Postoje razne teorije o tome ko je zaista “izmislio” punk. Neko će reći Ramones, neko će se praviti pametan pa izvući kao kec iz rukava The Stooges ili MC5, a neko će, po inerciji, pomenuti Sex Pistols.
Svi će biti u pravu, ali svi će, na neki način, promašiti poentu.
Jer punk nikada nije bio samo zvuk, već stav, energija i prst u oko sistemu. Pitanje je samo: šta vam je važnije tri akorda, ili potreba da razvalite sve pred sobom, kao da sutra ne postoji?
Bend Los Saicos iz Perua prvi put sam čuo potpuno slučajno, i to na mestu gde najmanje očekuješ da naletiš na nešto što potpuno menja percepciju.
Za vreme Punk Rock Holidaya, jednog od najboljih malih festivala u Evropi, tokom jednog od onih dana kada telo pokušava da preživi nagrđivanje od prethodne noći, završili smo u malom planinarskom domu. Reč je praktično o omladinskom centru, koji nadgleda kamp i ceo festivalski prostor.
Negde između stadiona i grada, na vrelom avgustovskom suncu koje peče bez pardona, podno Alpa.
Pankeri su ležali razbacani kao gušteri, polumrtvi, zavaljeni u ležaljkama sa pivom u ruci, koje se dolivalo po smešno niskim cenama. Idealno mesto za savršen popodnevni “raspad”.
Najbolja stvar u celoj priči su bili glasni zvučnici, na koje je svako mogao da se nakači i pusti šta hoće.
I onda, niotkuda:
Tatatatatatata. Jajajajajajajaja.
I kreće pesma koja zvuči kao da će se sve raspasti svakog trenutka, ali u isto vreme vozi kao trkački autu u krivini, u punom gasu. Sirovija i od The Trashmen, zarazna kao bolest. Rokenrol koji ruši sve pred sobom, bez pardona.
I odjednom iz planinarskog doma ispadaju četvorica matorih Italijana, kreću se u nekom čudnom, razigranom ritmu, kao momci na prvom albumu Madnessa, nasmejani od uva do uva i urlaju pesmu na španskom.
Godinama sam pokušavao da iskopam koja pesma je u pitanju.
Ispostavilo se – Los Saicos.
Od tada, “Demolición” mi je redovan gost na kompilacijama. I svaki put pokreće kao prvi, samo mene sada ljudi pitaju: “Šta je ovo?!?”.
Los Saicos – ludaci iz Perua koji su bili ispred svog vremena
Kako piše Dangerous Minds, priča o Los Saicos počinje u Limi, sredinom šezdesetih, daleko od Londona i Njujorka, na mestima gde se obično ne traže počeci muzičkih revolucija.
Osnovali su ih Ervin Flores i Fransisko Gevara, uz još dvojicu prijatelja, u klasičnoj garažnoj postavi.
Inspiracija je bila rani rokenrol i talas koji su doneli The Beatles, ali ono što su oni svirali bilo je nešto drugo: brže, glasnije i prljavije.
Ime benda je prvobitno bilo Los Sádicos, ali su brzo odustali od toga da ne bi zvučali kao da stvarno planiraju da nekoga muče.
Inspiraciju su našli i u filmovima Alfreda Hitchcocka, pa su izbacili jedno slovo i postali Los Saicos.
Ali ono što je bitno nije ime, nego zvuk, koji je bio revolucionaran za to vreme.
“Demolición” nije samo pesma. To je manifest. Dva minuta haosa, urlanja i ritma koji gazi sve pred sobom.
Tekst o rušenju železničke stanice zvuči kao nešto što bi pank bend napisao deset godina kasnije.
I tu dolazimo do pitanja:
Ako je punk glasnija, brža i besnija verzija rokenrola, ogoljena do kostiju – zar ovo nije to?
Los Saicos su pržili 1964. godine.
Bend koji je istorija zaboravila (ali ploče nisu)
Iako su brzo postali hit u Peruu i potpisali za veće izdavače, bend se raspao pre nego što je stigao da izađe van lokalnih okvira.
Slava im je dosadila, industrija ih je smorila, i jednostavno su okačili gitare o klin.
U isto vreme, hipi pokret je već počinjao da guta garažni zvuk. Zato ono što su oni svirali jednostavno nije imalo gde da “uhvati pelcer” u tadašnjoj muzičkoj slici sveta.
Njihovo nasleđe su decenijama čuvali kolekcionari ploča, sve dok krajem devedesetih nisu ponovo otkriveni i reizdati.
Usledio je novi talas interesovanja, reunion koncerti, i kultni status, koji imaju i danas.
Ali pitanje ostaje isto – možda punk nije nastao tamo gde su nam rekli da jeste.
Možda je, dok su London i Njujork još uvek smišljali kako će zvučati, već postojao. I to negde daleko, u Limi, u pesmi koja i danas zvuči kao da će demolirati sve pred sobom.
Moguće da je baš zato i preživeo i buja sve vreme na društvenim marginama.
Izvor: dangerousminds.net
50 godina punka na jednoj bini: Sex Pistols i The Damned 20. jula u Budimpešti
