Zamislite niskokaloričnu, proteinski bogatu “testeninu” koja podseća na puterastu aromu francuskih sireva. Samo što se, dok je jedete, još uvek migolji.
Dobra vest je da ne morate da rezervišete sto u nekom fensi bistrou da biste je probali. Ova “poslastica” dolazi u braon papirnoj kesi i ne pruža baš neki otpor.
– Brašnari, odnosno njihove larve, jedni su od mojih omiljenih insekata – kaže Karlos, stanovnik Čikaga, pre nego što u usta strpa punu šaku.
– Najviše mi se dopada ukus. Mnogo podseća na kokice sa puterom.
Ako vam se do sada nije okrenuo želudac, spremite se. Karlos (26) u jednoj od epizoda emisije My Strange Addiction na TLC-u bez problema proždire gomile živih brašnara i bubašvaba.
Cvrčke poredi sa poslasticom od povrća, a tvrdi i da unutrašnjost bubašvaba ima ukus pudinga.
– Još mi je draži osećaj kada mi ispune usta. Masiraju mi jezik i golicaju grlo – prenosi nypost.com.
– Kada se migolje po mojim ustima, osećam veliko zadovoljstvo. Takav osećaj ne dobiješ ni od jedne druge vrste hrane, garantujem.
Karlos je nezaposlen i u potpunosti posvećen svom neobičnom načinu života, dok njegova partnerka i majka njihove male ćerke brine da time ugrožava zdravlje i rasipa porodičnu ušteđevinu.
Iako su insekti svuda oko nas, to ne znači da su jeftini. U epizodi se vidi kako Karlos u specijalizovanoj prodavnici za reptile plaća osam dolara za mešavinu brašnara i bubašvaba.
– Kada sam prvi put saznala za njegovu opsesiju, pomislila sam da je simpatično – kaže njegova partnerka Ešli.
– Ali, vremenom je postalo jasno da je to za njega ozbiljan porok – dodaje.
Na bube se “navukao” još kao dečak
Karlos priznaje da je sa jedenjem buba počeo još kao dete.
– Još u ranom detinjstvu sam bio radoznao da ih probam – kaže on.
– Moje najranije sećanje vezano za to je kada sam imao oko četiri godine. Već tada sam jeo insekte.
Danas, prema procenama, pojede i do 100 živih buba dnevno. Producenti emisije navode da je to oko 30.000 insekata godišnje, odnosno težina prosečne ćurke koja se jede tokom praznika.
Zašto jede žive bube, teško je precizno objasniti. Deluje da je u pitanju potreba za kontrolom.
– Dok jedem i žvaćem žive insekte, osećam se kao gospodar njihove sudbine – kaže Karlos.
– U svemu tome ima nečeg životinjskog i prilično sam primitivan po tom pitanju.
Priznaje i da “kanalisanje unutrašnjeg predatora” možda nije fer prema bubama, ali da mu se ukus i dalje dopada.
Navodi da mu je želja najjača u trenucima krize, zbog čega mu i sama borba predstavlja deo privlačnosti.
– Volim da prvo zagrizem glavu – govori dok mu insekti štipaju unutrašnjost usta.
– Volim da moja hrana ima smelost i intenzitet. Ne znam zašto mi se to sviđa, ali u tome uživam.
Partnerka nije oduševljena
Njegova partnerka Ešli nije nimalo oduševljena njegovom strašću prema bubama.
Zbog toga je Karlos posetio kliniku za alternativnu medicinu u Viskonsinu kako bi proverio da li jedenje živih buba može da ima posledice po zdravlje.
Pokušao je da ubedi medicinsku sestru Nanet Kambronero da je njegova navika prirodna, navodeći da više od 70 odsto zemalja u svetu konzumira insekte.
– U nekim kulturama to jeste prihvaćeno, ali postoji velika razlika, jer se insekti prethodno čiste i termički obrađuju – odgovorila je Kambronero.
– Problem nastaje kada se jedu živi, jer se tada u organizam unose aktivne parazitske i bakterijske infekcije.
Upozorila je da toksini iz insekata mogu dospeti u krvotok i izazvati ozbiljna oštećenja, uključujući otkazivanje više organa.
– Postoje studije koje pokazuju da parazitske infekcije mogu dospeti do mozga, oštetiti moždano tkivo i doprineti razvoju hroničnih bolesti koje podsećaju na ranu demenciju.
Kambronero je Karlosu predložila da, ako već ne može da prestane, jede mrtve bube i da izbegava bubašvabe, koje mogu prenositi štetne bakterije.
Iako kaže da se generalno oseća zdravo, Karlos priznaje da povremeno ima lupanje srca.
– Nisam bio svestan koliku štetu ovo može da napravi. Želim da se promenim, ali mi se i dalje dopada da jedem bube.
Kasnije je rekao da više ne živi isključivo od larvi i insekata.
– Značajno sam smanjio nakon snimanja. To je bio jedan zatvoren period mog života i više nije nešto što radim namerno – završava Karlos svoju bizarnu priču.
Izvor: nypost.com
U podrumu držao više od 100 ljudskih lobanja: Pljačkaš grobova uhapšen nakon jezivog otkrića
