Plišani meda je decenijama imao jednostavan zadatak. Da ćuti, sedi na krevetu, putuje u vrtić, preživi stotine zagrljaja i bude najbolji prijatelj mališanima kada niko drugi nije u blizini.
Nije davao savete, niti postavljao pitanja, a još manje pokušavao da vodi razgovor. Osim možda neke isprogramirane pesmice, kada mu stisnete stomačić.
To se polako menja, a ovog puta nije u pitanju film “Ted”.
Kada plišani meda progovori
Kako prenosi Vice, na tržištu se pojavljuje sve više igračaka sa ugrađenom veštačkom inteligencijom, među kojima je i plišani meda nazvan “ChattyBear”. U prevodu – raspričani meda.
Njegovi proizvođači obećavaju beskrajne razgovore sa decom, personalizovanu komunikaciju i iskustvo koje se prilagođava svakom korisniku.
Na prvi pogled, zvuči bezazleno.
Međutim, stručnjaci za etiku i razvoj dece upozoravaju da problem možda nije u tome šta ovakve igračke mogu da urade, već u tome šta bi mogle da zamene.
Istraživači sa australijskih univerziteta Curtin i Deakin navode da mlađa deca često teško razlikuju nešto što zvuči živo, od nečega što zaista jeste živo.
Kada igračka koristi jezik koji stvara osećaj bliskosti, poverenja i emocionalne povezanosti, dete lako može da razvije odnos sa softverom koji je dizajniran da ga što duže zadrži u razgovoru.
To otvara pitanje koje do pre nekoliko godina nije ni postojalo: šta se dešava kada najbolji prijatelj deteta postane algoritam?
Autori upozoravaju da su mnogi AI sistemi programirani da budu prijatni, da podilaze i da korisniku pružaju osećaj pažnje.
Problem nastaje kada takvo ponašanje postane zamena za stvarne ljudske odnose, sa svim njihovim nesavršenostima, neslaganjima i komplikacijama.
Za razliku od ljudi, algoritam ne koluta očima, ne gubi strpljenje i ne protivreči vam kada to ne želi.
Uvek je tu, spreman da odgovori i svaki put želi da nastavi razgovor.
Zbog toga pojedini stručnjaci smatraju da ovakve igračke mogu da stvore lažnu sliku o tome kako komunikacija i prijateljstvo funkcionišu u stvarnom svetu.
Dodatnu zabrinutost izazivaju nalazi prema kojima su neki AI sistemi namenjeni deci, tokom testiranja zalazili u teme poput seksa i oružja.
Pojedine kompanije u uslovima korišćenja navode i mogućnost prikupljanja podataka, koji se kasnije mogu koristiti za razvoj budućih modela veštačke inteligencije.
Deci nisu potrebni savršeni sagovornici, već pažnja i ljubav
Pitanje privatnosti svakako je važno, ali pitanje razvoja dece je daleko važnije.
Dete kroz odrastanje uči kako da se nosi sa različitim ljudima, različitim mišljenjima i situacijama koje nisu uvek prijatne.
Upravo u toj nesavršenosti nastaju socijalne veštine, koje će mu biti potrebne tokom celog života.
Algoritam koji se slaže sa vama, koji vas ne odbija i koji je spreman da razgovara 24 sata dnevno, možda zvuči kao idealna uteha protiv usamljenosti. Posebno u trenutku kada sve više vremena provodimo pred ekranima, a sve manje u stvarnim razgovorima.
Međutim, neki stručnjaci strahuju da bi dugoročno mogao da proizvede upravo suprotan efekat.
Autori studije za sada ne pozivaju na zabranu ovakvih proizvoda, ali smatraju da su potrebna jasnija pravila, veća odgovornost kompanija i ozbiljnije digitalno opismenjavanje roditelja.
Možda najveće pitanje nije da li plišani meda može da razgovara, već da li je ikada trebalo da progovori.
Osim kada mu pritisnete stomak a on vam odgovori kao nekad, jednostavno – “Volim te”.
Izvor: Vice.com
Porodica koristila AI klon preminulog sina da majci sakrije istinu – uteha ili opasna iluzija?
