13.04.2026. Barba Negra, Budapest
Prvog dana u ponovo oslobođenoj Mađarskoj, Budimpešta je ugostila Kreator na njihovoj “Krushers of the world” turneji, sa pratećim cirkusom koji su činili Nails, Exodus i Carcass.
Priznajem dugo mi je trebalo da se odlučim ‘oću il’ neću da idem. Posle natezanja sa Jetijem, koji je na kraju odustao od putešestvija, slegoh ramenima, stisoh muda i kupih kartu.
Jbg. Znam da bi mi bilo krivo da ne odem.
Karkas matoooori!
Ispalo je da sam krenuo sa namerom da mi dupe vidi puta, pre nego lajnap.
Nisam se pokajao.
Ekipa iz Novog Sada po običaju je krenula ranom zorom 13. aprila i stigla pre svih u Distrikt XXI. Dabome.
Taman kad smo krenuli da malo prozujimo po kraju, pred teretnim ulazom Barba Negre pojavio se ON!
Bogotac Mille!
Zabio se u ćošak od kapije i telefonira da ga puste unutra.Vidno nervozan, odbijao je svaku komunikaciju.
Maše rukom i negoduje. Jedva smo ga namolili za dve-tri fotke.
Zatičem sebe kako s punim ustima stojim pored čoveka i u deliću sekunde mu pružam jbn perecu… On naravno klimne glavom da neće, al ipak staje pored mene da se slika.
Jbg, umreću k’o seljak.
Posle malo švrljanja po okolini i ispijanja Drehera, onako s’ nogu, uđosmo na koncert.
Kapija otvorena u pola šest popodne.
Horda je već mahom prisutna.
Tri hiljade.
Prvi bend kreće u šest i dvadeset.
Kako bre ljudi, još se vidi napolju?!?
You’ll never be one of us
NAILS su krenuli punom parom. Njihov rad je mešavina svega živog : grindcore, crust-punk hardcore-punk, šio mi ga Đura-punk.
Momci su se stvarno iz petnih žila trudili da zabave pet ljudi pred binom koje je interesovala njihova svirka.
Ono što ih jedino čini pankerima je da su spizdili celih 16 pesama za pola čuke vremena.
Mene je nervirao njihov zvuk. Doboš ubi u glavu, sve nešto muljavo tutnji, a glas te potapa sa sedmog sprata.
Gitara nula bodova. Ne čuje se baš ništa.
Kontam predgrupa – dobro je da su makar dobili mikrofone, da se ne deru za džabe.
Odgledah tako par pesama u prvom redu i odoh da prošpaciram okolo i snimim situaciju: pošto je pivo, pošto majice, i te stvari…
Za svakog ponešto, za nekog – ništa!
Odmah da napomenem da je Barba Negra mesto na kojem se čupaju zulufi sa cenama.
Uopšte ne misle na sirotu Srbadiju, koja je pohrlila odmah s vrata da se ponovi novim tour majicama.
Najjeftinija bela maja košta od četrdeset evrića pa naviše, do dukseva koji su od 80 do 90.
Što si seljak, pa ne moraš uvek majicu kupiti – evo uzmi kačket, koji je… 40 evra. Zjuuuu!
Imaš i potpisanu ploču za 85 evrića.
Divota.
Kako nezvanično saznajemo, fora je u stvari da “Barba” uzima procenat od mercha, te su zato cene takve kakve jesu.
Staropramen od po’ litre – 500 dinara.
Elem, u novooslobodjenoj madjarskoj odmah se krenulo žestoko u reforme. Izbacili su štand sa knjigama na koncertu!
Iskreno se nadam da su prodali bar dve.
Čiko, a šta ako su knjige o zvonima i praporcima?
Malo sam procunjao po dvorišnom kompleksu da provalim šta može da se klopa. Odmah mi je bilo jasno da je dobra bila i ona pereca.
Peglana slanina 1.500 dinara.
Hvala lepo.
Exodus – Lesson in violence
19:10, a EXODUS je već na stejdžu. Priznajem odmah na početku – nisam njihov veliki fan.
Poštujem njihov staž i uticaj koji su imali na mnoge bendove, ali jednostavno – NE.
