Čovek, u svojoj istoriji, ima izuma, ne zna im se broj. Vatra, točak (klasika), narezan hleb u foliji i radapciger (znaju majstori).
Međutim, alkohol? Izum ili otkriće? Šta reći, kakvu poruku poslati?
Vino? Najstariji hemijski tragovi pravljenja vina su nađeni na Južnom Kavkazu, stari 8000 godina.
Međutim, antropolozi veruju da je čovek otkrio vino praktično sakupljajući prezrelo voće, koje je fermentisalo usled divljeg kvasca u prirodi.
Pivo je, kako bi se reklo, zahtevalo malo više mozganja.
Pre nego što se skrasio, čovek je naučio da kuva pivo
Arheolozi su kopali po Bliskom istoku i iskopali Natufijsku civilizaciju, koja je pravila pivo pre 13.000 godina. Ispada da je čovek pre pravio pivo nego što se skrasio i počeo da se bavi poljoprivredom.
Zbog tog kopanja po prašini, arheolozi počinju da veruju da je uzgajanje žitarica za pivo, a ne samo za ‘lebac, značajan deo razloga zašto je čovek okačio o klin nomadski način života. Konačno je, na preporuku svojih roditelja, našao stalan posao i počeo da ore drumove tj. njive.
To je tako davno bilo da, kad su se u međuvremenu razvile civilizacije i gradovi, proizvodnja piva je bila usavršena i industrijalizovana.
Arheolozi su (opet) kopali, ovaj put po Egiptu i našli postrojenja za proizvodnju piva stara 5.000 godina, koja su pravila hiljade litara piva po turi.
Tako da kad je čovečanstvo stiglo da stvori prvo pismo, između 3.400 i 3.200 godine pre nove ere (ah Mesopotamija), pivo je odavno imalo ime (Kaš), vrste (tamno, svetlo, slatko) i kvalitet (skupo, vodeno, omraženo – može se samo zamisliti koliko je tek to bilo loše).
Smatralo se da pivo dar od boga (a kako i nije) i koristilo se kao vid plaćanja. Od piva se čovek mogao i napiti i najesti, sve se vrtelo oko piva i pivo je bilo sve.
Da priča ne bi bila linearna i predvidljiva, vinarski lobi konačno nalazi svoje pulene u čikama u ‘aljinama i togama.
Antički Grci su razvili kult vina i vinove loze, koji su kasnije preuzeli Rimljani. Pivo je bilo varvarsko piće za niže klase, a vino nektar bogova (yeah right).
To je nanelo toliku štetu pivu, da je bio potreban skoro milenijum da se pivo vrati na (slavske) trpeze.
Od varvarskog napitka do svetog piva
I, ko je bio najrazumniji da se prihvati kuvanja piva u Evropi? Nemci, naravno.
Celokupna zapadna hemisfera treba da ponavlja “večna im hvala” što Nemci nikad nisu ni zaboravili da prave pivo, obzirom da tragovi pravljenja piva u Nemačkoj datiraju još od 800 godina pre nove ere.
Nemačkom upornošču i učinkovitošću, popularizovali su upotrebu piva i u ostatku Evrope početkom Srednjeg veka. To je doprinelo do razmene ideja i, kao što biva u takvim situacijama, genijalne ideje.
Benediktanski monasi u severnoj Francuskoj, u IX veku nove ere, već odavno uvežbani u izbacivanju tura za “potrebe manastira”, došli su na ideju da ubace hmelj u pivo.
Do tada, kroz hiljade godina, pivo je bilo kuvana žitarica fermentisana divljim kvascem, nekad pitko, a nekad za pregristi.
Tek sa ubacivanjem hmelja, pivo postaje ono što ceo svet danas poznaje kao piće koje najbolje ide uz pečenje, betoniranje i fudbal.
Dug put je moralo pivo da pređe da bi postalo jedno od najrasprostranjenijih pića na svetu, uz uvrede koje i danas stoje, da je nesofisticirano i piće za široke narodne mase.
Ceo ovaj tekst služi kao osnov i građa, kada se sutra pojavi neki somelijer koji je “radio na brodu” i krene da lirično opisuje berbu sa posebnim osvrtom na dinamiku slivanja niz čašu, da se oformi Benediktanska ekipa i da objasni dotičnom da je pivo prvo piće koje je čovek odlučio da napravi, da mu se zahvale i da ga kinetički isprate iz kafane.
Hvala.
Za one koji bi da pametuju u kafani
Šta je starije – pivo ili vino?
Vino ima starije hemijske tragove (oko 8.000 godina), ali pivo se verovatno pravilo i ranije u svakodnevnom životu. Ukratko: vino ima dokaze, pivo ima staž i tradiciju.
Zašto je pivo bilo važno u istoriji?
Zato što je istovremeno bilo i hrana i piće. Kalorije, fermentacija i praktičnost – dovoljno razloga da se oko njega organizuje život, pa i prve zajednice.
Kada je pivo počelo da liči na onaj napitak koji danas pijemo?
Tek sa uvođenjem hmelja u srednjem veku. Pre toga je bilo više eksperiment nego standard.
Autor: Srđan Smiljanić, novosadska zanatska pivara “Jazavičar”
Raznovrsna ponuda budimpeštanskih pabova oduševiće i najzahtevnije pivopije (FOTO)
