Postoji nešto jezivo ironično u činjenici da je jedna od najvećih nuklearnih katastrofa u istoriji danas postala utočište za divlje životinje.
Četrdeset godina nakon eksplozije reaktora u Černobilju, područje koje su ljudi pretvorili u radioaktivnu zonu smrti danas vrvi od života.
Vukovi, medvedi, risovi, losovi, divlje svinje, jeleni i retki Prževalski konji danas sasvim normalno lutaju kroz zabranjenu zonu oko nekadašnje nuklearne elektrane.
Ono što je najbizarnije od svega, naučnici tvrde da razlog njihovog procvata nije smanjena radijacija.
Nego odsustvo ljudi. Još jedan dokaz da je upravo čovek najveća štetočina prirode.
Radioaktivna pustinja puna života
Kako piše Vice, novo istraživanje objavljeno u časopisu Proceedings of the Royal Society B pokazalo je da su divlje životinje danas bukvalno procvetale unutar Černobiljske zone.
Reč je o ogromnom području severne Ukrajine, iz kojeg je stanovništvo evakuisano nakon katastrofe 1986. godine.
Istraživači su između 2020. i 2021. godine postavili kamere širom regiona i zabeležili više od 31.000 pojavljivanja životinja.
Gotovo 20.000 zabeleženo je upravo unutar zaštićene černobiljske zone.
Naučnici su posebno istakli jednu veoma depresivnu činjenicu: živi svet buja punim plućima baš zbog zone zabrane.
Drugim rečima – nema ljudi, nema ni problema. Priroda se sama obnavlja, a mi smo u celoj priči višak.
Radioaktivna pustinja pokazala se kao mnogo bolje mesto za život, od sveta koji ljudi svakodnevno uređuju po sopstvenoj meri.
Posebno je zanimljivo što istraživanje pokazuje da mnoge vrste mnogo snažnije reaguju na prisustvo ljudi nego na samu radijaciju.
Losovi su, recimo, drastično ređe primećivani čim bi se istraživači pojavili u njihovoj blizini.
Kao da im je i mali trag ljudskog prisustva dovoljan signal da nestanu dublje u šumu. Baš kao u onom starom Diznijevom crtaću, kada mama srna upozorava malog Bambija da treba da se sklone kad čuju čoveka.
Černobilj bez ljudi kao raj za životinje
Černobilj je tako tokom godina postao svojevrsni postapokaliptični eksperiment koji niko nije planirao.
Mesto gde je priroda dobila priliku da proveri kako izgleda svet kada čovek konačno skloni ruke sa njega.
I izgleda da joj ide sasvim dobro.
Naravno, to ne znači da je radijacija bezopasna, ili da su posledice katastrofe nestale.
Naučnici i dalje nemaju potpuni odgovor kakve dugoročne posledice zračenje ostavlja na životinje i ekosistem.
Međutim, sama činjenica da se toliki broj velikih vrsta uspešno razmnožava u jednoj od najpoznatijih radioaktivnih zona na svetu, govori nešto mnogo mračnije o ljudskoj civilizaciji.
Najveća ironija cele priče leži upravo u tome što je priroda počela da se oporavlja tek onda kada su ljudi nestali.
Verovatno je baš zato Černobilj danas jedno od najdepresivnijih ogledala modernog sveta.
Jer za sve veći broj životinjskih vrsta izgleda da je radioaktivna pustinja daleko sigurnije mesto od moderne civilizacije.
Pitanje je samo gde ćemo pobeći kada nas korporacije, pohlepa i sopstveni način života konačno oteraju iz sveta koji smo sami uništili.
Izvor: Vice.com