Iz čitave plejade thrash metal bendova koji su prašili 80-ih, postoji par njih na koje jednostavno ne mogu da se zalepim, iz ovog ili onog razloga: Nuclear Assault, Overkill i Exodus.
Eto, morao sam to da kažem.
Set lista – pun gas. “Bonded by blood“, “Fabulous Disaster”… Peva masa sve u šesnaest.
Da ne grešim dušu, zvučali su super, lepo je bilo čuti uživo njihovu MTV hitčinu “Toxic Waltz“.
Kad već pomenuh tu pesmu, krenuli su kao fol da piče “Raining Blood“. E sad, da Gary Holt ne svira u Slayeru, mozda bi i bilo kul, ovako propade srednjoškolski fazon.
Ono što mi se kod mađarske publike sviđa je da su poprilično slični novosadskoj. Znači, ne fermaju uopšte klasične američke fore: “Let me see a big circle!“.
Metalci su matori ljudi u pedesetim, kakav crni circle… Bre!
Pošteno odrađen pos’o, bez pogovora.
A onda je na scenu izašla četvorka iz Liverpula.
Ne ona.
Ova vadi bube iz telesnih šupljina.
Carcass – Skalpel, burgija i testera (i pokoji zlostav!!!)
Čim je krenuo “1985” intro sa zvučnika, tenzija se podigla na najviši mogući nivo.
CARCASS vas jednostavno melje uživo. I to onako nonšalantno, bez po muke.
Pravo je uživanje prisistvovati death metal svirci kad je sve pod konac, kad se sve čuje kako treba i kad ništa ne štrči.
Odmereno, elegantno, ali full power. Svi skaču – skačem i ja.
A onda je krenula “Corporal Jigsore Quandary“… ‘Lebe mekani!
Jedan od najmoćnijih rifova svih vremena, ikad odsviranih.
Da sam imao bregastu osovinu umesto vratnih prsljenova, i nju bih sje*ao od treskanja glavom.
Momenat kad srce hoće da iskoči, a ti mu ne daš, jer ti jos treba.
Ovo je stanje kad bih zabio glavu u zvučnik, al ne možeš, jer su ih mangupi baš podigli, da seljaci kao ja to ne rade.
To je to! Sad mogu da umrem.
Kakav crni Pančev u Bariju, ovo je bre vrh evolucije i kataklizma u isto vreme.
Set je završen sa “Heartwork“, a publika u nokdaunu ostavljena je na milost i nemilost zvezdama večeri.
Kreator – For the hooooorde!
Naživo seciran posle Carcassa, trebalo mi je bome vremena da se saberem i razbistrim.
Ali nema se vremena za bilo šta.
KREATOR puca pravo u glavu singlom “Seven Serpents” sa poslednjeg albuma.
Zvuk iz svemira. Scena izgleda fantasticno. Bubanj je namešten da stoji na glavi samog đavola.
Pirotehnika, laseri, bimovi – sve je prebudženo, prejako i preglasno.
Nisam mogao da se otmem utisku kako je čitav taj cirkus na bini, u slučaju ovog benda, potpuno nepotreban.
Ceo nastup je bio kao da srednjoškolac ode u zabavište da teroriše klince.
Četvrti put ih gledam i zaključujem da mi je najdraža njihova svirka sada već davne 2007. godine u SKC-u.
Bez kalkulisanja i scenskih pomagala. Sirova energija i brutalna efektivnost.
Nakon “People of the lie” koja je bila neka 5 – 6 stvar po redu , smožden izlazim u dvorište malo da se izduvam, ali se vraćam tek na zadnju pesmu.
“Pleasure to kill“.
Hvala Mille, ubio si nas. Sa uživanjem.
Mislim, dakle još malo postojim
Siguran sam da nikom u publici, a ni od bendova, ovo nije bio najbolji koncert, niti najbolje izdanje.
Mađarima je svakako bio preko potreban ventil da se izduvaju nakon parlamentarnih izbora, jer su bili u centru pažnje celog sveta.
Vraćam se kući presrećan zbog Carcass, benda koji sam posebno ciljao da pogledam, ali i zbog paketa Drehera, kojeg sam uspešno prošvercovao preko granice.
Karkas matooori…
Autor: Boriz Grozni
Glasnim decibelima protiv bolesti i mentalnih kriza: Film “Heavy Healing” o snazi ekstremne muzike
