Čovek je vekovima pokušavao da pronađe način da pobedi starenje. Mazao se kremama, ubrizgavao botoks, zatezao lice, presađivao kosu i plaćao ozbiljan novac da gravitaciju makar nakratko ubedi da gleda svoja posla.
Izgleda da smo sada stigli i do trenutka kada mrtvi mogu da pomognu živima da imaju zadnjicu koja će izgledati bolje.
Dobro došli u svet estetske hirurgije 2026. godine, u kojem sve popularniji tretmani koriste obrađeno masno tkivo preminulih donora kako bi popunili obraze, grudi, kukove i zadnjice ljudi koji sopstvenog sala više nemaju dovoljno.
A za novi talas interesovanja delimično možemo da zahvalimo lekovima poput Ozempica i Mounjara, tačnije njihovoj zloupotrebi.
Naime, ovi lekovi pokazali su se veoma efikasnim za gubitak kilograma, ali ljudsko telo ima nezgodnu osobinu da ne pita vlasnika odakle tačno sme da skida masne naslage.
Noge i stomak mogu da postanu tanji, baš kao što ste želeli, ali zajedno sa njima volumen mogu da izgube grudi, kukovi i zadnjica.
U normalnim okolnostima estetski hirurg mogao bi da uzme masno tkivo sa jednog dela tela i prebaci ga tamo gde nedostaje. Problem nastaje kada pacijent toliko smrša da više nema dovoljno sopstvenih rezervi za takvu operaciju.
Srećom, moderna medicina pronašla je donore koji se sigurno neće buniti.
Ne, ne ubrizgavaju vam komad mrtvog čoveka
Pre nego što zamislite estetskog hirurga kako ulazi u mrtvačnicu da sa kutlačom zahvati “materijal”, priča ipak zahteva malo ozbiljnije objašnjenje.
Kako piše Oddity Central, tretmani zasnovani na donorskom masnom tkivu zapravo postoje duže od decenije. Jedan od njih razvila je banka tkiva MTF Biologics, a kasnije je komercijalizovan pod imenom Renuva.
Danas veliku pažnju privlači sličan proizvod AlloClae, kompanije Tiger Aesthetics.
Masno tkivo preminulih donora prolazi kroz proces sterilizacije i prečišćavanja kojim se uklanjaju žive ćelije, DNK i druge komponente koje bi mogle da izazovu odbacivanje.
Ono što na kraju dospeva u telo primaoca je ekstracelularni matriks masnog tkiva, bogat kolagenom i proteinima, koji služi kao osnova na kojoj organizam može da stvara novo tkivo.
Priznaćete da “mast leševa” zvuči kao naslov jeftinog horora, ali tehnologija koja je iza ovog postupka ipak je malo sofisticiranija.
Ravan stomak, ali da se zadnjica ne istopi
AlloClae nije nastao zbog Ozempica, ali mu je eksplozija popularnosti GLP-1 lekova očigledno pomogla da pronađe novu klijentelu.
Plastični hirurzi u SAD primećuju da je sve više ljudi koji su izgubili veliku količinu masnog tkiva, uključujući i ona mesta na kojima su želeli da ga sačuvaju. Među njima su pacijenti zainteresovani za povećanje grudi i korekciju zadnjice.
Prostim rečima, u pitanju je savim ljudska želja, ali sa dobrom dozom taštine: da stomak i noge budu mršavi, ali da grudi i zadnjica ipak ostanu kakve su bile pre.
Kada sopstvenog genetskog materijala više nema dovoljno, na scenu stupaju donori. Ali ne bilo kakvi, već pokojni.
Ako ste pomislili da bi upravo poreklo materijala moglo da bude detalj zbog kojeg će potencijalni klijenti ustuknuti od ovog zahvata, grdno ste se prevarili.
Njujorška plastična hirurškinja Haideh Hirmand kaže da je očekivala da će mnogo više ljudi imati problem sa tom činjenicom. Međutim, većinu prvenstveno zanima koliko je tretman praktičan.
Naime, ovakve injekcije gotovo da ne zahtevaju anesteziju niti ozbiljniji period oporavka, dok predstavljaju alternativu klasičnim filerima hijaluronske kiseline, koji mogu da izazovu neželjene probleme poput oticanja.
Naravno, pod uslovom da imate dovoljno dubok džep za ovakav zahvat.
Tretmani koštaju između 5.000 i 45.000 dolara, dok pojedini navodi pominju iznose koji mogu da dosegnu čak 100.000 dolara.
Korišćenje tkiva preminulih donora u komercijalne estetske svrhe otvorilo je i sasvim razumljiva etička pitanja, ali ona za sada očigledno nisu ozbiljnije uticala na potražnju.
Nekada ste posle smrti mogli da donirate srce, bubreg ili jetru i tako nekome spasete život.
Sada, izgleda, možete nekome da spasete i zadnjicu, doduše ne znamo da li baš svojom voljom.
Izvor: odditycentral.com
Japanci napravili frižider za ljude: Kada ni klima više nije dovoljna (VIDEO)
