koja je vremenom postajala sve žešća, sve dok na tom putu nije naleteo na punk i Sex Pistolse, a na domaćoj sceni bend Cepeni ćunci. Kod njega se, međutim, stvar nije završila vrtenjem kaseta i ploča i povremenim odlascima na koncerte.
Pisao je punk poeziju, brižljivo beležio stihove u sveske i ponekad ih javno čitao, organizovao svirke, a preko emisije na Radio Pančevu promovisao bendove i muziku do koje mu je stalo. Paralelno je završavao studije u Beogradu i pokušavao da oko sebe skupi ekipu i poveže ljude koji razumeju njegovu verziju punk priče.
Upravo tog Živana Ognjen Glavonić ovekovečio je u kratkom dokumentarcu “Živan Pujić Jimmy” iz 2009. godine. U fokusu nije festival, već je film prvenstveno o čoveku kojem je punk očigledno davno prestao da bude samo muzika. Kroz njegove pesme, razgovore, odnos sa majkom, studije, radio i svakodnevni život polako postaje jasno da potreba da nešto napravi, kaže i podeli sa drugim ljudima kod njega nije prolazna faza, već životna misija.
Nekoliko godina kasnije Glavonić će ponovo uključiti kameru. Ovog puta da snimi kako Živan pravi punk festival u rodnom Tomaševcu.
Četiri dana do festivala koji nema pravo na grešku
Dugometražni dokumentarac “Živan pravi pank festival” prati samo četiri dana uoči šestog izdanja festivala Tomaševcu U Pohode (TUP).
Šestog, ne prvog. To je važan detalj, jer biste očekivali da je posle prvih pet izdanja organizacija već dobro podmazana mašinerija.
Nije.
Živan u Beogradu kopira i lepi flajere, a po Tomaševcu poziva praktično svakoga ko mu se nađe na putu. Klince, komšije, pa čak i molere koji kreče lokalnu crkvu.
U selu u kojem malo koga zanima muzika, osim eventualno ona u kafani uz desetu rakiju, pokušava da napravi punk događaj. Pravi mali muzički rat protiv vetrenjača u koji ide solo, uz pomoć par prijatelja.
Sa drugarom čisti i sređuje lokalni rukometni teren i improvizovanu binu. Love nema gotovo ni za najosnovnije stvari, ozvučenje uspeva da “skrpi” tek posle ozbiljnog natezanja sa budžetom, a ulaznice od 100 dinara ispisuje rukom. DIY as fuck.
Živan sam postavlja kese za smeće po terenu, pokušava da spoji sve krajeve organizacije i istovremeno brine kako će bendovima pokriti troškove. Pet domaćih pank ekipa naoružanih gitarama, dobrom voljom i entuzijazmom stiže u Tomaševac, a iz slovačkog Bardejova dolazi Datum Vyroby. Tako festival prvi put dobija međunarodni karakter.
Kada gitare konačno krenu da cepaju
Svirka počinje, a u pauzama između nastupa bendova na binu izlazi Živan i čita svoju punk poeziju.
Mnogo toga tokom ta četiri dana ide naopako, uglavnom se sve krpi u minut do dvanaest, a kada novca na kraju nema dovoljno, prijatelji uskaču kako bi troškovi bendova i ozvučenja ipak bili pokriveni.
Glavonić od svega toga nije napravio ni podsmeh, ni patetičnu priču o čoveku kojem treba pomoći. Napravio je portret osobe koja tvrdoglavo i uporno pokušava da ostvari ideju koja u njegovim životnim okolnostima deluje gotovo nemoguće.
Film je kasnije obišao brojne međunarodne festivale i osvojio priznanja, ali za priču o današnjem MRUP-u možda je najvažnija njegova završnica.
Jedan od Živanovih prijatelja otvoreno mu govori da je lud što sve to pokušava da organizuje, ali istovremeno poručuje da nastavi da živi svoj san. A kada ga pita šta zapravo želi da napravi, odgovor je vrlo precizan: održiv Sveslovenski punk, hardcore i ska festival.
Više od decenije kasnije, Živan i dalje govori potpuno istim jezikom: “Odriživ je sve dok bude želje i mogućnosti da bude održavan. Uspevam i nastavljam rad na istom, živeći moj san kroz njegovu misiju i viziju”, poručuje za KontraKulturu.
