Ako vam neko kaže da je hip-hop danas izgubio oštricu i da sve zvuči potpuno isto i “ispeglano”, očigledno nije slušao Kneecap.
Ovaj trio iz Belfasta već godinama fura priču koja je bliža punku nego klasičnom repu. U pitanju je sirova muzika, sa politički angažovanim tekstovima i bez trunke potrebe da se bilo kome dopadne.
Njihove stvari su direktne i često pune žestine i besa. Kombinuju engleski i irski jezik, dok tekstovi bez uvijanja otvaraju pitanja identiteta, klase i političke stvarnosti iz koje dolaze.
To nije muzika koja traži dozvolu, već ona koja postoji uprkos mejnstrimu i kojekakvim puritancima.
Od Belfasta do glasnog i neugodnog mesta na sceni
Kneecap čine Mo Chara, Móglaí Bap i DJ Próvaí, ekipa koja je od 2017. uspela da se izbori za prostor na sceni, ne pristajući na kompromise.
Od samog početka su izabrali put koji nije bio ni lak ni poželjan za većinu izvođača.
Radio stanice su ih izbegavale, političke reakcije nisu izostale, ali upravo je taj otpor učvrstio njihov identitet.
Njihov zvuk nije žanrovski ograničen. U njemu ima i hip-hopa i elektronike, ali pre svega tog pankerskog impulsa, tj. potrebe da kažu nešto što neće svima prijati.
To je energija koja ne dolazi iz algoritama i marketinga diskografskih kuća, već iz stvarnog iskustva i životnog puta koji nije popločan zlatom.
Havana kao logičan nastavak priče
Kako prenosi NME, Kneecap su nedavno stigli u Havanu kao deo međunarodnog konvoja “Nuestra América”, zajedno sa bivšim liderom britanske Laburističke partije Jeremyjem Corbynom.
U pitanju nije bilo turističko putovanje i izležavanje na kubanskim plažama, već konkretna akcija.
Konvoj je dopremio medicinsku opremu i osnovne potrepštine, uz jasnu političku poruku protiv ekonomskih sankcija koje godinama pogađaju Kubu.
Za bend koji je od početka političan, ovo nije izlet van muzike, već njihova muzička misija, samo u drugom obliku.
Tokom boravka na Kubi održali su i nastup u Havani, spajajući ono što rade najbolje: ritam i poruku.
Kod njih te dve stvari nikada nisu bile odvojene.
Kada muzika ima “cojones”
Kneecap nikada nisu pokušavali da budu neutralni. Njihovi tekstovi i javni nastupi konstantno otvaraju goruća pitanja, koja mnogi radije preskaču, ili guraju pod tepih.
Neko će to nazvati provokacijom, neko hrabrošću, ali suština je ista: momcima ne pada napamet da ćute na nepravdu.
U vremenu kada je politička pozicija često samo deo PR strategije, oni deluju kao bend koji još uvek veruje da muzika može da promeni svet nabolje.
Verovatno Kneecap neće puniti stadione širom sveta i možda nikada neće biti “siguran izbor” za mejnstrim publiku.
Al nikada im to nije ni bila poenta, jer u njihovoj muzici ima nečeg što se ne da ispeglati ni upakovati.
Nešto što podseća da umetnost, kada je iskrena, ne mora i ne treba da bude prijatna.
I možda je baš to razlog zašto i dalje ima smisla slušati bendove poput njih, čak i ako niste zagriženi fan hip-hopa.
Izvor: nme.com
Al Barr prvi put posle 3 godine na bini sa Dropkick Murphys: Vatromet emocija u Bostonu (VIDEO)
