The Wildhearts nikada nisu bili bend koji se uklapa u standardne kalupe. Previše melodični za punk, previše pankerski za rok (iako su imali taj savršeni pop senzibilitet, u najboljem smislu te reči) i previše iskreni za trulu muzičku industriju. Posebno onu koja je u devedesetima tražila nešto što može lepo da se zapakuje i proda.
Baš zato su ostali negde između, kao tajna koju znaju pravi muzički znalci, ili barem oni koji slušaju šta muzika ima da kaže.
Zato vest da Ginger, njihov neuništivi frontmen, ima rak, deluje kao vest koja teško može da se proguta i svari.
Kako prenose Metal Injection i Blabbermouth, dijagnostikovan mu je redak i agresivan oblik raka limfnog sistema. Vest je obelodanjena 16. marta, ali njegovi zdravstveni problemi počeli su mnogo ranije.
Tačnije, još tokom britanske turneje krajem 2025. godine, kada su bolovi postali deo njegove svakodnevice.
Turneja koja ne poznaje znak “STOP”
Na nekim koncertima morao je da pravi pauze, da siđe sa bine na par minuta, da dođe do daha, da pokuša da izdrži još jednu pesmu, ali nije bilo otkazivanja.
“Večeras ne mogu” nije bila opcija, jer to je jednostavno Ginger.
Gutao je tablete protiv bolova i vraćao se pred vernu publiku, koja je došla zbog tog haosa koji samo The Wildhearts umeju da naprave.
Ako znate istoriju benda, to nikako nije iznenađenje.
The Wildhearts su preživeli sve ono od čega većina bendova doživi krah: loše ugovore, sukobe sa izdavačima, unutrašnje lomove, dro*u, depresiju, beskonačne prekide i još više povrataka.
Jedina konstanta kroz sve to bio je Ginger, lik koji je uporno gurao dalje, čak i kada je delovalo da je sve izgubilo smisao.
Album koji je promenio pravila, ali ne i igru
U tom neredu nastao je i “Earth vs The Wildhearts“, ploča koja je za mnoge promenila način na koji se gleda na spoj melodije i buke.
Ta iskrenost osetila se na različitim delovima Zemljine kugle, pa i u novosadskim rokenrol podrumima.
Beatles osećaj za refren, ali odsviran kao da će sve da se raspadne svakog trenutka.
Nije postala ogroman komercijalni uspeh, ali je ostavila trag koji je mnogo dublji od bilo kojeg broja jedan na top-listi.
Možda je baš to razlog zašto ova vest boli na drugačiji način.
Nije u pitanju samo još jedan frontmen, još jedan bend, još jedna dijagnoza.
Reč je o čoveku koji je odveć prošao kroz dovoljno s*anja za nekoliko karijera.
I svaki put se vraćao sa novim pesmama, kao da je to jedini način da preživi.
Dijagnoza koja ne zaustavlja
Redak tumor limfnog sistema nije bezazlena stvar, baš kao ni konstantna depresija.
Teško se leči, često se vraća i niko normalan ne bi očekivao da neko u toj situaciji razmišlja o rifovima, probama i sledećem albumu.
Ali Ginger nikada nije bio naročito zainteresovan za to šta je “normalno”.
Prema zvaničnom saopštenju benda, već radi na novoj muzici i završava se naslednik prošlogodišnjeg albuma.
Pritom, svi planirani koncertni datumi ostaju kako su i zakazani.
Drugim rečima – nema stajanja.
Rokenrol kao mehanizam preživljavanja
Ne zato što mora, nego zato što Ginger ne zna za drugačije.
Za neke ljude rokenrol nije životna faza, ni posao, a posebno ne neki lažni identitet koji se fura pred publikom.
To je način da se preživi ono što dolazi kada se čitav svet ugasi i ostaneš sam sa sobom.
Ako ste ikada slušali The Wildhearts i pitali se kako je moguće da bend koji zvuči ovako dobro nikada nije postao megahit, onda nema potrebe za prevelikim razglabanjem.
Jer pravim znalcima je sve odavno jasno.
A ako niste, sada imate više nego dobar razlog da počnete.
Neki ljudi odustanu. Ginger nikada nije bio jedan od njih.
A dok god je tako, ova priča nema kraj.
Čekamo sledeći opak rif i visoko podižemo čaše za što brži oporavak istinskog rokenrol heroja!
Izvor: blabbermouth.net, metalinjection.net
Preminuo Phil Campbell, gitarista koji je 3 decenije držao Motörhead na punom gasu