Menjala su se banatska mesta, ali ideja je ostala ista
Tomaševcu U Pohode ipak nije zauvek ostao u Tomaševcu. Živan je 2014. prodao kuću u rodnom mestu i preselio se u Pančevo. Sa njim se preselio i festival.
TUP je postao Pankčevu U Pohode – PANUP, a njegove nove lokacije postale su dvorana Apolo i klub Bajka 013.
Jedno manje i, kako ga sam Živan opisuje, “neambiciozno” izdanje, održano je i u Starčevu. Naravno, dobilo je odgovarajuće ime: Starčevu U Pohode, odnosno SUP.
Iza te gotovo dečje igre imenima sve vreme je opstajala ista izvorna pankerska i ispostaviće se, ne tako utopistička ideja.
Prošlog leta Živan je poželeo da festival ponovo vrati iz klubova na otvoren prostor. Traženje odgovarajućeg mesta odvelo ga je u Mramorak i tako je nastao MRUP – Mramorku U Pohode.
Međutim, nije se promenila samo adresa. Čovek kojeg u Glavonićevom dokumentarcu gledamo kako pokušava da praktično sam drži sve konce u rukama, danas konačno govori o većoj ekipi.
“Postoji veća ekipa koja se kristališe, a idemo ka tome da svako od nas preuzme jedan segment organizacije za koji će se specijalizovati”, kaže Živan Pujić Jimmy.
Menja se i sam koncept. Uzor su mu celodnevni festivali kakvi se održavaju u Češkoj, pa ovogodišnji MRUP počinje već ujutru i završava se duboko posle ponoći.
Drugim rečima, ono što je nekada najvećim delom postojalo zahvaljujući jednom čoveku, nekolicini prijatelja i ozbiljnoj količini improvizacije, entuzijazma i čelične volje, polako dobija jasnije i stabilnije obrise.
Upravo onako kako je Živan zamišljao još pred Glavonićevom kamerom.
Šta je zapravo “Sveslovenski” punk festival?
Još jedna stvar preživela je ovu pankersku seobu: “Sveslovenski” u punom nazivu festivala.
Nije reč o marketinškom dodatku iz 2026. godine. Živan kaže da je sveslovenski orijentisan još od detinjstva, a svoju ideju danas opisuje kao utopijsku želju za povezivanjem ljudi iz slovenskih zemalja, uprkos granicama i političkim podelama koje postoje između njih.
Muzika je u toj zamisli zajednički jezik i osnovno vezivno tkivo. Posebno mu je, kaže, važno kada ljudi iz Ukrajine pogledaju “Živan pravi pank festival”, u njemu prepoznaju muziku iz svoje zemlje i tako makar na trenutak izađu iz okvira koje stvaraju propaganda i sukobi.
Nije bez značaja ni to što se Glavonićev dokumentarac završava upravo antiratnom pesmom benda iz Ukrajine.
Prvi veliki korak ka međunarodnom karakteru festivala dogodio se još na šestom TUP-u koji gledamo u filmu, dolaskom Datum Vyroby iz Slovačke, a ove godine gosti van balkanskih prostora biće sila, elektro-punk bend iz Rusije.
Ideja je, dakle, ostala ista čak i kada se svet oko nje prilično promenio nagore.
Od improvizovane bine do lajnapa od petnaest bendova
Program četrnaestog izdanja pokazuje koliko se festival u međuvremenu promenio.
Novi Sad će ove godine imati ozbiljnu delegaciju u Mramorku.
Profesora Čontu i Patku svakako ne treba posebno predstavljati – reč je praktično o azbuci jugoslovenskog punka, a Lost Propelleros i Josip A Lisac nateraće vas da na terenu zagrejete plesne cipelice u ska ritmu, svaki na svoj način.
Na vrhu lineupa su i Samostalni Referenti, još jedno prepoznatljivo ime ljubiteljima jamajčanskih ritmova, kao i Dža ili Bu, iskusne beogradske pank kuke predvođene Sabljarom, čija priča je započela još krajem osamdesetih.
