Veze, poznanstva, usluge i čekanje da vas primi neko ko može da “pogura stvar” nisu naročito moderan izum, mada su nama na brdovitom Balkanu odlično poznat modus operandi. Mnogo pre šaltera, partijskih knjižica, koverti ispod stola i čuvenog pitanja “znaš li nekoga?”, stanovnici Rimskog carstva imali su svoj, prilično dobro razrađen sistem.
Doduše, nije funkcionisao baš kao naš. Nije bilo stranačkih centrala, javnih preduzeća, kojekakvih spiskova ni rođe koji “zna čoveka”, ali osnovna postavka zvuči neprijatno poznato: ako nemate društveni status, dovoljno novca ili uticaja, odlazite kod nekoga ko ih ima i nadate se da će vam učiniti uslugu.
Ako vas ne primi odmah, sednete ispred i čekate dok se to ne desi.
Arheolozi su kod čuvene Vile misterija u Pompeji upravo pronašli klupu namenjenu takvim ljudima. Pre gotovo 2.000 godina na njoj su sedeli ljudi nižeg društvenog položaja, nadajući se da će ih primiti bogati i uticajni vlasnik kuće.
Kako piše Smithsonian Magazine, klupa je pronađena uz javni prolaz, preko puta monumentalnog ulaza u vilu, tokom novih arheoloških radova na lokalitetu koji se istražuje još od početka 20. veka.
Nije služila umornim prolaznicima koji su želeli malo da odmore noge: bila je deo mnogo interesantnijeg društvenog mehanizma.
Treba vam usluga? Sedite i čekajte dok vas ne prime
Vlasnik Vile misterija najverovatnije je pripadao višem sloju rimskog društva. Svakog jutra takvi ljudi primali su posetioce u okviru društvenog rituala poznatog kao salutatio.
Pred njihovim vratima pojavljivali su se clientes, ljudi nižeg statusa kojima je bila potrebna pomoć nekoga sa novcem, vezama i uticajem. Pritom, razlozi nisu bili naročito egzotični. Nekome je bila potrebna pravna pomoć, drugima finansijska podrška, a nekome jednostavno usluga koju bez moćnog zaštitnika nije mogao lako da dobije.
Očito je još u starom Rimu važila izreka “ni kod babe nema džabe”.
Patron je zauzvrat mogao da računa na njihovu lojalnost i političku podršku. Bio je to društveni dil bez puno skrivanja: vi meni pristup novcu, pravnoj pomoći i uticaju, ja vama podršku kada zatreba.
Klijent, sa druge strane, nije imao nikakvu garanciju da će tog jutra uopšte biti primljen. Došao bi do vile ulicom popločanom kamenom od lave, stigao pred veliki lučni ulaz i čekao da vidi hoće li gospodar kuće imati vremena za njega.
Ako ne, makar je tu bila klupa da odmori stare kosti.
Antička čekaonica za vezu
Pronađena klupa napravljena je od cocciopesta, vodootpornog građevinskog materijala koji su Rimljani često koristili. Arheolozi su slične konstrukcije pronašli i ispred drugih velikih kuća u Pompeji, što pokazuje da ovakav prizor nije bio rezervisan samo za jednog bogataša.
Drugim rečima, čekanje pred vratima elite bilo je dovoljno uobičajeno da za njega postoji i odgovarajući komad nameštaja. Štaviše, puna klupa bila je i svojevrsni statusni simbol gazde. Kako navodi Archaeological Park of Pompeii, što je više klijenata čekalo pred vratima, to je vlasnik kuće delovao važnije u društvu.
Antička verzija lokalnog šerifa koji pogleda red nesrećnika pred svojim vratima i pomisli: “Neka vide svi koliki sam baja”.
Novi nalaz je posebno zanimljiv zato što je sačuvan i mali trag nekoga ko je na toj klupi verovatno zaista sedeo. Na zidu pored nje pronađen je grafit ispisan ugljem, sa datumom bez godine i nekoliko slova koja bi mogla predstavljati nečije ime. Istraživači pretpostavljaju da ga je ostavio neko od posetilaca dok je čekao da bude primljen.
Skoro dva milenijuma kasnije prizor je prilično lako zamisliti. Čovek je došao da mu lokalni moćnik nešto završi, seo pred vrata, čekanje se oteglo, pa je počeo da šara po zidu.
Danas bi verovatno skrolovao telefon, ali tada su ugalj i zid bile prave društvene mreže.
Moćnik unutra, ostali na (vodootpornoj) klupi
Sama Vila misterija bila je daleko od prosečne pompejske kuće. Nalazi se izvan nekadašnjih gradskih zidina, a ime je dobila po spektakularnim freskama iz prvog veka pre nove ere, za koje se smatra da bi mogle prikazivati ritual povezan sa Dionisovim kultom.
Istoričari pretpostavljaju da je prvobitni vlasnik mogao biti visoki vojni zvaničnik. Kompleks je otkriven 1909. godine, a erupciju Vezuva 79. godine preživeo je sa relativno malim oštećenjima.
Nova iskopavanja otkrila su njegov originalni monumentalni ulaz, klupu preko puta njega, nove slike na zidu sa crnom i žutom pozadinom, kao i delove prostorija u kojima je boravila posluga. Upravo njih arheolozi planiraju dalje da istražuju.
Naspram sve raskoši Vile misterija, obična klupa možda je ostavila jedan od zanimljivijih tragova svakodnevnog života u Pompeji.
Bogati i uticajni živeli su iza velikih kapija. Oni kojima je njihova pomoć bila potrebna sedeli su napolju i strpljivo čekali da budu primljeni.
Vezuv je 79. godine zatrpao Pompeju, a arheolozima je trebalo skoro 2.000 godina da iskopaju klupu.
Sistem veza i usluga, čini se, opstao je sasvim dobro i bez njihove pomoći.
Izvor: Smithsonianmag.com, Archaeological Park of Pompeii
Antička higijena bez romantike: Javna kupatila u Pompeji bila su prilično gadno iskustvo
