Nije mali broj bendova koji su pompezno najavljivali oproštajne turneje da bi nestali na par godina sa scene, a potom ipak shvatili da im ipak nedostaju bina, publika i dodatna lova za penzioni fond.
A onda imate UK Subs, instituciju UK punka, za koje se praktično čini da su oduvek tu, pa zvuči i te kako čudno kada čujete da su konačno odlučili da okače gitare o klin. Međutim, životni sat neprestano otkucava, čak i za živu legendu zvanu Charlie Harper.
Da, dobro ste pročitali. Posle gotovo pola veka provedenog na putu, jedni od poslednjih neuništivih veterana prvog talasa britanskog punka najavili su seriju koncerata kojima će definitivno završiti jednu od najdužih i najproduktivnijih priča u istoriji žanra.
Kako prenose Punknews i New Noise Magazine, poslednja serija nastupa počinje u novembru ove godine i nastavlja se tokom 2027, a konačnu tačku staviće 25. septembra 2027. u londonskom O2 Shepherd’s Bush Empire, gde će im društvo praviti još dve britanske punk legende – GBH i Subhumans.
Poslednji koncert je već i zvanično oglašen kao UK Subs Final Ever Show.
Ako ovog puta zaista ugase pojačala posle poslednjeg bisa, biće to kraj benda koji punk nije shvatio samo kao muzički pravac, već kao doživotno zanimanje i stil života.
Charlie Harper: Čovek koji živi i diše punk i u osamdesetim
Postava UK Subsa menjala se nebrojeno puta, pa bi nabrajanje svih ljudi koji su prošli kroz bend zahtevalo pomoć ozbiljnih punk istoričara, ali jedna stvar je ostala konstanta.
Već pomenuti veliki Charlie Harper.
Pevač, osnivač i jedini stalni član benda danas ima pune 82 godine, a još uvek izlazi na binu sa takvim entuzijazmom i energijom da dobar deo muzičara duplo mlađih od njega može ozbiljno da se počeše po glavi i zapita kako je to moguće.
Uostalom, priča o UK Subsima teško može da se odvoji od Harpera. Bend je nastao u Londonu tokom eksplozije britanskog punka druge polovine sedamdesetih, a dok su se generacije bendova oko njih raspadale, mirile, ponovo raspadale i organizovale reunion turneje, UK Subs su jednostavno nastavili da peglaju, ne obazirući se na kilometražu.
Diskografska abeceda punka
I sve to vreme neprekidno su snimali jer inspiracije nije manjkalo, pa su u poslednjih pola veka uspeli da ostvare jedan od najluđih diskografskih poduhvata ne samo u istoriji punka, već istoriji rokenrola uopšte.
UK Subs su još na početku karijere zacrtali da albume nazivaju redom po slovima engleske abecede. Počeli su sa Another Kind of Blues 1979. godine, nastavili sa Brand New Age, Crash Course, Diminished Responsibility i tako dalje, sve dok 2016. nisu konačno stigli do slova Z i albuma Ziezo. Potom su nastavili dalje, a ukoliko bi počeli da nabrajamo žive albume, kompilacije i EP-jeve, mogao bi da se napiše skromniji “Rat i mir”.
Rezultat od 26 albuma od A do Z i stotine pesama dovoljno govori za sebe. Nedavno objavljeni komplet The A-Z of the U.K. Subs sabrao je svih 26 izdanja i čak 542 numere nastale tokom tog muzičkog maratona.
Za njihovo snimanje kroz bend je prošlo najmanje 16 gitarista, 20 basista i 22 bubnjara, a između ostalih svoje gitarsko umeće je tu kalio i mlađani Lars Frediriksen, pre nego što se pridružio Rancidu.
Pevač je ostao jedan jedini. Neponovljivi Charlie Harper.
Punk koji nije utihnuo kada je prošla 1977.
UK Subs pritom nisu važni samo zato što su bili neverovatno uporni.
Bili su deo prve eksplozije britanskog punka i uspeli da naprave nešto što mnogim bendovima njihove generacije nije pošlo za rukom. Da prežive trenutak kada je početna punk histerija počela da jenjava.