Beogradski Vox Populi zadužen je za žestoki hardcore punk koji Rudar već godinama isporučuje bez pardona, dok Lutke na koncu vraćaju na binu pesme KUD Idijota, kroz tribute jednom od ključnih bendova jugoslovenske i regionalne punk priče.
Iz Stare Pazove dolazi punk rok ekipa Beverli Hils, iz Zrenjanina ska bend Neke Face, dok će požarevačke Čvrge na bini ukrstiti ska i punk.
Program je dovoljno šaren i ne zaustavlja se samo na tim žanrovima.
Beogradska Moussaka donosi zarazni surf u Mramorak, VIS Grafiti rockabilly, dok će ljubitelji žestokog zvuka uživati uz Anality, koji je naknadno uskočio kao zamena za Šurić i isporučuje sirovu grindcore buku.
Ruska sila predstaviće se elektro-punkom, a Subverzija iz Banjaluke pokazaće da i u Republici Srpkoj i te kako znaju kako se praši zarazni punk rok.
Petnaest bendova na igralištu za mali fudbal u jednom banatskom mestu i dalje zvuči pomalo kao naučna fantastika, ali teško da je to argument koji bi Jimmyja mogao da zaustavi.
Festival na obodu ranjene Deliblatske peščare
Ovogodišnje izdanje dobilo je i mnogo ozbiljniji kontekst koji niko nije mogao da planira.
Veliki požari ovog avgusta zahvatili su Deliblatsku peščaru i okolno područje, a na gašenju vatrene stihije angažovao se veliki broj ljudi, uz međunarodnu vatrogasnu pomoć. Mramorak pripada upravo tom delu južnog Banata.
Živan živi u Pančevu, ali kaže da je situacija ipak poremetila deo priprema za festival.
“Gledam da ne opterećujem lokalnu ekipu suviše dok traje ta vatrena stihija. Trenutno je požar u opadanju nakon međunarodne vatrogasne pomoći i kiše, a svakako želim da bude ugašen u potpunosti što pre. Poremećene su pripreme, ali ne suviše”, kaže Jimmy za KontraKulturu.
Do festivala je ostalo još skoro mesec dana, a MRUP za sada nastavlja prema planu.
U Mramorak biciklom – i na festival upola cene
MRUP Festival #14 biće održan u subotu, 26. septembra, na igralištu za mali fudbal u Mramorku, u opštini Kovin.
Festival bi trebalo da otvori vrata u 9.30, a poslednji zvuci sa stejdža planirani su oko 1.30 narednog jutra.
Early bird ulaznica košta 1.200 dinara, redovna cena u pretprodaji je 1.800, dok će na ulazu biti potrebno izdvojiti 2.400 dinara. Ulaznice se prodaju preko eFinity mreže.
Postoji i posebna tarifa za one koji vole punk i pedaliranje: ako u Mramorak dođete običnim biciklom, ulaznica košta 1.200 dinara.
Organizatori objašnjavaju da MRUP žele da grade i kao društveno odgovornu manifestaciju, a biciklizam je jedna od stvari koje žele da podrže.
Tako će jedan od najjeftinijih načina da stignete na punk festival istovremeno biti i najjeftiniji način da uđete na njega.
Od Tomaševca do Mramorka put ovog festivala nije bio ni prav, ni naročito jednostavan. Menjala su se mesta, klubovi, tereni i imena, ljudi su dolazili i odlazili, a ono što je nekada na okupu uglavnom držala Živanova tvrdoglavost, danas polako dobija ozbiljniju organizacionu ekipu.
Jedino se izvorna ideja nije promenila.
Više od decenije nakon što je pred filmskom kamerom rekao da želi održiv Sveslovenski punk, hardcore i ska festival, Živan Pujić Jimmy i dalje pokušava da ga napravi. I dalje piše i čita punk poeziju, povezuje ljude preko muzike i gura napred čak i kada okolnosti uporno sugerišu da bi bilo mnogo jednostavnije dići ruke.
Srećom, Živan nikada nije bio naročito dobar u odustajanju.
Jer punk ionako nikada nije bio priča o lakšem putu.
Feelgood Festival u Somboru: 20 godina uporne DIY priče koja čuva lokalnu alternativnu scenu
