Od “In The City” i “Art School”, preko remek-dela kao što su “All Mod Cons” i “Setting Sons”, pa sve do singlova poput “Going Underground”, “Town Called Malice” i “The Eton Rifles”, The Jam su uspeli nešto o čemu većina bendova može samo da sanja.
Postali su jedan od simbola britanske muzičke kulture, jednako voljeni i od strane modova i pankera, što nikako nije lak zadatak.
Njihove pesme i danas se pevaju u pabovima, na fudbalskim tribinama i redovno završavaju na listama najboljih singlova koje je Ostrvo ikada iznedrilo.
U središtu svega od prvog dana stajao je Bruce Foxton, čovek čiji su prsti plesali po dugačkom vratu Rickenbackera, proizvodeći neke od najprepoznatljivijih bas tonova koje je britanska muzika ikada čula.
Kako prenosi NME, legendarni basista i suosnivač kultnih The Jam, otkrio je da boluje od Parkinsonove bolesti.
Vest je pogodila brojne fanove, posebno jer je Foxton poslednjih godina već prolazio kroz ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući i lečenje od raka.
Sam muzičar priznao je da je dijagnoza za njega predstavljala “ogroman šok” i da se još uvek navikava na činjenicu da će sa ovom bolešću morati da živi.
Ipak, jedna rečenica posebno je odjeknula među fanovima: “Sviraću uživo dokle god budem mogao”.
Čovek sa Rickenbackerom na ramenu
Kada su se pojavili usred prve britanske pank eksplozije, The Jam nisu zvučali kao Sex Pistols, The Clash ili Buzzcocks.
Njihova muzika pucala je od punk energije, ali sa puno mod nasleđa, soula i pop senzibiliteta, zbog čega su se veoma brzo izdvojili od ostatka scene.
Veliki deo tih pesama ne bi zvučao isto bez Foxtonovog prepoznatljivog basa.
Njegov Rickenbacker, agresivan ton i energični, ali istovremeno i melodični pristup sviranju, postali su jedan od zaštitnih znakova The Jam.
Mnogi muzičari kasnije su pokušavali da iskopiraju taj zvuk, ali retko ko je uspevao da spoji toliko energije, preciznosti i osećaja za ritam.
Nakon raspada benda, Foxton nije nestao sa scene.
Petnaest godina proveo je u Stiff Little Fingersima, sa kojima je snimio pet studijskih albuma. Takođe, poslednjih godina sa bendom From The Jam neumorno obilazi klubove i održava pesme svoje matične grupe živim za nove generacije.
Zato njegova poruka da neće odustati od sviranja zvuči potpuno prirodno, jer ljudi poput Foxtona jednostavno ne umeju da žive bez muzike.
Još jedan težak udarac za fanove The Jam
Vest o bolesti dolazi samo nekoliko meseci nakon smrti bubnjara Ricka Bucklera, još jednog ključnog člana originalne postave benda.
Za mnoge fanove The Jam poslednjih godinu dana donelo je previše teških vesti.
Međutim, u čitavom saopštenju Bruce Foxton nije govorio o kraju, već o narednim koncertima, ljudima koji i dalje sa oduševljenjem dolaze da čuju te pesme i o tome da želi da svira dokle god bude mogao.
Verovatno ga baš zbog toga publika toliko voli i poštuje, jer Foxton nikada nije bio čovek skandala, niti neko ko je tražio pažnju po svaku cenu.
Bruce je jedan od onih muzičara koji su decenijama puštali da umesto njih govore pesme, napanjeni Rickenbacker okačen preko ramena i svirke koje ostaju urezane u sećanje.
Zato ovu tešku vest ne treba doživeti kao oproštaj, već kao podsetnik da neki ljudi, čak i kada ih telo izdaje, i dalje odbijaju da utišaju pojačalo i pakuju torbu za sledeći gig.
Ako je suditi po njegovim rečima, poslednja nota još nije odsvirana.
Izvor: nme.com
Ginger iz The Wildhearts vodi najtežu bitku: Rokenrol heroj ne staje ni pred opakim rakom
