Ne tako davno, na rokenrol koncertima podrazumevali su se hektolitri piva, znojava tela ljudi u mosh pitu koja jedni drugima pomeraju bubrege, dim koji si mogao da sečeš nožem i verovatno dovoljno loših odluka da ih sutradan sabiraš uz mamurluk, ako uspeš da izbrišeš crne rupe od večeri pre.
Danas platiš kartu, parking i preskupu cugu, prođeš bezbednosnu kontrolu, baciš pogled na precenjeni merch, a onda dobiješ i spisak stvari koje ne smeš da radiš dok gledaš bend koji ti sa bine prodaje rokenrol pobunu.
Josh Homme očigledno još nije spreman za tu verziju realnosti, a pitanje je da li će ikad i biti.
Frontmen Queens of the Stone Age i jedan od ljudi koji su sa Kyussom početkom devedesetih udarili temelje stoner roka, nedavno je na Ford Fieldu u Detroitu dobio upozorenje da bi jedna cigareta mogla da ga košta čak 10.000 dolara.
Naravno da ju je zapalio, uz sočne psovke upućene korporacijama i poruku prisutnima da mogu da rade šta žele.
Kakav je to rokenrol ako ne možeš ni cigaretu da zapališ?
Queens of the Stone Age su 6. avgusta nastupili na stadionu kapaciteta oko 65.000 ljudi, kao podrška Foo Fightersima na njihovoj aktuelnoj turneji.
Kako prenosi Far Out Magazine, Ford Field ima potpunu zabranu pušenja i vejpovanja u svim delovima stadiona, a Homme je publici ispričao da mu je pre koncerta rečeno da bi mogao da bude kažnjen sa čak 10.000 dolara ukoliko zapali iza bine.
Zbog toga je ekipa iz benda navodno morala da šeta okolo, dok nije pronašla mesto na kojem sme da popuši cigaretu.
Hommeu je, očekivano, u određenom trenutku pukao film.
Posle “A Song for the Dead” opleo je po “korporativnim seronjama” koje publici govore šta sme da radi. Pritom je podsetio ljude da su već platili parking i preskupa pića, pomenuo i preprodavce karata, a onda ih pozvao da rade šta im je volja.
Da ne ostane samo na priči, izvadio je cigaretu i zapalio je pred svima.
Za sada nije poznato da li ga je taj potez zaista koštao 10.000 dolara, jer nema potvrde da mu je pomenuta kazna i naplaćena.
Od generatora u pustinji do kućnog reda na stadionu
Naravno, niko normalan ne tvrdi da je pušenje neotuđivo ljudsko pravo, niti je cigareta poslednji bedem slobode kojim se brani rokenrol. Štaviše, sve manje mladih ljudi konzumira cigarete, pa čak i alkohol, što je za svaku pohvalu. Doduše, vejpovanje verovatno nije ništa manje nezdravo, kao ni ogromne količine energetskih pića, ali to je već potpuno drugi par opanaka.
Ipak, teško je pronaći bolju sliku koliko je rokenrol u međuvremenu postao korporativni spektakl za goste sa veoma skupim ulaznicama, uz koji idu i nova pravila, koja teško da imaju mnogo veze sa nekadašnjim duhom ove muzike.
Homme je, sa druge strane, prve ozbiljne korake napravio sa Kyussom, bendom koji je početkom devedesetih svirao na legendarnim “generator žurkama” usred kalifornijske pustinje. Doneseš agregat, pojačala, instrumente i dovoljno ludaka spremnih da se dovezu usred ničega, pa odvrneš sve na 11, a za pravila ne haješ. Niti bilo ko pokušava da ih nametne.
Tri i kusur decenije kasnije isti čovek svira pred desetinama hiljada ljudi na stadionu, na kojem mu pre izlaska na binu objašnjavaju koliko bi mogla da ga košta cigareta.
To je valjda taj napredak o kojem svi pričaju.
Glavna zvezda priče zapravo nije cigareta
Queens of the Stone Age odavno nisu pustinjski andergraund bend. Pune ogromne hale i stadione, redovan su hedlajner na najvećim festivalima i postali su deo koncertne industrije po kojoj je Homme upravo opleo.
Njegov stari saborac još iz doba Kyussa, Nick Oliveri, nedavno je ponovo nastupio sa QOTSA, a on je čovek koji je još manje sklon novonastalom trendu bontona na svirkama. Verovatno bi u ovakvoj situaciji popušio paklu odjednom i odmah pojeo kaznu, ako bi se neko usudio da mu je napiše.
Cigareta zapravo i nije glavna zvezda ove priče. Mnogo je zabavnija slika rokenrola koji i dalje prodaje šmek opasnosti, bunt i srednji prst, dok iza kulisa postoje pravilnici, korporativni sponzori, VIP paketi, preskupa pića i “kućni red” stadiona.
U međuvremenu su na brojnim velikim koncertima i festivalima nepoželjni ili potpuno zabranjeni stagediving i crowdsurfing, nekada gotovo neodvojivi deo punk, hardcore i alternativnih svirki. Čast izuzecima poput Punk Rock Holidaya i još ponekih festivala na kojima je publika i dalje aktivni učesnik koncerta, a ne samo uredno raspoređena masa koja posmatra binu.
Naravno da postoje stavke kao što su bezbednost, odgovornost organizatora i neke granice koje nije moguće izbrisati. Ali ako nastavimo da sve peglamo, uklanjamo svaki rizik i trudimo se da propišemo svaki potez publike, jednog dana ćemo stvarno dobiti savršeno “bezbedan” rokenrol.
Jedino što u njemu više neće biti ni R od onog pravog rokenrola, koji je nekad bio toliko privlačan jer je mirisao na opasnost.
Klincima i dalje prodaju muda za bubrege, samo je ambalaža postala mnogo skuplja.
A Homme jednostavno ne haje za pravila. Izvadio je cigaretu i pripalio.
Jer kakav je to je*eni rokenrol šou ako više ne možeš ni običnu cigaretu da zapališ?
Da ni ne spominjemo one smešne.
Izvor: Faroutmagazine.co.uk
Shepard Fairey: Vizuelni jezik pobunjene generacije i glas savesti punk i skejt subkulture
