Teško je danas zamisliti da je jedna od najkultnijih komedija svih vremena mogla da propadne zbog nedostatka novca. Ali upravo to se zamalo dogodilo sa filmom “Monty Python and the Holy Grail” (“Monti Pajton i Sveti gral”) iz 1975. godine.
Kako piše Vice, Pajtonovci su nakon prvog filmskog pokušaja, “And Now for Something Completely Different” (1971.), koji je trebalo da ih probije na američko tržište, ostali bez ozbiljne podrške studija. A to znači i bez kinte.
Film nije bio veliki bioskopski hit, a kada su pokušali da pokrenu novi projekat, interesovanje je bilo minimalno.
Niko nije želeo da finansira srednjovekovnu parodiju u kojoj se zvuk konjskih kopita zamenjuje ritmičnim lupanjem kokosovih oraha.
“Ne” od filmskih studija i porez od 90%
Reditelj Terry Gilliam je 2002. godine za The Guardian objasnio kako je situacija izgledala iza kulisa:
“To je bilo vreme kada je porez na dohodak išao i do 90%, pa smo se okrenuli rok zvezdama za finansiranje. Elton John, Pink Floyd i Led Zeppelin.
Svi su imali novac, poznavali su naš rad i delovali smo im kao dobra poreska olakšica. Osim što, naravno, nismo bili. Bilo je to kao u filmu ‘The Producers'”.
Drugim rečima: britanski komičari bez para, plus britanski rokeri sa viškom keša, jednako kultni film.
Pink Floyd, Zeppelin i pauze tokom “Dark Side of the Moon”
Članovi Pink Floyda i Led Zeppelina bili su ozbiljni fanovi “Monty Python’s Flying Circus-a”.
Toliko ozbiljni da su, prema navodima koje prenosi Vice, tokom snimanja albuma “The Dark Side of the Moon” 1973. godine, često prekidali sesije u studiju kako bi stigli da pogledaju novu epizodu na televiziji.
Obe grupe su čak nudile da komponuju muziku za “Sveti gral”, ali do toga na kraju nije došlo.
Ipak, pojedini članovi bendova pojavili su se na premijeri filma u Njujorku.
Robert Plant je tokom koncerta u Londonu u maju 1975. čak poručio publici da “obrati pažnju na Sveti gral”.
To je bila usluga kakvu marketinški tim može samo da sanja.
Ko je zapravo dao najviše novca?
Eric Idle je 2021. godine na Tviteru objavio delimičan pregled finansijske konstrukcije filma.
Iako se često priča da su rok zvezde “spasile” projekat, najveći pojedinačni ulog dao je koproducent Michael White. Keširao je 78.750 funti, što bi danas bilo više od 600.000 dolara.
Led Zeppelin je bio drugi sa 31.500 funti, dok je Pink Floyd dao 21.000.
Među finansijerima su bili i Ian Anderson iz Jethro Tull, tekstopisac Tim Rice, tačnije njegov kriket tim The Heartaches, kao i tri izdavačke kuće: Island Records, Chrysalis Records i Charisma Records.
Kad se andergraund umetnost i stadionski rok sretnu
Monty Python i “Sveti gral” danas su deo kulturne istorije.
Međutim, ta istorija ne bi postojala da muzičari koji su punili stadione nisu odlučili da ulože novac u šestoro komičara, koji su jahali imaginarne konje i sprdali se sa kraljem Arturom.
Ispostavilo se da su najveće investicije u pop kulturi često one koje su u startu delovale kao najgora poslovna ideja.
Rok zvezde su finansirale šalu o kokosima, koja je nadživela i poreze, i studije, i različite epohe.
Izvor: Vice.com
Šta je zaista inspirisalo Munkov “Vrisak”? Naučna hipoteza o pozadini slavne slike
