Ako postoji član Jackassa oko kojeg su fanovi oduvek bili najviše podeljeni, onda je to Bam Margera.
Za jedne je predstavljao najharizmatičnijeg člana čitave ekipe, čoveka koji je skejtbording, punk, metal i MTV uspeo da spoji u jednu potpuno novu priču.
Za druge, bio je razmaženi klinac koji je vrlo brzo poverovao da pravila važe za sve osim za njega.
Istina je, kao i obično, verovatno negde između.
Kako prenosi Loudwire, Bam danas kaže da je konačno uspeo da pobedi zavisnost, posle godina preteranog hedonizma koje su ga dovele na samu ivicu smrti.
Nekoliko dana kasnije, NME je objavio i njegovu novu izjavu u kojoj poručuje da se više nikada neće vratiti u Jackass i da ne želi ponovo da sarađuje sa Johnny Knoxvilleom i rediteljem Jeffom Tremaineom.
Međutim, prava priča o Bamu Margeri nikada nije bila samo Jackass i sulude vratolomije koje su izvodili pred kamerama, a graničile su se sa zdravim razumom.
On je živeo još mnogo luđi život kad se kamere ugase.
Mnogo pre nego što je postao jedna od najvećih MTV zvezda početka dvehiljaditih, Margera je već bio profesionalni skejter i čovek koji je sa ekipom okupljenom oko CKY snimao VHS kasete koje su se od ruke do ruke širile skejt scenom, mnogo pre nego što su društvene mreže uopšte postojale.
Iz tog haosa praktično je nastao i Jackass.
Pre Jackassa već je bio ime na skejtbord sceni
Dok je Johnny Knoxville donosio ludilo, Steve-O spremnost da telo pretvori u eksperiment, a Chris Pontius apsurdni humor, Bam je čitavom projektu dao estetiku koja ga je razlikovala od svega što se tada moglo videti na televiziji.
Njegov svet činili su skejtbording, grafiti, stare američke kuće pretvorene u igrališta za odrasle klince, automobili uništeni iz čiste dosade i muzika koja nije pripadala tadašnjem MTV mejnstrimu.
Malo ko je toliko uporno gurao bendove koje je voleo. Zahvaljujući njemu, mnogi američki klinci prvi put su ozbiljnije obratili pažnju na HIM, CKY, Turbonegro, Slayer, Zeke i gomilu bendova koji su godinama živeli daleko od radijskih plejlista.
Njegova opsesija Ville Valom i grupom HIM odavno je postala deo pop-kulturnog folklora, baš kao i čuveni Heartagram, koji se tih godina pojavio na bezbroj majica, skejtova i tetovaža.
Istovremeno, Bam nikada nije pokušavao da ostavi utisak uzornog momka, naprotiv.
Njegova kuća više je ličila na mesto na kojem parti traje dvadeset četiri sata, nego na topli porodični dom.
Hektolitri alkohola, žurke koje traju zauvek, razvaljivanje nameštaja i celokupne kuće, sulude opklade i neprestano provociranje roditelja, ujaka Don Vita i prijatelja, postali su zaštitni znak emisije Viva La Bam, koja je za mnoge bila jednako važna kao i sam Jackass.
Sve je delovalo zabavno dok kamere rade, a takav život bio je san gotovo svakog tinejdžera. Skejt po ceo dan, bendovi koje obožavaš ti dolaze na gajbu, MTV, putovanja, totalno ludilo i osećaj da će mladost trajati zauvek. Partijaš sa ekipom, a lova samo kaplje.
Problem je bio u tome što se žurka nije završavala kada bi se reflektori ugasili.
Kada se reflektori ugase
Za razliku od Johnny Knoxvillea, koji je bol pretvarao u šalu, ili Steve-Oa, koji je na kraju uspeo da pobedi sopstvene demone, Bam je godinama živeo kao čovek koji je iskreno verovao da će takav život trajati zauvek.
Kako to obično biva, ispostavilo se da neće. Ipak nije svako stvoren da bude Lemmy ili Ozzy.
Decenije zloupotrebe alkohola i opijata, sudskih procesa i borbe za starateljstvo nad sinom dovele su ga do tačke sa koje se mnogi više ne vrate.
Doživeo je pet epileptičnih napada, završio osam dana u komi priključen na aparate za održavanje života, uz COVID i upalu pluća. Kada se probudio, lekari mu nisu ostavili mnogo prostora za iluzije.
Tada je, kako sam kaže, prvi put ozbiljno shvatio da ili mora ozbiljno da promeni način života, ili će umreti.
Danas tvrdi da je trezan i da više nema nameru da se vraća starim navikama. Isto tako, nema nameru ni da ponovo okuplja Jackass ekipu. Prema većini članova više ne oseća gorčinu, ali odnos sa Knoxvilleom i Tremaineom smatra zauvek završenom pričom.
Možda je to i očekivan kraj jednog prijateljstva koje je odavno prestalo da liči na ono sa početka dvehiljaditih.
Mnogo više od MTV ludila
Međutim, koliko god neko voleo ili ne voleo Bama Margeru, teško je osporiti činjenicu da je ostavio mnogo veći trag od nekoliko ludih skečeva na MTV-ju.
Pomogao je da skejt kultura dobije globalnu vidljivost i doveo alternativnu muziku do publike koja za mnoge od tih bendova možda nikada ne bi ni čula. Čitavoj generaciji MTV zaluđenika, koja je možda propustila lekcije Circle Jerksa, Suicidal Tendenciesa, D.R.I.-ja, Pennywisea ili Turbonegra, pokazao je da između skejtbordinga, panka, metala i televizijske zabave uopšte ne moraju da postoje granice.
Istovremeno, bio je i najbolji primer koliko brzo talenat može da se pretvori u sopstvenog najvećeg neprijatelja, kada poverujete da ste neuništivi.
Verovatno Bam Margera nikada nije bio heroj svoje generacije. Bio je previše tvrdoglav, preterano razmažen i previše sklon tome da svaku granicu pomeri još nekoliko koraka dalje.
Ali baš zbog toga je ostao jedan od njenih najzanimljivijih antiheroja.
Ako je zaista uspeo da pobedi demone koji su mu godinama nanosili najviše štete, možda mu stvarno više nije potreban još jedan Jackass.
Posle svega što je preživeo, trezveni život bi mogao da bude njegova najveća vratolomija.
Izvor: loudwire.com, nme.com