Debi Another Kind of Blues stigao je do 21. mesta britanske liste albuma, Brand New Age do 18, dok je koncertni Crash Course 1980. dogurao čak do osmog mesta. Singlovi poput “Stranglehold”, “Tomorrow’s Girls”, “Warhead” i “Teenage” takođe su završavali na britanskim top-listama.
Ali mnogo važnije od nastupa na Top of the Pops i plasmana na hit-listama bilo je ono što je usledilo kasnije.
Dok je punk prolazio kroz bezbroj mutacija i podžanrovskih transformacija, UK Subs su ostali na putu. Svirali su sa novim generacijama bendova, obilazili klubove i festivale i praktično postali jedna od karika koja povezuje originalnu britansku eksploziju sa scenom koja postoji danas.
Nikada nisu postali muzejski eksponat, koji jednom u nekoliko godina izađe na binu da odsvira stare hitove.
Samo su nastavili, ne osvrćući se previše nazad. Hiljade koncerata kasnije, njihova sopstvena oproštajna najava navodi jedan podatak koji možda najbolje objašnjava čitavu priču: UK Subs su svirali uživo svake godine od 1977.
Od Beograda i CK13 do Punk Rock Holidaya
Deo te sulude kilometraže dobro poznaje i publika sa naših prostora.
UK Subs su tokom godina rado svraćali u nekadašnju Jugoslaviju, pa potom i u Srbiju, tako da ovdašnji pankeri nisu morali da putuju do Londona da bi videli Charlieja i ekipu uživo.
Na listi gradova koje su počastili vrhunskim gigovima ređali su se Ljubljana, Beograd, Zagreb, Subotica, Novi Sad i mnogi drugi.
Posebno nam je ostala u sećanju sada već davna 2009. godina i njihov koncert u krcatom CK13, kada je jedan od bendova koji su pomogli da se ispiše istorija britanskog punka završio u malom novosadskom klubu, svega nekoliko metara od publike.
Petnaest godina kasnije ponovo su svratili na ex-yu prostore, ovog puta u potpuno drugačijem okruženju.
UK Subs su u avgustu 2024. nastupili na Punk Rock Holidayu u Tolminu, uz The Exploited, Alkaline Trio i ostatak jakog festivalskog lineupa. Harper je tada već prebacio osamdesetu, ali je koncert vrlo brzo pokazao da su godine za njega samo broj.
Razvalili su, a ni Wattie nije odoleo da se Charlieju pridruži na bini i zajedno sa njim otpeva “Warhead”.
Baš zbog takvih nastupa najava kraja UK Subsa zvuči pomalo nestvarno. Ne zato što bend traje dugo, nego zato što smo se nekako navikli na ideju da će Charlie Harper zauvek negde svirati.
Poslednji krug posle pola veka
Sada je izgleda ipak stiglo vreme za poslednju rundu. Harper poručuje da žele da završe pod sopstvenim uslovima: glasno i bez spuštanja gasa, jer drugačije ni ne znaju.
Pritom se i zahvalio svim nekadašnjim članovima, ljudima iza scene i posebno publici koja je svih ovih decenija kupovala ploče, dolazila na svirke i ostajala sa njima na pivu posle giga.
“Pedeset godina je vraški dobra vožnja”, poručuje Harper u oproštajnoj najavi, dodajući da želi da poslednji koncerti u 2027. godini ostanu istorijski.
Teško da postoji prikladniji završetak ove sjajne priče.
Bend koji je preživeo gotovo sve faze punka, promenio nekoliko desetina članova, objavio album za svako slovo abecede i proveo pola veka na putu širom planete neće nestati preko noći.
Pred njima je još čitava serija koncerata, a poslednja tačka biće stavljena tek u septembru sledeće godine u Londonu.
Tamo će, zajedno sa GBH i Subhumans, poslednji put zatvoriti krug započet dok je britanski punk još bio nova i prilično opasna ideja.
Charlie Harper će tada imati 83 godine. I nešto nam govori da publika neće tek tako dozvoliti da odšeta sa bine.
